Rudnik Rio Tinta bi popio Drinu

Predsednik Republike mašta naglas o nemogućim blagodetima rudarenja u Jadru. Govori o „litijumu“ kao da se ispod njiva i livada krije čist hemijski elemenat, naš pasoš ka blagostanju. Rio Tinto će tobože iskopati „litijum“ pa podeliti dobit sa nama, srećnim građanima. U stvarnosti, u tlu Jadra je prljava ruda, pomešana sa svim i svačim, u kojoj mineral jadarit ima mali udeo, a elemenat litijum čini svega 3,2 odsto toga minerala. Nesputan činjenicama, Aleksandar Vučić nam dočarava privid litijumskih baterija, čak fabrike električnih automobila. Naš folklor zna takve ljude, ali ih ne zove opsenarima nego naivčinama. Našao siromah potkovicu pa se obradovao: „Nedostaju mi samo tri potkovice, konj i karuce pa ću živeti kao gospodin!“ Dug i vijugav je put od sirovine do vrednog proizvoda. Naša privreda posrće već na kratkim putevima od nekoliko zanatskih koraka. Dobijamo zlato u Majdanpeku, ali je radionica nakita zatvorena. Gajimo voće, ali uvozimo džemove. Imamo grožđe i mleko, ali naša vina i naši sirevi se jedva primećuju na širem tržištu. Kakvi su izgledi da ćemo praviti baterije, a kamoli električne automobile? Kritičari iznose umesne i tačne argumente protiv projekta Jadar. Rio Sava, ćerka firma Rio Tinta kod nas, i njeni saučesnici odgovaraju nemogućim obećanjima i plitkim bajkama. Opisni, kvalitativni argumenti koje čujemo na protestnim zborovima i čitamo u štampi bi primorali savesne političare da raskinu ortakluk sa drskim kompanijama i zabrane rudarenje jadarita. Ovde prvi put čitate numerički argumenat zasnovan na ključnom dokumentu kompanije Rio Tinto i dopunjen elementarnim, školskim znanjima aritmetike i hemije. Ti javno dostupni podaci direktno i jasno dokazuju da je projekat Jadar mnogo štetniji nego što smo slutili. Rudnik koji planira Rio Tinto bi delimično ili potpuno isušio reku Drinu! Stepen isušenja bi zavisio od doba godine i primenjene varijante rudarskog procesa. Kompanija je tvrdila da ima patent za dobijanje litijumovih jedinjenja iz jadarita. Nema patent! Dana 9. novembra 2018. godine američki ogranak kompanije je podneo američkoj nadležnoj ustanovi međunarodnu patentnu prijavu. Taj zahtev još nije odobren. Patentni zahtev mora biti istinit. Taj dokument je javno dostupan onima koji znaju gde da traže. U njemu kompanija otvoreno govori šta namereva, za šta haje, za šta ne haje. Nijedna tehnologija, ma koliko nova ili napredna, ne može ukinuti aritmetiku. Nijedna buduća studija o proceni uticaja na životnu sredinu, čak i kad bi je savesno izradili nepristrasni stručnjaci, ne može ukinuti zakon o održanju materije. Očekujem da me ministarka rudarstva Zorana Mihajlović prekori kao neznalicu, kako je već etiketirala prave stručnjake. Da bih izbegao kritiku stručnjakinje, koja je na Megatrendu dogurala do vanredne profesorke, ali nikad do redovne, podrobno objašnjavam jednostavne stvari. Čitaoci koji su uspešno maturirali neka mi oproste na sitnim crevcima. Zaokrugljujem sve brojeve u korist međunarodne kompanije i njenih saučesnika u Srbiji. U svakom zaokrugljivanju umanjujem očekivanu štetu koju bi prerada jadarita nanela prirodi i stanovništvu, prvo Jadra pa šire. Kompanija namerava da koristi 1.000 tona koncentrovane sumporne kiseline dnevno. Za godinu dana bi trošila više sumporne kiseline nego što je Srbija proizvela u 2016, poslednjoj godini za koju imam podatke. Znači da bi Srbija morala da uvozi sumpornu kiselinu za mnoge potrebe cele industrije pošto namiri tom kiselinom projekat Jadar. Gustina (specifična težina) te tečnosti je 1,8 grama po mililitru; zaokrugljujem na dva, u korist kompanije. Masa od 1.000 tona ima zapreminu od 500.000 (pola miliona!) litara ili 500 kubnih metara. Svakih pet dana – po jedan olimpijski bazen koncentrovane sumporne kiseline! Meštani Jadra imaju sve razloge da se groze i plaše. Kompanija ih teši - neće tretirati rudu koncentrovanom nego razblaženom sumpornom kiselinom. I laici shvataju da razblaživanje ne smanjuje zagađenje jer sva kiselina ostaje, i to u mnogo većoj zapremini rastvora. Teže je upravljati većom količinom tečnosti nego manjom. Razblaženje nije rešenje! Vratimo se načas u školsku klupu. Pojam pH je logaritam koncentracije. Uprošćavam objašnjenje: logaritam nekog broja je broj nula iza toga broja. Na primer, brojevima 1, 10, 100, 1.000, 10.000, 100.000 odgovaraju logaritmi 0, 1, 2, 3, 4, 5. Kad se broj poveća ili smanji deset puta, logaritam toga broja se poveća ili smanji za jednu jedinicu. Da bi se koncentracija kiseline smanjila, zapremina rastvora mora da se poveća dodavanjem vode. U patentnoj prijavi kompanija kaže – ne sme da laže – da će razblaživati sumpornu kiselinu vodom do pH („pe ha“) vrednosti 3, 4, ili 5. Isto su rekli predstavnici kompanije na konferenciji u SANU početkom maja 2021. Koncentrovana kiselina ima pH vrednost manju od -1; zaokrugljujem na -1, u korist kompanije. Da bi logaritam („pe-ha“ vrednost) porastao od -1 do 3, 4, ili 5, to jest za četiri, pet, ili šest jedinica, zapremina tečnosti se mora pomnožiti brojevima sa četiri, pet, ili šest nula. Dakle, svaki kubni metar kiseline zahteva 10.000, 100.000, ili 1.000.000 kubnih metara vode! Množim 500 kubnih metara kiseline svakim od ova tri broja. Dnevne količine vode potrebne za razblaživanje iznose pet miliona, pedeset miliona ili petsto miliona kubnih metara vode dnevno! Prema ovim količinama reke blizu rudnika, Korenita i Jadar, kao kašičica su prema buretu. Zato kompanija priznaje da će zahvatati vodu iz Drine. Drina kod Radlja nosi između 134 i 559 kubnih metara u sekundi; najmanje u avgustu, najviše u aprilu. To je raspon srednjih mesečnih vrednosti tokom mnogo godina. Umereno razblaženje kiseline, samo do pH 3, zahtevalo bi vodu koja Drinom protekne za dva i po sata u proleće ili za deset sati tokom leta! Srednje razblaženje, do pH 4, zahtevalo bi deset puta više vode; jedan dan prerade rude bi trošio vodu koju Drina nosi ceo dan ili četiri dana! Drugim rečima, u proleće bi rudnik trošio celu Drinu, a u leto bi mu trebale četiri Drine! Posle ove groteskne činjenice, odustajem od ponovnog množenja brojem 10, za puno razblaženje, do pH 5. Strogo uredništvo NIN-a, koje se već mršti na moje uzvičnike, zgrozilo bi se niza uzvičnika koje bih morao spojiti pišući dnevnu potrebu rudnika za vodom ako bi kiselina bila razblaživana do pH 5, kako kompanija najavljuje u patentnoj prijavi. U tom strogom dokumentu, kompanija hvali svoj proces i ističe visok stepen iskorišćenja rude. Kompanija ne pominje uticaj procesa na životnu sredinu, raseljavanje stanovništva, nijedan od postupaka protiv kojih mi, građani Srbije, već dugo protestujemo. Drinom ide granica Srbije sa Bosnom i Hercegovinom i njenim delom, Republikom Srpskom. Šta misle naši susedi i rođaci o nameri Rio Tinta da uspori, prepolovi, ili ukine reku koju dele sa Srbijom? Da li vajni srpski političari, lakomi na ortakluk sa bogatom kompanijom, haju za međunarodne obaveze Srbije? Trebalo bi da haju jer govore o zajedničkoj upotrebi Drine. Srbija, Crna Gora i BiH odavno planiraju izgradnju hidroelektrane zvane Buk Bijela na gornjem toku Drine. Ana Brnabić i premijer Republike Srpske su nedavno, 13. novembra 2020, potvrdili taj plan. Akumulaciono jezero buduće hidroelektrane bi poremetilo tok Drine. Voda za štetan rudnik, već sad nedovoljna, postala bi nezamisliva. Počeo sam alarmantnim, ali tačnim naslovom. Kad ne bih pisao za ozbiljan magazin i njegove kulturne čitaoce, završio bih u stilu onih štampanih stvari nalik novinama koje vrište sa kioska: Neverovatno! Šokantno! Skandalozno! Autor je hemičar, penzionisan profesor američkih univerziteta i član SANU u ostavci