Od istarskog Vodnjana do NJujorške berze

Dok je prošlog leta vest da će ovdašnji Nordeus, vlasnika planetarno popularne igrice Top eleven, preuzeti američka kompanija Take-Two Interactive Software i da bi vrednost cele transakcije mogla da dostigne 378 miliona dolara, punila srpske novinske stupce, godinu dana ranije Hrvatskom je prostrujala informacija da je tržišna vrednost tamošnjeg Infobipa, kompanije osnovane pre 16 godina u istarskom gradiću Vodnjanu, premašila milijardu dolara i da je ta kompanija stekla titulu prvog hrvatskog jednoroga, kako se nazivaju tehnološke kompanije čija vrednost premaši tu „granicu snova“. Vest da je američki investicioni fond One Equity Partners u Infobip u prvoj turi uložio 200, a potom još 100 miliona dolara objavili su čak i neki poznati svetski mediji, navodeći da je prvom hrvatskom jednorogu pošlo za rukom da ovaj status stekne i pre izlaska na neku od svetskih berzi, koja bi toj kompaniji omogućila nove investicije i još veće šanse za brži rast na tržištu koje raste brzinom kakva je doskoro, u tradicionalnim industrijama, bila nezamisliva. Za samo godinu dana, ova tehnološka kompanija, koju su osnovali braća Silvio i Roberto Kutić i Izabel Jelenić, udvostručila je svoje prihode, realizovala četiri akvizicije, od kojih dve u Sjedinjenim Američkim Državama i zaposlila više od 1.000 novih ljudi. Zanimljivo je da Infobip, koji ima širom sveta više od 70 kancelarija, trenutno zapošljava više od 3.500 ljudi, dok gradić u kome je osnovana i u kojem je njeno sedište ima tek oko 6.000 stanovnika. O tome kako je ova kompanija od malog startapa iz još manjeg Vodnjana danas postala globalni igrač na tržištu modernih komunikacionih platformi, na nedavno održanom trećem CEO samitu, koji je u Beogradu organizovao Instor magazin uz medijsko partnerstvo NIN-a, govorio je Roberto Kutić, operativni direktor Infobipa, koji je uz brata Silvija Kutića i Izabela Jelenića osnivač jedne od trenutno vodećih komunikacionih platformi u čitavom svetu. Čime se u stvari bavi Infobip, čije servise koriste milijarde ljudi širom sveta svakoga dana, a da to i ne znaju? Infobip je u stvari komunikacijska platforma i bilo da ste se prijavljivali na neke društvene mreže u našoj okolini, naručivali vožnju na nekoj od postojećih platformi ili koristili mobilno bankarstvo, koristeći pritom naročito es-em-es poruke, velika je verovatnoća da ste koristili upravo naše usluge. Sve je krenulo 2002, ali je tek od 2006. službeno razvijena Infobip komunikaciona platforma, počev od es-em-es poruka, da bismo kasnije portfelju komunikacionih kanala dodavali i glasovne poruke, kao i niz drugih aplikacija koje se koriste u biznis komunikaciji. Današnja komunikacija je personalizovana, svako od nas koristi neki kanal kojim komunicira sa prijateljima, sa kolegama, sa bankom, a Infobip je tu da orkestrira komunikaciju kroz sve te medije. Kolika je trenutna vrednost kompanije s obzirom na to da je pre oko godinu dana procenjena na milijardu dolara i da li je razlog vašeg decembarskog boravka u NJujorku namera da Infobip postane prva kompanija u regionu čijim će se akcijama trgovati na NJujorškoj berzi? Procenjena vrednost je samo tamo neki broj, a prava vrednost kompanije znaće se onog trenutka ako se njenim akcijama krene trgovati na berzi ili ako se donese odluka o njenoj prodaji. Mi svakako poslujemo na tržištu koje danas ima veliki rast, a svi naši konkurenti su već listirani na berzi. Činjenica je da i Infobip raste velikom brzinom, pre samo godinu dana dobili smo prvu finansijsku investiciju, premašili smo time milijardu evra vrednost i potvrdili da smo jednorog. Kada su investitori prvi put počeli da nas finansiraju imali smo prihode od 600 miliona dolara, godinu dana kasnije je ta vrednost skoro dva puta veća. Kovid je, to se mora reći, doneo ubrzanu digitalizaciju i mi danas jašemo taj talas, i dalje ima puno prostora za rast, ali nismo jedini, i drugi rastu jednakom brzinom. Što se tiče izlaska na berzu u NJujorku, plan je da se to desi za 18 do 24 meseca, ali videćemo. U SAD sam nedavno bio pre svega zbog činjenice da smo kupili dve američke kompanije i trenutno gledamo kako bolje da opslužimo klijente. Verujem da smo u stanju da napravimo dobru stvar, opslužimo klijente najkvalitetnijom uslugom, imamo veliki rast i na nama je da osiguramo da klijenti budu zadovoljni. Sa tehničke strane imamo odlične inženjere i vrhunski proizvod, ostvarili smo ogroman napredak urađenim akvizicijama, jer smo do pre godinu dana rasli isključivo organski, a danas smo internacionalizovali našu platformu, imamo više od 70 ureda u čitavom svetu... U trenutku kada smo dobili prvu investiciju imali smo oko 2.200 zaposlenih, danas imamo više od 3.500, a nedavno smo ugovorili kreditno finansiranje u iznosu od 500 miliona dolara. Odavno više nije vest da je neka američka kompanija investirala u ovaj region, ali je zato bila vest da je hrvatska kompanija za 300 miliona dolara kupila američki Open Market, ogranak Amdoksa. Da li vam je to pre pet ili šest godina bilo u domenu naučne fantastike? Pre pet ili šest godina sve je još bilo u domenu fantastike. Ali mi poznajemo Open Market i njihov rad već deset godina. Oni su bili najveća kompanija u ovom delu sveta, odnosno u Sjedinjenim Državama kada su u pitanju naše komunikacijske platforme. Sa druge stane, mi smo rasli na tržištima drugih kontinenata, u Africi, Aziji, Evropi, Latinskoj Americi i to je bila prilika da postanemo globalni igrač, da tom akvizicijom uđemo i na tržište Sjedinjenih Američkih Država. A to tržište vredi koliko i ceo ostatak sveta i na njemu jednostavno moraš biti. To nam je bilo neophodno i zbog plana potencijalnog izlaska na NJujoršku berzu. Prirodno je da želimo rasti, a u SAD su najveće kompanije i najrazvijenije je tržište. Pre Open Market-a smo akvizirali još neke kompanije, jer je tržište počelo da se konsoliduje, naši konkurenti su krenuli ubrzano da rastu i mi smo shvatili da je naša šansa da rastemo ne više samo organski, nego i kupovinom drugih kompanija. Prvi potez je bio povećati tržište na es-em-es platformi i naročito u Americi. Nakon toga smo shvatili da moramo kao tehnička platforma biti najbolji provajder es-em-esa, a da bismo to bili moramo raditi na maksimalnoj sigurnosti. Naši najvažniji klijenti su operateri i njima želimo dati najveće poverenje, zato smo za njih još od 2010. radili sigurnosna rešenja, i bili smo drugi najveći provajder sigurnosnih rešenja u svetu. I pre godinu dana kupili smo broj jedan kompaniju u svetu kada su ova rešenja u pitanju, a to je irski Anam, što je za nas bio ogroman iskorak. Sa njima smo zajedno svetski broj jedan kada su u pitanju sigurnosna rešenja za es-em-es poruke. Treća naša akvizicija je hrvatski Šift, jer želimo biti što bliži diveloperima, oni su nam jako važni, a četvrta je u Čikagu, kompanija koja se bavi segmentom glasovne komunikacije preko interneta, jer smo želeli da dodatno povećamo prisustvo u Americi. Taj proces je u toku, čekamo odobrenje regulatora. Na drugom CEO samitu, u decembru 2020, jedan od učesnika bio je i nekadašnji hrvatski teniser Mario Aničić koji je kao dečak sa 17 godina eliminisao Rodžera Federera u prvom kolu Vimbldona. Sa njim nije bilo priče o tenisu nego upravo o investiciji od 200 miliona dolara, pošto je Aničić jedan od 28 članova američkog One Equity Partners fonda koji je u vašoj kompaniji prepoznao potencijal za dalji rast. Šta je vama donela saradnja sa njima? Upravo sam se video sa njim (Mariom Ančićem, prim. ur.) i razgovarali smo o budućnosti. Važno je za svaku kompaniju koja namerava da se globalno širi da ima dobre partnere, a mi smo u njima to pronašli. Oni su nam doneli neka znanja koja do tada nismo imali i zajedno sa njima smo krenuli identifikovati firme koje bi bile dobre za nas. I dalje gledamo koje su nam mogućnosti. Tamo pored Marija radi i Ante Kušurin, obojica su bivši sportisti, olimpijci. Jedan je bio teniser, drugi veslač, nekada su bili uspešni u sportu, danas su jednako tako dobri i u biznisu. Takva je tamo atmosfera, a nama je važno da idemo u susret izazovima i da na taj način rastemo. Mario je bio sportista, pozitivan, pametan mladić. U ovom biznisu je izuzetno važno dizati ciljeve, jer poslujemo na tržištu koje jako brzo raste. A kada tako brzo i mnogo radiš, onda je logično da praviš i greške, one su sastavni deo posla. Imali smo i ponuda za više investicija, možda i neke bolje ponude, ali izabrali smo One Equity Partners jer su brzi, agilni, dobri i nama su kao takvi odgovarali u ovom stepenu našeg razvoja. Kako se rodila ideja o Infobipu, kako je preći put od startapa do prvog jednoroga u regionu. Na kakve ste probleme nailazili tokom razvoja i šta je bio ključni faktor uspeha? Sama ideja je nastala 2001, na ideji o stvaranju virtuelne opštine. Razmišljali smo kako spojiti sve građane Vodnjana i omogućiti im da komuniciraju međusobno. Deo te solucije je bio es-em-es, a pre toga ih niko još nije koristio u biznis komunikaciji. Nakon više pokušaja i pogrešaka 2004. ili 2005, shvatili smo da je za to zapravo potrebna tehnološka platforma, da je to budućnost i da je potrebno u tom smislu napraviti nešto novo, odnosno razliku u odnosu na sve što već postoji. Imamo stvarno dobre inženjere i te tehničke mogućnosti su zaista bile odlične. Kakvi su dalji planovi u regionu i ima li novih investicija? Zna se da smo potekli iz regiona. Imamo kancelarije u Zagrebu, Vodnjanu, Splitu i Rijeci, u Tuzli i Sarajevu, zatim u Beogradu... Imamo inženjerske urede i u Rusiji, Slovačkoj, Poljskoj, neki manji u Indiji. Veliki je potencijal ljudi u regionu što se tiče inženjerstva, puno firmi se otvara, što je dobro. Kada smo počeli biznis i otvorili kancelarije u Moskvi i Minhenu shvatili smo da je to recept, jer važno je biti blizu klijenta, znati njegove potrebe. Svako ipak želi biti lokalan, znati lokalni jezik ili lokalne propise i regulativu.Mislim da je naša sreća i prednost što smo potekli i krenuli upravo iz ovog regiona. Priredila Petrica Đaković