Nikad lakše do birača

Ko se zadnji smeje najslađe se smeje, misli se verovatno Goran Vesić, jer drugog razloga nema da osmišljava humoreske za Tik Tok, ismevane na „konzervativnijim“ društvenim mrežama. Zamenik gradonačelnika Beograda politički je pionir u upotrebi ove društvene mreže, namenjene mladima, samim tim i najmlađim korisnicima biračkog prava, pa je efekat eksperimenta u koji se upustio još uvek nemerljiv. Da smanji kontraefekte na starije, uložio je osam hiljada evra u reklamu na Fejsbuku i Instagramu, od avgusta 2020, otkad Meta, njihov vlasnik, prikazuje podatke za Srbiju. Aleksandar Vučić na vreme se preselio na Instagram, gde mesecima već svaku njegovu aktivnost prate prigodni kratki „spotovi“ i uspešno koristi „storije“, najposećeniji format trenutno u Srbiji. Prednosti koje po prirodi stvari pripadaju nosiocima funkcija, kao što su zvanične posete i sastanci, predsednikov tim snima na licu mesta i emituje gotovo istog dana, a samo u poslednjih sedam dana ti oglasi su plaćeni 1.900 evra. Srpska napredna stranka u istom periodu potrošila je devet hiljada evra. Na Tviteru, na kome je opozicija iskopala uporišta, oglasi nisu mogući, ali baš tu opozicioni prvoborci poput Marinike Tepić i Dragana Đilasa biraju da puštaju ekskluzivne snimke koje kompromituju vlast. Zoran Lutovac se potrudio da njegovi tvitovi budu najcitiraniji u kampanji za bojkot prošlogodišnjih izbora. Iako je ta društvena mreža manje od drugih zastupljena u Srbiji, stranke ne izostavljaju nijednu otkad je iskorak u komunikaciji s biračima napravio LJubiša Preletačević Beli, čiji se rezultat na prethodnim predsedničkim izborima posmatra kroz činjenicu da se polovina ukupne interakcije na društvenim mrežama vrtela oko njegove kandidature. Od Tvitera SNS delimično odustaje s proleća 2019, kada ova platforma uklanja osam i po hiljada naloga za koje je navodno utvrdila da su angažovani na „neautentičnoj“ koordinisanoj akciji promocije te stranke. Što je tada delu tviter-zajednice delovalo kao pravda, postalo je jedan od elemenata za sumnju u aršine i dokaz cenzure kojom su se Tviter, Jutjub (odnosno Gugl) i Fejsbuk kasnije obilato koristili u političke svrhe. Naročito onda kada su mreže kojima se pripisuje presudni značaj u podizanju „arapskog proleća“ ukinule naloge Donalda Trampa zbog sumnje da su njegovi komentari inspirisali „izgrednike“ koji su zauzeli Kapitol hil. Aktivnosti na Tviteru, naravno, ne znače da opozicione stranke ne koriste oglašavanje na drugim mrežama. U periodu od tri meseca Dveri, ali i Miloš Jovanović sa NADA i POKS potrošili su po oko deset hiljada evra, Stranka slobode i pravde – dve, ne računajući naloge pojedinaca, Pokret slobodnih građana i drugi, manje od hiljadu. U istom periodu na dva naloga SNS i instagram-profil predsednika odlazi oko 80.000 evra. Ko, koliko, kako i koje naloge plaća za promociju, nepoznanica je ne samo za korisnike mreža, nego i za Agenciju za borbu protiv korupcije u čijem obrascu za prijavu troškova taj podatak ne postoji. „Direktor Agencije bi mogao jednostavno da propiše tu obavezu. Samim tim oglasi na mrežama ostaju neprijavljeni i neproverljivi iako su vidljivi korisnicima. Ali, neke stranke, koje to žele, unose podatke u druge kolone“, kaže za NIN Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija. Nakon prošlogodišnjih izbora to su učinili Suverenisti, koji su potrošili milion dinara za Guglovu platformu Jutjub i za Fejsbuk. SNS je prijavio trošak od 1,44 miliona dinara, dok su ostali koji su po evidenciji SHARE fondacije, na čije se podatke Transparentnost Srbija poziva u svom izveštaju, imali oglase na Fejsbuku, tu informaciju prećutali. Fondacija SHARE koja je uočila, na primer, da je najviše oglasa platila Stranka moderne Srbije (124), pa UDS (67) i SD (53), a među liderima - Nebojša Zelenović (124), Aleksandar Šapić (104) i Dragan Đilas (20), posmatrala je kampanje i na nekoliko prethodnih izbora. Andrej Petrovski iz ove fondacije očekuje da će i sada mnogo novca biti uloženo u oglašavanje na društvenim mrežama i to sa adekvatnim porukama za svaku platformu i svaku ciljnu grupu. „Podaci o korisniku se prikupljaju i oglašivači biraju kriterijume odbira ciljne grupe, u tzv. demografiju spadaju podaci o starosti, interesovanjima, primanjima, obrazovanju, kretanjima, onako kako Fejsbuk stvara sliku o našem ponašanju. Tako da različite vrste poruka mogu da se pošalju različitim grupama. Na svaku od njih pozitivne imaju više efekta nego negativne.“ Taj rast Petrovski ne očekuje samo zato što su poruke na mrežama jeftinije u odnosu na oglase u tradicionalnim medijima i preciznije gađaju ciljne grupe, nego i u kontekstu pandemije koja je doprinela širem korišćenju tih kanala komunikacije. „Na izborima 2016. na Tviteru su Demokratska stranka i SNS bili linija podele, čak je SNS imao hešteg DSDno, a trenutno je slika razbijenija, posebno u pogledu zastupljenih predstavnika opozicije. Tviter određuje diskurs i kod nas u velikoj meri utiče na teme u tradicionalnim medijima, često se pominje i u izjavama političara, a suštinski samo ojačava već postojeće stavove“, kaže Petrovski. Nezgoda sa oglasima je, upozorava sagovornik NIN-a, što oni ostaju i tokom izborne tišine, između ostalih ograničenja koja za društvene mreže ne važe. Za razliku od tradicionalnih medija s čijim se efektom političko oglašavanje na mrežama polako izjednačava i u Srbiji, pravila tog oglašavanja ne zavise od domaće regulacije nego od međunarodnih kompanija i njihovih internih pravila. Kompanija Meta, na primer, nema svoje predstavništvo u Srbiji. Pod pritiskom javnosti, i nakon što se ispostavilo da neke kampanje, poput prve Trampove ili Bregzita, mogu da ugroze demokratski, a utiču i na izborni proces, otvorila je osnovne podatke o oglasima - ko plaća, od kada i koji oglas. „Niz ograničenja u vezi sa političkom komunikacijom se svakako prenosi i na digitalnu sferu, bez obzira na to što ne postoji prethodni sistem regulacije oglašavanja kakav postoji u elektronskim medijima“, objašnjava dr Đorđe Krivokapić, asistent na Fakultetu organizacionih nauka. „Ključni akteri su Fejsbuk i Gugl kroz čije platforme prolazi najviše političkih poruka, a opasno je da nemamo punu transparentnost poruka koje kroz njih prolaze. Ostali prostori se ne razlikuju naročito od dosadašnjih načina političke komunikacije, samo su drugačije društvene okolnosti i opasnost je što je digitalna pismenost niža od opšte i medijske.“ Lažno predstavljanje nije dozvoljeno, ali se u izbornoj trci otvaraju brojni neidentifikovani profili, lažni videi se podmeću drugima (slučaj Dveri), zloupotrebljavaju se imena, fotografije i drugi materijali (DS podrška Belom), kojima se jednako uspešno ratuje zbunjivanjem javnosti. Krivokapić kaže da bi u digitalnom svetu trebalo da važe opšta pravila slobode i ograničavanja slobode izražavanja. „Kampanje dezinformacija, recimo, nisu nova pojava, novi su samo kanali distribucije.“ Vajber grupe, ali i tzv. Spejs pričaonice na Tviteru već su oživele žustre polemike. Vajber grupe, međutim, uobičajeno se koriste za članove stranaka, a Spejs je, takođe, zatvorena forma, i iako se u razgovore uključuju političari, ima domet fokus grupa. „Spejs je malo veća kafana sa govornicom“, objašnjava Krivokapić. „Stranke svaki put imaju nove strategije. Neretko se već popularne grupe prodaju i pretvaraju u nešto drugo. One ustupaju svoju publiku za tuđe političke svrhe i u tome, sem grube etičke povrede, zloupotrebe poverenja ili očekivanja publike, nema ničeg pravno spornog. Kod naših političara postoji nivo inovativnosti, a kako publika migrira sa jedne mreže na drugu tako se i njihovi nalozi pomeraju. Iz toga je jasnije kome žele da pošalju poruku.“ Pošto su mladi jedina kategorija stanovništva koja se informiše isključivo putem društvenih mreža (stariji u najvećoj meri u tradicionalnim medijima, srednja generacija u medijskom miksu) i to uglavnom na trenutno najpopularnijoj društvenoj mreži Tik Tok, Vesićeve objave bi mogle ostati samo u ovoj rundi smešne. Dragana Pejović