Dačićeva pesma za Vučićeve uši

Možda se za Ivicu Dačića više nikad neće ponoviti ta epska situacija iz maja 2012, u kojoj je njegova podrška bila presudna za odluku o tome ko će biti predsednik, što ga je činilo jedinim mogućim premijerom, pa je to voleo i da kaže. Ali, lider SPS-a tvrdi da se nakon aprilskih izbora neće ponoviti ni situacija u kojoj je on samo predsedavajući Narodne skupštine. U jednom od brojnih televizijskih gostovanja Dačić je potvrdio da su u dogovoru sa SNS-om precizirani uslovi podrške SPS-a kandidatu naprednjaka. „Socijalisti će podržati Vučića, a ne nekog drugog kandidata SNS-a. Ako Vučić odluči da se ne kandiduje, to menja naš dogovor u potpunosti“, poručio je Dačić. Slabi ucenjivački tonovi kada govori o aranžmanu da se na beogradskom i republičkom nivou nastupa odvojeno, a podrži Vučić za predsednika jedini je plezir koji predsednik SPS-a može da priušti svom biračkom telu i, što je važnije, čvrstoj stranačkoj bazi, nakon što je stranku po drugi put uzastopce doveo u situaciju da vodi kampanju bez kandidata na ključnom nivou, na onom koji je za efekat kampanje najvažniji. Od prošle godine Dačić najavljuje da se neće kandidovati za predsednika, ali sad otvoreno kaže da je ta odluka doneta da ne bi ugrozila Vučićevu pobedu u prvom krugu. Da li bi socijalista išao baš toliko daleko da poput Dragana Đilasa sam, bez dogovora, izabere predsedničkog kandidata iz druge stranke? Teško. Dačić nije u istoj poziciji da ucenjuje i ponižava koalicione partnere. Prvo, zato što nije snažniji partner u koaliciji, a potom, jer više nije ni jezičak na vagi. No, istovremeno, lider SPS-a u javnosti slabi hipotezu da u nekim izuzetno komotnim okolnostima Vučić ima mogućnost da kandiduje nekoga drugog, a sam postane premijer. Uz druge benefite, opozicija od njega ne bi imala osnov da zahteva povlačenje sa čela stranke, što je obećao da će učiniti ako bude reizabran za predsednika. „Dačić nema drugi manevar, SPS neće podržati drugog kandidata, jer takav ne postoji“, objašnjava za NIN Zoran Panović, glavni urednik i programski direktor Demostata. „U ovom slučaju SPS je poslušao Šešeljevo uputstvo da svako bude svoj na izborima, a posle da se priča o koalicijama. SPS uzima više ako ide samostalno na izbore, ali onda kad ima svog kandidata. Za jednu partiju te tradicije teška je odluka da sad već drugi put na izbore izlazi bez predsedničkog kandidata. Ali za parlament je bolje da u njemu imamo poslanički klub socijalista, jer bi u suprotnom Ivičini poslanici brzo mogli da dožive sudbinu Tominih (Nikolića) poslanika. Ma koliko bili u senci snažnijeg partnera u koaliciji, drugačije je da, ipak, ostanu u srpskom političkom lancu ishrane u kome je SNS poslednja karika.“ Socijalisti i naprednjaci dogovorili su se da imaju odvojene liste na izborima za skupštinu glavnog grada i republički parlament, jer je, kako kažu, istraživanje pokazalo da je tako efekat najveći i da im zbir, u tom slučaju, daje više nego zajednička lista. Dačić, međutim, ne demantuje glasine da već pregovara o koaliciji sa Srpskom strankom Zavetnici, kojoj istraživači već duže vreme prognoziraju prelazak cenzusa, a poslednje istraživanje agencije Faktor plus im daje 3,6 posto glasova. Politikolog Boban Stojanović smatra da je realna i druga mogućnost o kojoj se spekuliše - da se u potrazi za atraktivnim kandidatom za nosioca liste za Beograd, kad su se već odrekli dejstva predsedničkog magneta, odluče za dr Branimira Nestorovića. „Branimir Nestorović im ne bi oduzimao glasove, a mogao bi da privuče nove. Tako bi dobili ne samo poznatog kandidata, koga mnogi smatraju uspešnim u svom poslu, nego i nekoga koga mnogi vole da slušaju i gledaju. Odluka o odvojenom izlasku na gradske izbore doneta je onda kada je potvrđeno da će socijalisti sigurno preći cenzus u Beogradu. Jedini rizik koji je mogao da ih vodi u zajedničku listu je bila mogućnost da se to ne dogodi“, objašnjava Stojanović. Socijalisti su možda i jedino politički i ideološki konsolidovano biračko telo, koje se mora ozbiljnije uveravati u odluke rukovodstva, pa tako i da dobrovoljno odricanje od kandidature za predsednika stranci više koristi nego što šteti. Rukovodstvo SPS-a pripremalo je birače na takvu odluku višemesečnim tvrdnjama da odvojeni izlazak na izbore odgovara više SNS-u nego njima, ali, kao nijedna u politici, ni ta mera koristi nije tako jednostavno precizna. „Tvrda baza SPS-a i tvrda baza njihovih birača, uveren sam, ozbiljno mrze naprednjake i bilo bi ih teško ubediti da glasaju za zajedničku listu“, kaže Stojanović. „Verujem da im je čak lakše da glasaju za DS, jer ih ta stranka nije omalovažavala i ponižavala niti im krala odbornike. Bilo im je lakše da se o vlasti dogovaraju i u lokalnim samoupravama. Siguran sam da bi broj glasova na zajedničkoj listi bio značajno manji zbog toga. Ali, ne bih rekao da je Dačić hteo da se na izbore izlazi odvojeno, jer je teško voditi kampanju bez predsedničkog kandidata, a i zato što je prosečnom biraču teško objasniti da treba da glasa za predsednika jedne, a na drugim nivoima za listu druge stranke.“ Na poslednjim parlamentarnim izborima SPS je u koaliciji sa tradicionalnim partnerima osvojio oko 313.000, a na prethodnim gradskim oko 50.000 glasova. U odnosu na 2016, međutim, za SPS je 2020. glasalo oko 80.000 birača manje. Deo tih birača se rasuo, između ostalog i ka SNS-u, što je jedan od uzroka netrpeljivosti zagriženih socijalista ka naprednjacima, ali važna karika je, to tvrdi i Stojanović, i prirodan odliv biračkog tela socijalista u kome velikim delom učestvuju starije osobe. Najnovije objavljeno istraživanje javnog mnjenja prognozira SPS-u 9,2 odsto glasova, a Jedinstvenoj Srbiji, za koju je sada izvesno da će se naći na zajedničkoj listi, još jedan procenat glasova u Srbiji. Poslednji gradski test, novobeogradske izbore prošle godine, ta koalicija prolazi sa komotnih sedam posto. Bez obzira na to, Stojanović tvrdi da je ključno za odluku bilo neko drugo istraživanje, koje je pokazalo da SPS i JS sigurno prelaze cenzus u Beogradu. „Iako bi kratkoročno zajednička lista možda bilo bolje rešenje za Dačića - nekolicina bi imala dobre ministarske pozicije, činili bi vlast na ravnopravnijoj osnovi, a osipanje stranke se ne bi videlo - dugoročno takva odluka bi značajno doprinela stvarnom osipanju stranke. S druge strane, kad se vlast bude formirala nakon izbora, biće to druga priča, jer će se onda jasno videti da SPS ima manje glasova nego 2020. Verujem da SPS u ovom dogovoru dobija najviše onoliko koliko je do sada imao i da je dogovor o zajedničkoj vlasti na svim nivoima bio uslov svih uslova da se Dačić ne bi kandidovao, između ostalog i zato što je za SPS, naravno, važno da njegovi kadrovi budu zbrinuti i u delu lokalnih samouprava“, kaže Stojanović. Zoran Panović je, pak, ranije kazao da je dobar deo SPS-a već naklonjen Vučiću, pa bi se od njih očekivala velika samosvest da glasaju za Dačića u slučaju samostalnog izlaska na izbore i u situaciji kada se bude pravila velika polarizacija za Vučića i protiv njega. S druge strane, izlaskom na zajedničkoj listi SPS bi izgubio ono što je do sada uvek imao - jednu vrstu izborne autentičnosti. „SPS koji ima veći rejting u Srbiji nego u Beogradu je u specifičnoj situaciji, ali u slično nezgodnoj kao DS, koji iako ne nastupa na odvojenoj listi u odnosu na SSP, deluje jednako inferiorno u odnosu na prvog u koaliciji. Ako u nečemu dele sudbinu ti stari rivali, DS i SPS, to je pozicija koju imaju u odnosu na snažnijeg partnera u koaliciji. I jedni i drugi sad treba da žale što su prokockali nekoliko dobrih ideja za Srbiju, ma kakve kritike se na to vreme upućivale danas. Nezgoda za SNS je što je to keč ol stranka koliko jedna stranka može da bude, van čega ona nema nikakav koalicioni potencijal. A SPS ima značajniji od onog što mu priznaje opozicija, koja stalno podiže moralne lestvice, umesto da prostor političke saradnje ostavlja elastičnim. Umesto toga ona nastavlja da pokazuje simptome krize Demokratske stranke, koja će se, kao plastika, raspadati hiljadama godina, a iz te krize proizlazi i kriza liderstva u opoziciji.“ Odsudnu važnost da se osim na nivou Republike ima vlast i u glavnom gradu, mnoge su vlasti i primeri njihove smene pokazale u srpskom parlamentarizmu do sada. Ali se socijalisti ovaj put, čini se, obavezuju da neće biti jezičak na vagi zbog raspodela karata na republičkom nivou. Panović nema dilemu da je koalicija između socijalista i naprednjaka već projektovana na svim nivoima. Poslednje istraživanje Demostata pokazalo je da bi za stranke opozicije glasalo ukupno 54 odsto birača, a za listu koju trenutno čini vlast 46 odsto glasova. Ali, samo ako bi i jedni i drugi nastupili zajedno, a ne odvojeno. A to se neće desiti. Uz to, u međuvremenu smo saznali i imena nekih kandidata opozicije (praktično svih blokova osim „zelenih“) i da se Dačić neće kandidovati. Predsednik socijalista biće nosilac liste SPS-a na republičkom nivou, ali još uvek ima mnogo nepoznanica o listama vladajućih stranaka – manje za SPS nego za SNS. Naprednjaci nastavljaju da taktiziraju spram opozicije, ali ni na Dačićeve „ucene“ iz SNS ne stiže odgovor o predsedničkoj kandidaturu, kao ni o potencijalnim dogovorima o koalicijama s manjim strankama. Ko god se nađe na listi SNS-a, svakako će biti neprimetan kao PUPS, koga su ne tako davno naprednjaci „oteli“ socijalistima. Nepoznato je i ko će biti kandidat SNS-a za gradonačelnika Beograda, iako je Aleksandar Šapić najavio odluku o mogućoj kandidaturi. Uprkos brojnim javnim aktivnostima, povlasticama i čestitkama koje je Beograđanima slao, čak i na roditeljske sastanke u školama, čini se da sadašnji zamenik gradonačelnika Goran Vesić neće biti prvi na listi naprednjaka za glavni grad. Potpredsednik SNS-a i predsednik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić je potvrdio da ga je pred stranačkim organima Vučić predložio za tu ulogu i da će o tome odlučiti Predsedništvo stranke na sledećoj sednici, u februaru. Nakon što je dozvolio da se SPAS utopi u SNS, Šapiću navodno ne pada, ili bar ne značajno, kapacitet da izvuče maksimum iz liste na kojoj se nalazi. Na izborima 2020. SPAS je više od trećine glasova osvojio u Beogradskom okrugu - oko 50.000 od ukupno 123.000 glasova. Dve godine pre toga njegova, do kraja personalizovana lista, „Aleksandar Šapić – gradonačelnik“, bez stranačke infrastrukture iza sebe, osvojila je 25.000 glasova više na izborima za beogradske odbornike. Kad se ponovo glasalo za ličnost, iako je već iza liste stajala stranka, na opštinskim izborima u Novom Beogradu, 2020. Šapić je osvojio za jedan procenat više od drugoplasiranih naprednjaka, bez obzira na to što je svim listama SNS-a za lokalne izbore predsednik Srbije „pozajmio ime“. Kako je, na kraju, posle napetih prebrojavanja, gotovo jednoglasno odlučeno da bivši predsednik novobeogradske opštine postane i budući, sad je već trenutak u istoriji za koji se veruje da je prelomio sudbinu tek nastalog pokreta SPAS. Do sada se iz SNS-a nije javno čuo drugi predlog kandidata za gradonačelnika, osim javno poznate tajne da je bitku za prvu poziciju na listi vodio i Goran Vesić. Što zaključak o tome da li će budući, za razliku od prethodnog, uistinu i obavljati dužnost za koju će ga birati skupštinska većina, čini nemogućim. Verovatno se za Ivicu Dačića neće ponoviti ni ona epska situacija iz 2008, kada je u ime SPS najpre sklopio dogovor sa Vučićem u Beogradu i podržao njegov izbor za gradonačelnika, a potom se zbog krupnijeg zalogaja predomislio u korist demokrata, držeći Vučića do fotofiniša u neznanju. Krupniji zalogaj je trenutno u Vučićevim rukama, koji će, uostalom, hteo - ne hteo biti kandidat SPS-a za predsednika Srbije. A Dačiću ne preostaje drugo do da, kao što voli i ume, one druge, popularne pesme peva do aprila. Dragana Pejović