Međunarodni sajam čekanja u redu

Nakon što je javnost jedva izmolila sednicu Kriznog štaba, vlasnici naše zdravstvene sudbine su nas baš pozitivno iznenadili – sa više od 18.000 novoobolelih na dnevnom nivou su zaključili da je vreme za popuštanje. Deca slobodno i veselo mogu u školu, izolacija je smanjena sa 14 na sedam dana, a ambijent je toliko pozitivan da u njemu ministar zdravlja može da se glasno pohvali. Zahvaljujući njegovom uspešnom upravljanju stigli smo do toga da je samo 50 odsto kapaciteta namenjenih za kovid pacijente ispunjeno, a zdravstveni sistem je pokazao toliku snagu da će iz pandemije „izaći još jači”. Potpuno je nejasno kako i građani to sami nisu uvideli već je prvi komentar ispod ove vesti glasio: „Sram vas bilo, a kako neko da stigne do kovid sistema ako mu je loše, kad ambulante ne funkcionišu?” Pa, očigledno ne tako što će uputiti pitanje Zlatiboru Lončaru, jer da je imao šta da smisli, smislio bi to još prošle zime kada je patentirano besomučno čekanje u redovima na hladnoći koju ne bi podneli ni zdravi. Tada mu se nije dopala ideja da prihvati ponuđenu donaciju šatora jer je on, ili neko iz njegovog tima, procenio da bi to bio nepremostivi problem – oboleli bi se ušuškali u toplu atmosferu, možda bi ih ponela i zabava, pa ne bi čuli kada ih prozovu. „A i ko bi se setio mikrofona, treba samo malo mozga, ali to ne funkcioniše baš najbolje“, objašnjava pulmolog Dejan Žujović. Bez šatora, bez bolje ideje, ali sa brojem obolelih koji je davno premašio cifru koju postojeći sistem može da prebroji, ušlo se u novi talas koji podrazumeva između tri i 10 sati čekanja, pa i umiranje u redovima. Nedavno je novinar portala Nova.rs Saša Stajić opisao svoje iskustvo tokom čekanja dugog devet sati i 20 minuta: „Izgledalo je tako što je to degradacija svih nas u tom redu, non-stop su ljudi padali u nesvest, stariji su se tresli, podsećalo na stanje u GSP-u u zlatno doba, sve vreme ljudi kašlju. Kroz ambulantu je prošlo oko 200 pacijenata, u obe smene bilo je po dvoje lekara i dve sestre. Neshvatljivo da cela leva obala Dunava sa 300.000 ljudi bude ostavljena na milost i nemilost četvoroma zdravstvenih radnika. Čija je krivica, pretpostavljam da nikada nećemo dobiti odgovor.“ Nažalost, shvatljivo je. Ministru zdravlja ne samo da nisu trebali šatori već ni medicinsko osoblje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, pa je procenio da isti ljudi mogu paralelno da opslužuju kovid ambulante, imunizaciju, ali i sve ostale pacijente koji od početka epidemije specijalistu nisu ni videli, ukoliko nisu otišli kod privatnika. A izgleda da mu čak nisu bile potrebne ni ambulante jer je u nekima od njih organizovan referendum. „Nas ima 22, a trenutno je bolesno devet lekara. Imaju pozitivne testove, a svi su vakcinisani tri puta, što znači da se radi o velikoj iscrpljenosti i velikoj izloženosti virusu. Na ivici smo snaga čak i kada ne radimo u kovid ambulantama. Opšta medicina radi sve: kovid, komplikacije posle kovida i sve ostale pacijente. Bori se sa dijabetesom, hipertenzijom, srčanom insuficijencijom... a nemamo sa čim. Osim laboratorijske analize nemamo mogućnost da dobijemo nikakvu pomoć, pa čak ni konsultacije. Nijednog pacijente ne možemo da uputimo u Klinički centar jer nema termina. Imamo KCS koji se godinu dana renovira, pa gde su ti doktori? Mnogo lekara ima i u zavodima za javno zdravlje i oni već dve godine ne rade ništa. Zašto se ne uključe mladi koji su tek zaposleni? Gde je onih 200 novoprimljenih lekara? Gde su medicinske sestre iz KCS kojih ima 3.000, zašto one ne uzimaju briseve? Zašto sestre iz domova zdravlja idu u Batajnicu? Zašto se ne otvore bolnice da primaju na pregled kovid pacijente jer imaju laboratorije, tako ćemo smanjiti broj ljudi koji stoje na hladnoći“, kaže dr Milica Nikolić Urošević, predsednica Udruženja za zaštitu prava izabranih doktora opšte medicine Srbije. Međutim, na pitanje da li se razmišlja o preraspodeli kadrova iz bolnica, član KŠ i epidemiolog Branimir Tiodorović kaže da misli da „najveći deo domova zdravlja uspeva to da pokrije, uz velike napore i izuzetno težak posao“. Na drugoj strani, lekari iz domova zdravlja su sigurni da to ne mogu da pokriju. „Imajući u vidu koliki broj ljudi dolazi u kovid ambulante, nemoguće je da svako bude pregledan. Kod nas u Domu zdravlja Vračar ima između 300 i 400 pacijenata dnevno, potrebno je da svima uradimo laboratoriju, uzmemo bris, ali i da im po novom protokolu prepišemo Fajzerov eksperimentalni lek paxlovid, koji je državni vrh reklamirao. Brojala sam, postoje 152 leka uz koje on ne sme da se daje, a ko od nas ima vremena da u tih pet minuta proveri koje lekove pacijent pije i da onda to uporedi sa spiskom lekova sa kojima lek ne sme da se koristi i da zna sve komercijalne nazive lekova. Pritom i dalje imamo podršku do 15-16 časova, a ljudi koji nakon toga dođu mogu da urade briseve, ali ne i laboratoriju ili snimak pluća. Ne možemo da uradimo čak ni leukocitnu formulu koja nam je zaista neophodna za procenu da li se sumnja na kovid ili je nešto drugo. Uz to se vuče čitav niz nerazumljivih poteza. Krizni štab je smanjio izolaciju na sedam dana za sve koji su bili u kontaktu sa nekim ko je oboleo. A šta je sa nama - pa mi smo svaki dan u kontaktu, da li svi treba da odemo u izolaciju ili smo mi možda nadljudi? Morali bi da budu daleko precizniji prilikom davanja takvih izjava. Pritom nam kažu - mi ćemo da razmislimo. Pa kad će da razmisle? Treba li neko da umre na radnom mestu da bi nešto uradili i pomogli građanima a ne nama? Mi ćemo se porazbolevati i skloniti, ali ne znam ko će tada da leči pacijente“, kaže dr Urošević. Isto to pitanje je zainteresovalo i lekare iz Udruženja ujedinjeni protiv kovida, ali su ga oni uputili na drugu adresu: „Molimo vas, predsedniče, da ukoliko ste završili sa tenisom, a s obzirom na to da se ovde o svemu jedino vi pitate, uradite nešto po pitanju rekordnih brojeva u Srbiji, kako biste pomogli ljudima koji se besomučno smrzavaju u redovima ispred kovid ambulanti.“ U nastavku su ga zamolili i da razmisli o pomoći od strane privatnog sektora, što zakon omogućava, o beskontaktnom testiranju, povećanju kapaciteta za testiranje, o uvođenju telefonskih linija za trijažu i reorganizaciji rada kovid ambulanti. Preciznije: „Predlažemo da se ojača primarna zdravstvena zaštita tako što će se povećati broj lekara u primarnoj zaštiti, produžiti vreme predviđeno za pregled i dati veća ovlašćenja porodičnim lekarima, čime bi na nivou primarne zdravstvene zaštite moglo da se zbrine 70-80 odsto zdravstvenih problema. Lekari na višim nivoima bi imali vremena da se bave usko specijalističkim problemima, za koje su i obučeni.“ Pa, predsednik je razmislio i predložio veliku kovid ambulantu na Sajmu. I dobićemo šta? Ceo Beograd ili celu Srbiju u jednoj hali i zaražene pacijente koji se javnim prevozom dovoze do nje iz Obrenovca, Lazarevca ili Mladenovca? Pritom nas nije obavestio da li će tamo biti izgrađena i velika laboratorija, da li će biti doneti rendgeni i da li će postojati sva potrebna podrška. Još manje – ko će tu da radi. Zaposliće nove ljude ili će ih povući iz domova zdravlja? Ako dovuče one iste lekare koji su na izmaku snaga, a pristupačne domove ostavi bez kadra, teško da će se tim potezom išta dobiti, osim što će medicinsko osoblje takođe morati da dolazi iz Lazarevca ili Mladenovca i da se dodatno umara. I kada će to da se dogodi? Odmah ako treba, uveren je i opčinjen idejom Goran Vesić. „Očekivao sam da već danas nadležni u Vladi realizuju ovu ideju predsednika Vučića. Možda će se to desiti u narednim danima. Ukoliko se to ne desi, Grad Beograd je spreman za 24 sata da pripremi Beogradski sajam“, samouvereno je obećao. Dakle, sve je rešeno, ko nema afinitet ili novac za privatnike uskoro će se lečiti u još jednom preko noći niklom naprednjačkom zdravstvenom čudu u kome se ne zna ni ko će ni sa čime raditi.