Stalna meta stranačkog potkusurivanja

Kolaps elektroenergetskog sistema i serija havarija u Termoelektrani „Nikola Tesla“ prevelika su stvar da bi mogli biti gurnuti pod tepih kao toliko drugih do sada. Zato je u toku potraga za krivcem i prebacivanje krivice s jednog na drugog. Naravno, prvi na tapetu zasluženo su sada već bivši v. d. direktora Elektroprivrede Srbije Milorad Grčić i ministarka energetike Zorana Mihajlović. Ministarka je izjavila da će zbog nespremnosti EPS-a do kraja zime za uvoz struje biti potrošene stotine miliona evra od kojih se mogla napraviti reverzibilna hidroelektrana. Doskorašnji prvi čovek EPS-a Milorad Grčić odgovorio je pismom da ministarka „potpuno razgrađuje naš celokupni elektroenergetski potencijal i uništava taj sektor koji je srce naše države“ i da „ako gospođa Zorana Mihajlović ostane na čelu Ministarstva rudarstva i energetike duže od tri meseca, ako bude vodila to ministarstvo i jedan jedini dan posle izbora, naš elektroenergetski sistem je osuđen na smrtnu kaznu, na potpunu propast“. Još pre Grčića oglasio se narodni poslanik SNS-a Vladimir Đukanović, koji već godinama ratuje protiv Mihajlovićeve, pozivom da podnese ostavku. „Da ima obraza, kao što nema, prva bi podnela ostavku, jer je najodgovornija za sve što se u TENT-u dogodilo. Sramno je i što Ana Brnabić nije predložila njenu smenu u Skupštini Srbije. NJena izjava je najogavnije licemerje“, tvitovao je Đukanović kao komentar na izjavu ministarke energetike da „Grčić svakako ide iz EPS-a“, te da nema potrebe o njemu pričati. Odmah je uskočio i prorežimski tabloid sa informacijom „iz vrha Vlade Srbije“ da je Mihajlović „dostavljala poverljiva dokumenta iz oblasti energetike i EPS-ove bilanse dvema zapadnim ambasadama“. Da li se Mihajlovićevoj klima stolica pred izbore u aprilu ili je ovo samo medijsko prepucavanje da se prikaže neki privid demokratije i prihvatanja odgovornosti unutar vladajuće stranke videće se, ali ovo nije prvi put da se putem tabloida obračunavaju između sebe. Reklo bi se da radikalskom delu naprednjaka ne prija to što je Zorana Mihajlović bila član G17 Plus i od 2004. do 2006. savetnik za energetiku potpredsednika Vlade Miroljuba Labusa. Tim pre što nikada nije imala dlake na jeziku kada je govorila o radikalima i njihovoj zaostavštini iz 90-ih. Baš pre dva meseca kada je Nataša Jovanović prešla iz SRS u SNS Mihajlović je izjavila da će stranka od toga imati više štete nego koristi. „Ona je personifikacija radikalne politike, čiji ja nisam pristalica, jer mislim da je vlast devedesetih godina bila užasna za društvo i građane, jer umesto da je štitila živote građana, ona ih je slala u ratove. Svako ima pravo da bude član SNS-a, otvoreni smo za sve, ali svako ko dođe u stranku mora da poštuje ciljeve stranke, samim tim i Vlade i predsednika“. Ako uzmemo u obzir samo poreklo SNS-a, jasno je prema kome je odapinjala ove otrovne strelice. Nakon angažmana u „dosovskoj“ vladi, Mihajlović se u politiku vratila 2010, kao član SNS-a. Već 2012, posle izbora, dolazi na mesto potpredsednika stranke i tamo je sve do 2016, kada je zamenjuje Marija Obradović. Od 2012. neprestano je na ministarskim pozicijama, od ministra energetike, preko saobraćaja, građevine i infrastrukture, nazad do energetike i rudarstva. Uz to, od 2014. je neprekidno i potpredsednica Vlade. Trenutno je članica Predsedništva SNS-a, potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike. Sudeći prema izjavama visokorangiranih članova vladajuće stranke i pisanju medija bliskih ovoj stranci, Mihajlovićevoj je odavno odzvonilo, ali ona je i dalje u vrhu i vodi resore u kojima se realizuju investicije vredne milijarde evra. Na primer, pre dve godine dok je vodila Ministarstvo saobraćaja, kada su uhapšeni njen državni sekretar Miodrag Poledica i direktor Infrastrukture železnice Miroljub Jevtić zbog primanja mita, protiv nje su objavljene ozbiljne optužbe. Jedan tabloid je objavio da je Jevtić navodno policiji dao izjavu kako je novac davao ministarki i njenom suprugu. On je demantovao da je dao takvu izjavu i sve je završeno bez posledica po ministarku. Informer je 2015. na naslovnoj stranici pitao „LJudi, ima li pilota u avionu zvanom Srbija? – Vučiću, jesi li glup, lud ili naivan kad trpiš ovu Zoranu?“, tvrdeći da hoće da preuzme Vladu Srbije. Isti tabloid je takođe 2015. objavio naslov „Ministarka veruje da su Srbi silovali decu?!“, pošto je jedina u Vladi glasala za britansku rezoluciju o Srebrenici. Ministarki, istina, nije nedostajalo afera, ali za razliku od ostalih ministara SNS-a nije mogla da računa i na medijsku zaštitu. Opet, izgleda da je nečiju zaštitu imala, jer je sve vreme ostala na važnim pozicijama. Tako je ostalo i nakon poruke Darka Glišića, šefa Izvršnog odbora SNS-a iz 2018. da je prevršila meru kada je tražila smenu Vjerice Radete iz SRS sa mesta potpredsednice Skupštine Srbije nakon njenog groznog tvita u vezi sa smrću predsednice Udruženja „Majke Srebrenice“. „Oni koje je opila funkcija i koji su se od iste te funkcije obogatili i počeli lepo da žive, daju danas sebi za pravo da sa raznoraznih sredozemnih mora i ekskluzivnih destinacija komentarišu nešto što se njima lično nije svidelo“, poručio je, između ostalog, Glišić. I Đukanović je pozivao više puta na smenjivanje Mihajlovićeve: „Baš zbog takvog njenog ponašanja i zbog toga što sve to radi, što konstantno napada gospođu Brnabić, verovatno zbog sujete što ona nije gospođa Brnabić, ja molim Aleksandra Vučića i lično ću se zalagati da ona bude smenjena u ovoj rekonstrukciji vlade i da se više nizašta ne pita u ovoj državi“, džaba je molio Đukanović pre tri i po godine. Da li Mihajlovićeva, uprkos svim ovim kritikama naprednjaka i napadima njihovih tabloida, ipak ima Vučićevu podršku? Tim pre što su njoj, ipak, pripali veliki poslovi, jer je u prvom mandatu dobila resor energetike i posao reforme Srbijagasa i EPS-a (a rezultati tih reformi su, valjda, očigledni i po tome šta se sada dešava u tim preduzećima), a zatim građevinu i infrastrukturu i to baš u vreme kada je krenuo veliki investiconi ciklus države. Sada, kada je opet ministarka rudarstva i energetike, realizuju se neke osetljive, a velike investicije kao što je Rio Tintova u Rađevini ili u obnovljive izvore energije, protiv kojih su se digli EPS i EMS - Elektromreža Srbije. Ili, pak, ima neku drugu zaleđinu koja joj omogućava da kritikuje poteze kolega u stranci i u Vladi, mada nikada predsednika stranke. Naprotiv, svakodnevno u medijske redakcije stižu saopštenja iz njenog kabineta o užasima koje opozicija priređuje predsedniku. Radikali joj pripisuju da je američki čovek, a čini se da mnoge stranačke kolege smatraju isto. Kao glavni argument pominju njeno (zamrznuto) članstvo u East West Bridge, organizaciji bliskoj Trilateralnoj komisiji. Posebnu crtu najnovijim prepucavanjima daje i još jedna najava Vučića da će posle izbora, ali ovoga puta navodno stvarno, sići sa mesta predsednika stranke, pa je moguće da je u SNS u toku „igra prestola“. Nisu jednom njene stranačke kolege rekle da je strašno ambiciozna, optužujući je čak i za pokušaj preuzimanja Vlade. Zorana Mihajlović je rođena u Tuzli, a osnovnu i srednju školu završila je u Beogradu. Diplomirala je, magistrirala i doktorirala na beogradskom Ekonomskom fakultetu. Radila je u Prvoj ekonomskoj školi i firmi Premijer keramika. Od 1996. do 2006. bila je zaposlena u Elektroprivredi Srbije, JP Elektroistok, a do 2007. je bila i član Upravnog odbora EPS-a. Posle toga bila je zaposlena u JP Aerodrom „Nikola Tesla“ kao savetnica generalnog direktora. Do 2010. bila je savetnica za energetiku predsednika Vlade Republike Srpske Milorada Dodika. Vanredni je profesor na Megatrendu Miće Jovanovića. Kao da joj je suđeno da uvek ima posla s nekim Mićom.