Šetanje Božića

Čujem da se Srpska pravoslavna crkva sprema da Božić počne da slavi 25. decembra! Tako je u Srbiji i bilo do 1919. godine, a onda je, malo-pomalo, Božić prebačen na 7. januar, što je, priznaćete, potpuno besmisleno. To se, izgleda, i u SPC shvatilo, mada su otpori i dalje jaki; neke vladike bi i dalje da Božić slave 7. januara, a ne 25. decembra sa katolicima. Ali, koliko će još vremena proći da Crkva prizna da Božić nije Isusov rođendan, već da 22. decembra dan počinje da duža i da je Božić, zapravo, mlado Sunce koje se rađa na početku novog godišnjeg ciklusa?! Još je Veselin Čajkanović (1881-1946), u izuzetno važnoj knjizi O srpskom vrhovnom Bogu, napisao da je hrišćanstvo preuzelo sve važne običaje i događaje iz stare srpske vere i prekrilo ih svojim svecima i praznicima, pa je tako i Božić postao Isusov rođendan, a rađanje mladog Sunca potpuno je potisnuto kao nevažan događaj?! I zaboravilo se da se u šumu ide po badnjak ne bi li se, za Badnje veče, založila vatra kako bi mladom Suncu bilo toplije kada 22. decembra izađe i počne da raste, sve tamo do 22. juna, do Vidovdana, kada je najmoćnije. A ne bi me čudilo da je Crkva preuzela i Vidovdan i da je na taj dan proglasila Uskrs. Ali, Crkva je, valjda, procenila da bi to za nju bio prevelik zalogaj, tim pre što je knez Lazar zakazao Kosovsku bitku baš na Vidovdan. Jer, u to vreme Srbi su još uvek slavili srpskog boga Vida, a ne tamo nekog Isusa iz Nazareta, čije obrezanje Crkva slavi 14. januara! Tim povodom sećam se da sam nekad davno, u domu Milića od Mačve, pitao Amfilohija da li je obrezan? Vladika je, uvređen, bez odgovora napustio Milićev dom na Zvezdari, a mi smo se dugo, dugo, smejali... I, hajde, i ovo da vam kažem! Odlučio sam da osnujem Srbsku staroversku zajednicu, jer bajka o Isusu iz Nazareta više ne pije vodu ni kod klinaca. A još je Lav Tolstoj rekao da su „bezgrešno začeće“ i „vaskrsenje“ obične gluposti, kao i ideja o „svetom trojstvu“. On se, pak, nije potpuno odrekao Isusa i propovedao je „hrišćanski anarhizam“, a to je nešto srodno islamu. A Muhamed je govorio, sa puno uvažavanja, da su Isus, Mojsije i Buda, njegova „starija braća“. K. G. Jung, moj guru iz Švice, pažljivo me sluša, pa kaže: „Znaš šta, dečače, u svemu delim tvoje mišljenje. I, želim ti puno sreće pri osnivanju Srbske staroverske zajednice! Neko sa tim mora da počne, a ja, sem tebe, ne vidim ko bi drugi započeo taj sizifovski posao! I, u pravu si, hrišćanstvo je na izdisaju i bajka o Isusu nije više ni za decu!“ Mnogo mi je značilo ovo Jungovo ohrabrenje i, evo, već sam se osmelio i predlažem pravoslavnim Srbima da Badnje veče slave 21. decembra, a Božić sutradan, 22. decembra. Po meni, tada bi, ujedno, trebalo da se slavi i Nova godina, pravi početak novog godišnjeg ciklusa. Iz ovoga sledi da bi post morao da počinje 7. novembra i da traje do 21. decembra, Nego, hajde, da vam kažem i ovo. Pomenuti Veselin Čajkanović u knjizi O srpskom vrhovnom Bogu dokazuje da su Srbi, u prethrišćanskim vremenima, verovali da su „u krvnom srodstvu sa bogovima“! I ne piše li, uostalom, u Prvoj knjizi Mojsijevoj da su „bogovi stvorili čoveka po svom obličju, pareći se sa čovečicama“! A Artur Klark tvrdi da je Adam, prvi čovek, napravljen na Rtnju! Pritom, Klark kaže: „Ko ne poznaje srpske legende i mitove, taj se ne može ozbiljno baviti istorijom ljudskog roda.“ A moja Crna će na sve to: „Možda je, baš, to srpska muka i nevolja što su u krvnom srodstvu sa bogovima! I kako onda drugi narodi da ih vole?!“