Malo grčko ostrvo postalo je novo žarište migrantske krize

Malo grčko ostrvo Gavdos našlo se na velikim mukama jer je odjednom postalo žarište migrantske krize. Na to ostrvo, koje ima samo 70 stanovnika, za samo nekoliko meseci došlo je 800 ljudi.

"Čak i po standardima malih grčkih ostrva, Gavdos je sićušan. Ima samo 70 stanovnika, među kojima se izdvajaju dve porodice sa po četvoro dece dok su ostali stanovnici uglavnom ;'stari i sami'", kaže gradonačelnik Gavdosa Lilijan Stefanaki.

Gavdos je mala zajednica u kojoj tokom zime radi jedna škola, pekara, dva mini-marketa i četiri kafane. Ostrvo je najjužnija tačka Grčke, a od najbližeg dela te zemlje, Krita, odvojeno je nepredvidivim vodama Libijskog mora, koje je deo Sredozemnog mora.

Do nedavno život na Gavdosu bio je malo manje tih nego inače.

„Pretprošlog vikenda iz Libije je stiglo 150 ljudi u tri pretrpana čamca. Pritisnuti smo do krajnjih granica jer, prvo, ne postoji infrastruktura koja bi ih smestila na Gavdosu“, kaže Stefanaki.

Na najjužnijem delu Evrope, bliže Africi nego Atini, ostrvo od 29 kvadratnih kilometara postalo je najnovija žarišna tačka za krijumčare koji žele da dovedu ljude na zapad.

Od 9.502 muškarca, žene i dece koji su potražili utočište u Grčkoj od januara, oko 1.186 Egipćana, Pakistanaca i Bangladešana stiglo je brodovima, koji su pristali u blizini Krita i Gavdosa, saopštila je agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).

Tokom istog tromesečnog perioda prošle godine na oba ova ostrva nije bilo dolazaka migranata, pa je ovakav porast podstakao strah od novog talasa krijumčarenja ljudi u Mediteranu.

EPA / EPA/VASSILIS MATHIOUDAKIS Migranti na plaži Tripiti

„Bilo je neverovatno. Više od 800 duša za samo nekoliko meseci iskrcalo se na našu obalu u Tripitiju“, kaže Efsevios Daskalakis, koji je većim delom godine jedini policajac na ostrvu. On dodaje da su na stenoviti rt Tripiti, najjužniju tačku ostrva, uglavnom stigli mladići, čamcima, posle više od dan i po provedenih na moru.“

Oni su često su, kaže Daskalakis, bili iscrpljeni nakon što su prešli opasno putovanje od 180 kilometara od lučkog grada Tobruka na istočnoj mediteranskoj obali Libije.

„Prvo što urade je da pozovu broj za hitne slučajeve, 112, a onda mene obavesti centralna kancelarija. Tamo nema puta, pa moram da idem i ako je more previše uzburkano", žali se policajac.

Sve do 17. marta, kada je EU zaključila ugovor od 7,4 milijarde evra sa Egiptom kako bi zaustavila migracione tokove, brodovi su pristizali brzo jedan za drugim.

"Stizali bi brod ili dva na svaka dva ili tri dana. Ali otkako su grčki premijer i drugi evropski lideri otišli u Kairo da potpišu sporazum došlo je do primetnog zatišja. To je olakšanje, ali niko ne zna koliko će tačno trajati", kaže Daskalakis.

Broj ljudi koji su stigli u Grčku, prema zvaničnicima, od 1. januara porastao je za 187 odsto.

„Nijedna zemlja ili lokalna zajednica ne bi trebalo da bude ostavljena da se sama nosi sa izazovom upravljanja tokovima raseljenih. I dalje može da se upravlja brojkama koje vidimo, ali je potrebna brza koordinacija, spremnost i podrška centralnih grčkih vlasti i EU", kaže Stela Nanu, portparolka UNHCR-ovog ogranka u Atini.

EPA / EFE/YANNIS KOLESIDIS Ostrvo ima tek nekoliko desetina stalnih stanovnika

Grčki ministar za migracije Dimitris Kairidis posetiće Gavdos sa ciljem da osigura da ostrvo ne postane ono što je nazvao „žarište neregularnih migracija“.

"Ukoliko se ne zaustavi, svi treba da se pripremimo za potencijal još jedne tragedije slične onoj kod Pilosa“, kaže on podsećajući na 500 muškaraca, žena i dece koji su se udavili kada se čamac kojim su putovali iz Tobruka prevrnuo pod nerazjašnjenim okolnostima kod južnog Peloponeza prošle godine.

"Ono što vidimo jeste da kriminalne mreže švercera stavljaju sve više ovih nesrećnih ljudi u brodove, koji nisu sposobni za plovidbu, koji nikada ne bi trebalo da napuste libijsku obalu", naglašava ministar.

Ističući važnost trogodišnjeg sporazuma između Evropske unije i Egipta, Kairidis je insistirao da najmnogoljudnija zemlja arapskog sveta ima ne samo ključnu ulogu u zaustavljanju neregularnih migracija, već je zaslužila i pomoć da ojača svoju slabu ekonomiju, ako žele da spreče još jednu migracionu krizu u Evropi .

Pojava nove migracione rute u južnoj Grčkoj nije samo zabrinjavajuća, već i zahteva da se njome pravilno i na vreme upravlja, kaže on.

"Potrebna nam je saradnja Egipta, jer dolaze uglavnom Egipćani. Zato smo insistirali na sporazumu, kao i podršci koju zaslužuje", kaže Kairidis.