Zlatno doba i uporne fleke

Talas optimizma zapljusnuo je deo opozicione javnosti nakon uvida u rezultate nedeljnog referenduma o ustavnim promenama: potrebno je, veruje se, samo da se na izborima 3. aprila angažuje dovoljan broj srčanih i zainteresovanih kontrolora i već sledećeg dana biće moguće reći „zbogom“ autokratskoj vlasti Aleksandra Vučića. Ima, međutim, i onih koji upozoravaju na oprez i za to navode mnoštvo razloga, koji se ne završavaju samo na činjenici da je, prema konačnom rezultatu, većina birača podržala referendumsko „da“ što je aktuelna vlast proglasila svojom „pobedom“. Neke promene u Srbiji počele su da se dešavaju, ali prava bitka se tek zahuktava i svakakva iznenađenja su moguća u narednih deset nedelja: izbori nisu još ni raspisani, pa nismo ni sigurni da će, uz predsedničke i beogradske, zaista biti raspisani i parlamentarni. Ne znamo ni imena ključnih aduta za glavne funkcije, a nisu poznati ni zvanični slogani učesnika. Ali je ipak moguće pretpostaviti šta će biti ključne teme kojim će se izborni učesnici baviti i u okviru njih formulisati izborna obećanja. Slika je kristalno jasna kada je reč o temama koje će nametati vlast: ako su već uspeli da ubede značajan broj birača da žive bolje nego u vreme „žutih lopova“ - pri čemu neki od njih zaista žive bolje - nema razloga da se priča o „zlatnom dobu“ ne nastavi. Doduše, možda će se to obećano čudo sada drugačije zvati, s obzirom na to da je istekao petogodišnji period, za kog je, u novembru 2016, na predstavljanju Bele knjige Saveta stranih investitora, Aleksandar Vučić rekao da će biti „zlatno doba Srbije“. Slušaćemo, u svakom slučaju, još mnogo priča o rastu ekonomije i životnog standarda. Biće najava novih investicija i velikih infrastrukturnih projekata, gledaćemo svečana otvaranja završenih velikih poslova. I nije više bitno po kojoj ceni se auto-putevi grade, bitno je samo da se otvaraju. Dejan Bursać iz Instituta za političke studije uveren je, recimo, da će se ceo vrh vlasti pred izbore provozati prugom Beograd – Novi Sad. Procenjuje, ipak, da ta vožnja neće biti organizovana baš 2. aprila, ali bi se svakako mogla upriličiti 11 dana pre glasanja. Naravno, pod uslovom da se odluči da se poštuje potpisani sporazum o unapređenju uslova za održavanje izbora, prema kome, sve u cilju sprečavanja korupcije, deset dana pre glasanja „mediji ne mogu izveštavati o zvaničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti, odnosno obeležava početak gradnje takvih objekata ako na tim skupovima učestvuju javni funkcioneri koji su kandidati za predsednika Republike, poslanike i odbornike“. Insistiranje na ekonomskim temama je, kaže Bursać, sasvim logično, jer „naprednjaci imaju neki rezultat koji mogu da pokažu, da pošalju poruku o dobrom životu“. On se poziva na istraživanja javnog mnjenja u kojima većina građana tvrdi da Srbija ide u dobrom pravcu i podseća da se, u poslednjih 20 godina, to desilo samo dva puta – u kratkom periodu vlade Zorana Đinđića i tokom poslednjih par godina. „Kad imate ljude sa takvim stavom, onda ne postoji potencijal za promenu vlasti“, kaže ovaj sagovornik NIN-a. Uz priču o „rastu, rastu i samo rastu“, kao standardnoj kampanji SNS-a, kako podseća politikolog Boban Stojanović, obavezni naprednjački program ima i drugu komponentu – satanizaciju političkih protivnika, odnosno onu čuvenu „borbu protiv kriminala, tajkuna i lopova“ i „bivše vlasti“ koja želi ponovo da se vrati i nastavi sa „otimanjem narodnih para“. Ima sve više onih koji su poverovali da će ekološki bunt biti ona „neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar“: nikada do sada nismo videli takve ustupke naprednjačke vlasti kakav je bio odgovor na proteste protiv otvaranja rudnika litijuma, koji je dobacio čak i do tvrdnje o mogućem izbacivanju Rio Tinta iz Srbije. Stojanović, zato, procenjuje da će vlast pokušati da sakrije temu ekologije i podseća da sada jeste dobar trenutak da se natera da donese odluke koje će omogućiti čistiju Srbiju. Veruje i da će ekologija za opoziciju biti ujedinjujuća tema. I svakako jedna od važnih tema – uz opšte pitanje slobode, vladavine prava i demokratije. „Opozicija mora da preuzme i temu boljeg života i srećnih ljudi. Ako birači pomisle da im oni to mogu obezbediti, to može biti prekretnica. Za sada – zbog medija, Vučić je garant i toga“, kaže ovaj sagovornik. „Ekologija se pokazala kao mobilizator“, kaže i Bursać, koji podseća da naprednjaci sve drugo mogu da „poklope“ ili svojim uspehom ili pitanjem upućenim bivšoj vlasti – a šta ste vi radili? Kod ekologije to, međutim, ne mogu. Ali, opet se poziva na istraživanja javnog mnjenja, a ona kažu da, kad siromašni biraju između ekologije i ekonomskog razvoja, oni biraju - ekonomski razvoj. I zato zaključuje da tema ekologije i dalje ne može da ugrozi vlast. Bursać kaže da, iako se Rio Tinto pokazao kao pitanje koje može da objedini opozicione aktere, zajednička tema opozicije i ne mora da postoji. Različite opozicione grupe obraćaće se različitoj publici, kaže i ocenjuje da se sada vide tri osnovne grupacije: jedna insistira na demokratiji, korupciji i kriminalu (blok oko SSP, DS, NS i PSG), druga na ekologiji (pre svega u Beogradu) i treća, desnica, koja će insistirati na pitanjima Ustava, Kosova, pandemije... Naprednjaci su došli i onda čvrsto zaseli na vlast na priči o korupciji, ali se čini da, deset godina i bezbroj afera kasnije, ta tema ne radi baš najbolje za „opozicionu stvar“. Stojanović podseća da SNS, putem svojih propagandnih medija, i dalje dominantno drži temu borbe protiv korupcije. „I dalje su glavni lopovi oni ’bivši’, i pored svih afera koje su otkrivene za aktuelnu vlast, ali to ne može da vidi pola Srbije. I to će biti najteže opoziciji da preokrene dok god postoji ovakva medijska situacija. A kada opozicija uspe u mejnstrim medijima da priča o tome, onda će se i vlast promeniti“, kaže Stojanović. Osim nemogućnosti dobacivanja poruke do birača Bursać pominje još dva razloga zbog kojih priča o korupciji ne deluje kao dobitna karta za današnju opoziciju. Jedan je problem sa onim ko šalje poruku – o najpominjanijem opozicionaru Draganu Đilasu stvorena je negativna slika, zbog čega njegove reči nemaju potrebnu ubojitu jačinu. Drugi razlog je činjenica da danas ne postoji onaj „specifičan momenat“ iz 2012, kada je završavana svetska ekonomska kriza, tokom koje je u Srbiji 411.000 ljudi ostalo bez posla, pa je većina birača bila besna. A kad, kao danas, postoji većina onih koji su ili zadovoljni ili se nadaju boljem životu, onda su oni spremni da „oćute“ na slučajeve korupcije, kaže Bursać. Gde su u celoj priči „izborni standardi“, poput Kosova i Evropske unije? Stojanović misli da te teme neće biti u fokusu, osim u slučaju da ih Vučić aktivira kako bi zavadio opoziciju. I tu se, dodaje, ne završava spisak tema sa istom svrhom: pričaće se o Ratku Mladiću i muralu, Srebrenici... „Podstaknuće i pitanje stare vlasti, kako bi se dodatno pravio jaz između nove i stare opozicije i suštinski će napraviti situaciju u kojoj se o svim temama više suočavaju i svađaju opozicionari između sebe, nego oni zajedno protiv SNS-a“, kaže sagovornik NIN-a. S resursima kojim raspolažu, uostalom, odavno su u mogućnosti da na dnevnom nivou mere raspoloženje javnosti i da u skladu sa uočenim promenama menjaju i usmeravaju svoje poruke. Taj metod je do sada radio besprekorno, ali izgleda da ništa nije večno. Rezultati nedeljnog referenduma samo su jedna od sve više indicija koje ukazuju na mogućnost da je „zlatno doba“ počelo da tamni. Poliranje se čini neophodnim, ali se baš i ne zna koliko će postojeća sredstva biti efikasna u uklanjanju upornih fleka. Vera Didanović