Ko zna – zna

Dolazak u Beograd sa Kosova i Metohije 1999, nakon svega izgubljenog što je njegova porodica stvarala decenijama, za gospodina Zorana Anđelkovića početak je novog života, što je podrazumevalo start skoro od nule. Nije postojala mogućnost da se ljudi sa KiM zaposle u javnim veterinarskim ustanovama, što ga je uslovilo da krene „trbuhom za kruhom“ i obezbedi porodici preživljavanje. Od doktora veterinarske medicine krenuo je najpre sa distribucijom materijala, a kasnije i proizvodnjom PVC profila. Nakon tri godine osnovao je porodičnu firmu pod nazivom „Anđelković al“ u kojoj su jedini zaposleni bili on i supruga. Firma je konstantno beležila rast i u skladu sa tim povećavao se broj zaposlenih što je većim delom rezultat i povećane tražnje za materijalom koji je distribuiran. Danas je u firmi zaposlen 41 radnik. O razvoju i poslovnom putu firme „Anđelković al i pvc“ njen osnivač i vlasnik navodi da je na startu to bila u potpunosti porodična firma, u kojoj su bili zaposleni i njegova supruga i sve troje dece, a nadao se da će u njoj i, kako kaže, za sada samo petoro unučadi, nastaviti ovu tradiciju. „Supruga i ja najviše smo ulagali u to da našu decu izvedemo na pravi put što je u obrazovnom smislu rezultiralo završenim fakultetima, dok je uz rad u firmi svakako prisutno konstantno usavršavanje. Takođe, uveren sam da su već sada spremni da uspešno vode biznis koji smo supruga i ja postavili. Osnovna delatnost firme danas je proizvodnja PVC profila i PVC roletni, zatim proizvodnja prateće opreme i proizvodnja aluminijumske i PVC stolarije. Trenutno zastupamo preko 40 domaćih, evropskih i svetskih brendova. Proizvodimo preko 350 sopstvenih artikala koje distribuiramo preko evropske mreže. Sedište firme je u Vinči, a naše poslovne jedinice su u Novoj Pazovi, Grockoj i Jagodini. Što se tiče naših aktivnosti one su, za sada, usmerene na naš osnovni biznis u vidu distribucije materijala kao i izgradnju poslovno-stambenih objekata. Ugradnjom i distribucijom PVC stolarije počele su u svoj program da uvode mnoge firme. Da li vam ta činjenica otežava poslovanje? Naprotiv, već duže vreme, sa sigurnošću mogu konstatovati, da smo u Srbiji lideri u distribuciji materijala, što je velikim delom posledica rada sa visokokvalitetnim materijalima pa činjenica da sve veći broj firmi koje se bave proizvodnjom stolarije nama ide u prilog. Zastupnici smo grčke firme Alumil. To posebno naglašavam jer veći procenat našeg prometa generišu proizvodi firme Alumil. Pored toga, svakodnevno se trudimo i sa ponosom forsiramo domaće srpske brendove. Takođe, uvozimo i distribuiramo ono što se danas ne proizvodi u Srbiji ili ako domaći proizvodi ne ispunjavaju sve tehničko-tehnološke uslove. Vaš kreativni i uspešni poslovni put zapazila je revizorsko-konsultantska kuća EY (Ernst&Young) i proglasila vas je za „Preduzetnika godine“ u Srbiji za 2019. Da li je to „kruna“ vašeg uspeha i da li ćete se zaustaviti na poslovima kojima se sada bavite? Svakako da se nećemo zaustaviti. Za svakog čoveka koji je navikao da stvara prirodno je da teži ka dodatnom stvaranju. Svake godine se trudimo da uvedemo neke novitete. Već duže vreme nam je u glavi energetska efikasnost i sve što sa sobom nosi taj pojam. Pre deset godina smo razmišljali o izradi jedne solarne elektrane na našoj fabrici u Novoj Pazovi, ali je tada odnos cene struje i opreme za instalaciju bio jako nepovoljan. Trebalo nam je duplo više vremena da otplatimo investiciju nego što je to podrazumevala garancija za samu elektranu. Tada smo odustali. Prošle godine smo sklopili ugovor sa jednom firmom i u 2022. bi trebalo da realizujemo taj projekat. Na to nas je podstaklo i to što je cena struje naglo i značajno porasla tako da je za tri do četiri puta viša od cene iz 2020. Elektrana će biti sigurno jedan od naših najboljih poslovnih poteza. Izradu elektrana iz obnovljivih izvora smo odavno podržavali, ali tada Zakon o energetici nije bio povoljan za izgradnju elektrana, jer ste mogli da proizvodite samo za sopstvene potrebe, a višak struje niste mogli da plasirate u mrežu – dakle bez dalje prodaje. Po novom Zakonu o energetici iz 2021. ta mogućnost postoji. Da li svu proizvodnju plasirate samo u Srbiji? Najveći deo naše proizvodnje i distribucije obavljamo na teritoriji Republike Srbije, ali takođe izvozimo i u sve države u okruženju. Cilj nam je da u budućnosti povećavamo i izvoz, kao i širenje na domaćem tržištu. Voleli bismo da u okviru državnih projekata od javnog značaja, prilikom izgradnje novih objekata, poput bolnica, škola ili određenih jedinica u okviru lokalne samouprave, bude ugrađeno što više domaćih materijala, čime bi definitivno još više podstakli razvoj domaće privrede u ovom segmentu. U Srbiji imamo materijale koji su izuzetnog kvaliteta, čak smatram da imamo i boljih materijala od onih koje uvozimo i skuplje plaćamo. Možda bi u trouglu između Privredne komore Srbije, privrednika i Ministarstva privrede, trebalo napraviti jedan lanac gde bi domaći proizvodi bili primarni. Ujedno apelujem na nadležne da o ovom segmentu posebno povedu računa, jer ćemo time sigurno povećati kako zaposlenost, tako i razvoj postojećih i osnivanje novih domaćih firmi. Kako se na poslovanje firme „Anđelković al i pvc“ odrazilo poskupljenje struje, jer cene energije poslednjih nedelja obaraju sve rekorde? Očekivanja su da će struja kao energent još više da poskupi. Mi smo imali sreću da smo 2020. napravili ugovor sa Elektrodistribucijom Srbije na dve godine, po povoljnoj ceni. Međutim, i taj ugovor je oročen pa će i on isteći. Ovako povoljan ugovor ne može se reći da je samo sreća, jer smo mi prilikom izrade elaborata oko elektrane pratili šta se u prethodnim godinama dešavalo oko cene struje, ali ovoliko poskupljenje kao krajem 2021. niko nije mogao predvideti. Protekla godina je specifična i skoro da se može nazvati postkoronarnim sindromom, koji ima domino efekat. Definitivno je inflacija osetna. Ono što se sa cenama desilo 2021. ne pamti se od vremena Slobodana Miloševića. Komponente, sirovine – ne samo u našoj zemlji nego i globalno gledano - poskupele su od 50 do čak 250 posto. To je ozbiljan udar na privredu. Da li ste kao privredni vizionar imali neke poslovne promašaje? Nismo imali promašaje koji bi bitno uticali na razvoj. Svesni smo da u našoj branši nema puno prostora za širenje. Svake godine investiramo u nove tehnologije, nove alate i od sedam alata koje smo kupili zajedno sa fabrikom pre 11 godina, danas imamo 56. To znači osam puta smo povećali asortiman. Napravli smo sistem sedmokomornih profila za koji smatramo da neće biti ni u narednih sedam do osam godina prevaziđen. Dakle, orijentisani smo strateški i ne radimo samo ono što je danas interesantno i podložno trendovima, već pravimo proizvode koji će biti na vrhu tražnje u narednih pet do deset godina. Da biste dobro poslovali morate slediti maksimu novac je kao dete - ako ga pravilno usmerite biće dobar čovek. Isto je sa novcem, ukoliko ga uložite u dobro planiranu investiciju imaćete dobar biznis. Kako vidite preduzeće „Anđelković al i pvc“, u kom pravcu ćete usmeriti aktivnosti? Da li očekujete podršku od države? U poslovni plan za naredni period smo zacrtali da blizu škole napravimo mali tržni centar, da u njegovom sastavu bude i sportski i kancelarijski prostor za edukaciju dece. Danas su roditelji prinuđeni da svoju decu vode u centar Beograda u škole stranih jezika, muzičke škole, škole sporta itd. Kada završimo centar, naša deca imaće mogućnosti da dodatne aktivnosti završavaju u Vinči. Što se tiče podrške, od nje nismo ni tražili neku podršku. Ako smo stvorili određeni profit, odmah smo ga ulagali u razvoj, tako da smo više od 90 odsto sredstava vraćali firmi. Kasnije smo počeli da koristimo kredite poslovnih banaka. Najveće subvencije država je usmerila u dovođenje stranih direktnih investicija i zapošljavanje novih radnika. Voleo bih da se naše kompanije tretiraju na isti način kao i strane. Jovanka MatićKo je direktor firme „Anđelković al i pvc“ Zoran Anđelković je rođen 1964. u selu Gušica, opštini Kosovska Vitina u Kosovskopomoravskom okrugu. Nakon završene osnovne i srednje škole došao je u Beograd na studije i diplomirao na Veterinarskom fakultetu, smer veterinarska medicina. Nakon toga vratio se u rodni kraj i započeo poslovni put kao mladi doktor veterinarske medicine. Deset i po godina sa suprugom je radio u Vitini. Kobne 1999. godine, nakon bombardovanja i golgote koju su porodično preživeli, uz uspešno oslobađanje kidnapovanog brata iz logora UČK-a, došao je u Beograd, gde je napravio uspešnu poslovnu karijeru i izgradio firmu čiji je kvalitet prepoznala i međunarodna revizorsko-konsultantska kompanija Ernst end Jang.