Nove poruke i stare zavade

Za NIN iz Banjaluke Usred najveće posleratne krize u Bosni i Hercegovini Republika Srpska je obeležila tri decenije postojanja. Očekivano, različita optika dovela je i do različitih ocena svega onoga što se događalo tim povodom. Primetno je da nikad nije bio veći broj zastava na privatnim kućama i institucijama, a sve manifestacije su imale ambiciju da pokažu identitet, razvojni put i potencijal entiteta. Na drugoj strani, pre svega u Sarajevu, ali i nekim zapadnim medijima, sve je viđeno kao deo dramaturgije koja vodi ka rasturanju Bosne i Hercegovine. Ministarka inostranih poslova u Savetu ministara BiH, Bisera Turković, uputila je notu ambasadama Srbije, Kine i Rusije zbog njihovog prisustva svečanostima u Republici Srpskoj, a bošnjački član Predsedništva BiH, Šefik DŽaferović, sve to vidi kao nacističku smotru. Svi zvaničnici Republike Srpske držali su se osnovne teze - Republika Srpska je nastala pre početka poslednjeg rata u BiH kao posledica straha da se ne ponove strahote i stradanja kojima je srpski narod ovih prostora bio izložen u Drugom svetskom ratu, odbranjena je u ratu, a međunarodnu verifikaciju je dobila u Dejtonskom mirovnom ugovoru i sad želi da se pravno i politički vrati na pozicije koje su joj zapisane i garantovane tom prilikom. I glavni politički igrač u Srpskoj, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik je bio na tom fonu u većini govora, izjava i intervjua, ali bi u nekim trenucima, da li namerno ili ponesen opštom atmosferom, ipak izgovarao i rečenicu: „Samostalna Republika Srpska je moj zavet, ostvariće se najverovatnije za pet godina.“ I bez ovih najnovijih zapleta Republika Srpska je već duže predmet interesovanja ne samo političkog miljea nego i nekih stručnih i naučnih skupova jer je, pre svega, jedina potpuno nova geopolitička činjenica nastala raspadom SFRJ, sve drugo je u nekoj formi postojalo u toj bivšoj državi. Sad, nakon tri decenije, može se sasvim sigurno kazati da ona postaje geopolitička činjenica sve dužeg trajanja mada su mnogi predviđali da se neće baš dugo održati. Mnogi se iznenade kad čuju da je ona površinom veća od četrdesetak zemalja članica Ujedinjenih nacija, veća je od Slovenije za pet hiljada kvadratnih kilometara, skoro dvaput veća od Crne Gore, dva i po puta od pokrajine Kosova i Metohije, veća je i od države Izrael... Verovatno bi se u nekim ozbiljnijim i finijim analizama, dabome, našlo štošta što bi pokazalo da je u dimenzioniranju političkog, ekonomskog i sveopšteg društvenog života moglo i više i bolje. Svaka vlast pa, dabome, tako i aktuelna u Republici Srpskoj voli da priča i o uspesima kojih baš i nema u meri u kojoj ona tvrdi, pa ipak sam čin da se Republika Srpska održala u ambijentu stalnog osporavanja, sumnjičenja i zahteva za njenim ukidanjem predstavlja uspeh sam za sebe. U Sarajevu postojanje Republike Srpske nikad nisu prihvatili mada je ona garantovana važećim Ustavom, čak su u javni prostor uveli običaj da se gotovo nikad ne izgovara njeno puno ime. Umesto Republika Srpska govori se skraćenica er-es, pa manji bosanskohercegovački entitet, a kad baš žele da se narugaju onda Republika Šumska, pa genocidni entitet, a kad im se pokušaju izneti neki argumenti poput onog da je ovaj entitet znatno multietničkiji od Federacije BiH onda se to ignoriše - poslednji popis je pokazao da u Federacije živi oko dva i po odsto Srba, a u Republici Srpskoj više od 14 odsto Bošnjaka. Izbegava se i priča da se utvrdi ko je temeljnije etnički očišćen i tome slično. Žele se po svaku cenu sačuvati stereotipi koji su nametnuti u proteklom ratu. Na taj i takav ambijent ljudi su ovde svikli, ali zabrinutost zbog sveopšte krize koja drma Bosnu i Hercegovinu već pola godine je vrlo primetna. Kao što je poznato, zbog nametnute odluke o izmeni Krivičnog zakona BiH bivšeg međunarodnog namesnika Valentina Incka i nekih odluka Ustavnog suda BiH sve zajedničke institucije i organi vlasti na nivou BiH su blokirani - Parlamentarna skupština se ne sastaje, Savet ministara i Predsedništvo vrlo retko. Republika Srpska zahteva da se izmene Krivičnog zakona povuku i krenula je u proces povratka sedamdesetak nadležnosti koje su od Dejtonskog mirovnog ugovora do danas prenesene sa entiteta na nivo BiH. Ovo je prekrilo i u drugi plan gurnulo mnoge druge nevolje koje takođe tresu Bosnu i Hercegovinu u samim temeljima. Recimo, potpuno je zaboravljena činjenica da u drugom entitetu, Federaciji BiH, nakon izbora 2018. godine uopšte nije izabrana vlada i da stara i sad u nekoj vrsti tehničkog mandata i sad radi. I zahtev ovdašnjih Hrvata, podržanih od zvaničnog Zagreba, da im se omogući da biraju svoje predstavnike, a ne da budu predmet majorizacije od strane znatno brojnijih Bošnjaka takođe je u drugom planu, jer se sudar Banjaluke i Sarajeva smatra glavnom bitkom. U sve ovo se sve ozbiljnije uključuju i svi oni koji se podrazumevaju pod pojmom međunarodne zajednice. Pored nekoliko američkih posebnih izaslanika, tu je specijalni izaslanik Velike Britanije, posebna misija Evropske unije, ruski ambasador u Sarajevu se sve češće, ali i oštrije oglašava, Kinezi su ovde sve vidljiviji. U svetskim medijima BiH je bila prisutnija samo u vreme rata. Čak su vodeći svetski mediji preneli vest da je Amerika početkom ove godine uvela sankcije Miloradu Dodiku, jednom njegovom savetniku i banjalučkoj Alternativnoj televiziji koja, prema zvaničnim podacima, nije među najgledanijim, ali se spekuliše da je u vlasništvu Dodikove porodice. Dodik već pet godina ima američke sankcije, ali ove su znatno strože, a obrazloženje je „zbog korupcijskih aktivnosti i pretnji stabilnosti BiH“. On je tu vest proslavio uz harmoniku u kafani izražavajući uverenje da je to zbog toga što je smetnja konceptu da „Amerikanci naprave centralizovanu državu pod dominacijom Bošnjaka“. Spekulisalo se da će spisak sankcionisanih biti znatno duži, kako pojedinaca tako i preduzeća, ali zasad je to izostalo, pa se u nekim analizama ovakav „skraćeni spisak“ tumači kao signal koji se šalje Dodiku da omekša i popusti, priđe stolu za pregovore. Po drugima, opet, ovo je samo uvod da se vidi kako će se ko ponašati, a da pravi udar na Dodika, ali i na Republiku Srpsku, tek sledi. Zasad on nije rekao da će odustati od prilično komplikovanog procesa povratka, kako kaže, otetih nadležnosti. I još, jasnije nego ikad, šalje poruku da Republika Srpska nije sama, smatra da za vraćanje na dejtonske ustavne pozicije ima saveznika u Rusiji, Kini, Srbiji i jednom broju zapadnih zemalja članica Evropske unije. Zbog svega toga postoji verovanje da kriza u BiH još nije dostigla svoj vrhunac, dok se čeka ključni dramski zaplet svi pokušavaju da nađu što jače saveznike u svetu. Vrlo primetni su mnogi, ali ne preterano posećeni, protesti bošnjačke dijaspore širom zapadnih prestonica. U Sarajevu i na tim protestima stalno se spominje rat, u Banjaluci gotovo niko o tome ne priča, ali izgleda da se radi o tome kome će se u svetu više poverovati. U Banjaluci se s velikim zanimanjem očekuje i najavljeni susret Vučića i Dodika u Beogradu. S pravom ili ne, pretpostavlja se da bi taj razgovor mogao dimenzionirati neke poteze Banjaluke. Očekuje se i ishod razgovora u Briselu gde izgleda postoje ipak neke razlike u gledanjima na krizu u BiH. Branislav Božić