Kriminal se kriminalom zataškava

Policajac Goran Stamenković, za sada jedini osuđeni zbog toga što policija nije reagovala kada su u izbornoj noći, između 24. i 25. aprila 2016. „fantomi“ zarobili građane i rušili u Savamali, u iskazu Prvom osnovnom tužilaštvu priznao je da je krivicu za tu, još uvek do kraja nerasvetljenu, aferu prihvatio na nagovor ljudi iz tadašnjeg i sadašnjeg vrha vlasti. U iskazu tužilaštvu, u koji je NIN imao uvid, Stamenković konkretno pominje Nikolu Selakovića, sadašnjeg ministra spoljnih poslova, koji je u vreme rušenja u Hercegovačkoj bio ministar pravde u vladi premijera Aleksandra Vučića, kao i gradske funkcionere Nemanju Stajića, aktuelnog sekretara za poslove legalizacije objekata u Beogradu i Sonju Božović, sekretarku gradskog Sekretarijata za inspekcijske poslove Beograda. Uz njih, Stamenkovića su, prema njegovim rečima, nagovarali da prihvati krivicu za slučaj Savamala i visoki funkcioneri policije, Dijana Hrkalović (bivša sekretarka Uprave kriminalističke policije i državna sekretarka MUP-a, koja je trenutno u pritvoru zbog optužbi za neka druga krivična dela), Vladimir Rebić (od decembra 2016. do istog meseca prošle godine bio je direktor policije), Veselin Milić (bivši i aktuelni načelnik Policijske uprave za grad Beograd), Zvonko Kostić (načelnik Dežurne službe beogradske policije) i Aleksandar Papić, nekada bliski saradnik Nebojše Stefanovića (u to vreme bio je ministar policije, a sada je ministar odbrane) i suvlasnik tabloida Objektiv. Stamenković je tužiocu rekao da su mu članovi ove „pregovaračke ekipe“, u zamenu za preuzimanje krivice za slučaj Savamala, ponudili da mu pomognu da legalizuje dva objekta koje je ovaj policajac gradio bez potrebnih papira u beogradskom naselju Mirijevo, koje pripada opštini Zvezdara, u kojoj je, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, prosečna cena starih stanova 1.459 evra po kvadratnom metru. I zaista, šest meseci nakon pravosnažne presude i priznanja krivice u slučaju Savamala, policajcu Stamenkoviću legalizovana je jedna zgrada koju je sazidao bez dozvole. Prethodno je osuđen na pet meseci uslovno za nesavestan rad – jer nije reagovao na pozive građana koji su zvali policiju u vreme rušenja u Savamali. Pitanje je, međutim, da li bi javnost ikada čula da je neko iz vrha vlasti nagovarao Stamenkovića da prizna krivicu i tako zaustavi dalju istragu o tome ko je stvarno odgovoran za rušenje u Savamali, da nije bilo jedne druge krivične prijave protiv Stamenkovića. Protiv njega je, naime, 4. jula te 2020. beogradska policija podnela krivičnu prijavu zbog nelegalne gradnje u Mirijevu. Tim povodom nadležni zamenik tužioca Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu saslušao je Stamenkovića 10. decembra iste godine i on je tada prvi put priznao da su mu brojni državni funkcioneri obećali da će njegove nelegalne zgrade biti legalizovane ako na sebe preuzme odgovornost za rušenje u Hercegovačkoj. U tom iskazu, u koji je NIN imao uvid, osumnjičeni Stamenković je prvo ispričao da je u Ulici Gvozdenog puka u Mirijevu izgradio jedan objekat sa prizemljem i tri sprata, a na drugom, odmah pored, uspeo je da završi podrum, suteren i postavi ploču, ali mu je građevinska inspekcija 2013. zaustavila dalju gradnju na tom objektu, koji se vodi na ime njegove supruge. Kada mu je predočena prijava policije za nelegalnu gradnju, počeo je da govori o pozadini postupka protiv njega za Savamalu. „U noći kada se desio događaj poznatiji kao rušenje u Savamali, ja sam radio na svom radnom mestu kao šef smene komande operativnog centra Policijske uprave za grad Beograd. Tu noć u štabu je bilo dvadesetak ljudi i negde oko 21.10 časova meni je načelnik Dežurne službe (beogradske policije) Zvonko Kostić izdao naređenje u kom je rekao da sve pozive vezano za eventualno neko rušenje u toku noći na teritoriji grada Beograda, kao i uklanjanje šatora i još nekih nebitnih stvari, koji su po meni bile samo ’maska’, prosleđujem Komunalnoj policiji i Građevinskoj inspekciji, a da to nije naše da postupamo“, rekao je Stamenković tužiocu, navodeći da je to naređenje preneo ostalima u smeni. Prema njegovom iskazu, načelnik Kostić pozvao ga je u 3.10 ujutru i rekao mu da odlazi kući, da bi samo 10 minuta kasnije usledio prvi poziv uznemirenih građana, koji su prijavili da su „lišeni slobode u Hercegovačkoj ulici i Savamali“. Stamenković je to odmah javio načelniku Kostiću, ali mu je ovaj, kako tvrdi, šturo odgovorio: „Postupi po naređenju!“ i odmah prekinuo vezu. Posle tog prvog poziva, Dežurnoj službi policije javilo se još „oko dvadeset građana, ali su svi upućeni na Komunalnu policiju, koja ih je takođe odbijala i na Građevinsku inspekciju, koja u to vreme nije ni radila“. Kasnije te noći u policijsku stanicu Savski venac došao je i jedan građanin koji je rekao da je radnik obezbeđenja i da je bio zarobljen u Savamali. Bio je to, po svemu sudeći, čuvar u Hercegovačkoj Slobodan Tanasković, koji je mesec dana kasnije, 24. maja 2016. iznenada umro na VMA. Pre smrti opisao je kako su ga nasilnici sa fantomkama na glavi vezali u jednom od objekata preduzeća Iskra u Hercegovačkoj, da ih je bilo tridesetak i da su imali i palice. Sporne noći, dok je radnik obezbeđenja iz Savamale još bio u policijskoj stanici, oko pola pet ujutru Stamenković je, kako tvrdi, saznao i za rušenje nekih objekata u Hercegovačkoj, da struja nije svuda isključena i da pokidani električni kablovi varniče. Zato je, kaže, dao nalog da se izađe na lice mesta i da se sa uviđajem počne kada svane. „Kasnije sam saznao i zaključio da su u taj događaj bili uključeni Elektrodistribucija, koja je isključila struju, Parking servis, koji je pomerio vozila (sa tog mesta) i ostale gradske službe.“ Tadašnji premijer, sada predsednik Srbije Aleksandar Vučić, početkom maja 2016. rekao je: „Ako mene pitate, ja mislim da onaj ko bi to uradio, a da je želeo da uradi bilo ko iz vlasti, da je taj kompletni idiot, jer je to trebalo da uradi u po bela dana, jer su u pitanju bespravni objekti.“ Mesec dana kasnije, juna 2016, precizirao je ko su „kompletni idioti“, rekavši: „Iza rušenja u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu i oni će snositi odgovornost“, ali nije želeo nikog da imenuje. A tada su na čelu grada bili sadašnji ministar finansija Siniša Mali i večiti zamenik gradonačelnika Goran Vesić. O ulozi bivšeg gradonačelnika u rušenju u Hercegovačkoj za Krik je svojevremeno govorila i njegova tadašnja supruga Marija Mali: „Ispričao je to kao najobičniji događaj. ’Imao sam problem, neki nisu hteli da se isele. Organizovao sam akciju raščišćavanja. Došli ljudi usred noći, malo tamo nešto polupali. Ništa strašno nisam uradio.’ To su bile, po njegovim rečima, neke barakice tamo, kolibice... Siniša je imao zadatak da očisti taj prostor, jer je ispregovarao sa Arapima da se tu izgradi Beograd na vodi“, pričala je Marija Mali. Iako joj je muž rekao ime kompanije, čiji su bageri te noći rušili, nije htela da ga javno saopšti. Presudama Privrednog suda, po tužbama vlasnika srušenih objekata, firma Milenijum tim proglašena je krivom za rušenje u Hercegovačkoj u septembru 2016, kada je srušeno sve što nije pet meseci ranije. Za sada, međutim, nema nikakve istrage čija je mehanizacija korišćena za sporno rušenje iz aprila iste godine. Deo nasilnika pod fantomkama je, prema nezvaničnim podacima, pripadao huliganskoj grupi u međuvremenu ubijenog Aleksandra Stankovića - Saleta Mutavog i Veljka Belivuka, čija je kriminalna grupa pohapšena pre nešto više od godinu dana zbog za brojna ubistva i druga krivična dela, ali samo od 2019. naovamo. Do sada za sve što se dešavalo pre skoro šest godina niko nije odgovarao, osim Stamenkovića, koji u svom iskazu tužiocu, u koji je NIN prvi imao uvid, navodi da su ga zbog tog slučaja zvali mnogi nadređeni i da je zbog Savamale davao brojne izjave i pisao izveštaje. „Tadašnji načelnik (Dežurne službe) Zvonko Kostić me pozvao i rekao mi da je (Veselin) Milić zadovoljan mojim izjavama, te su mi rekli da ja treba da preuzmem na sebe disciplinsku odgovornost i da ću biti novčano kažnjen. Imajući u vidu da sam ja, a što je bilo poznato Veselinu Miliću i Zvonku Kostiću, imao probleme sa izgradnjom objekata ulaza A i B, usput su obećali da će mi pomoći da ozakonim te objekte i da za njih dobijem priključak za struju“, rekao je Stamenković. Veselin Milić je 19. septembra 2013, rešenjem tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića, imenovan za načelnika Policijske uprave za grad Beograd. Na toj funkciji bio je do avgusta 2018, kada je imenovan za savetnika predsednika Srbije Aleksandra Vučića za borbu protiv korupcije i kriminala, kao i za pomoćnika direktora za unapređenje, organizaciju i funkcionisanje Direkcije policije. Rešenjem novog ministra Aleksandra Vulina, 16. novembra 2020, Milić je ponovo postavljen za načelnika Policijske uprave Beograda. Stamenković je tužiocu objasnio i zašto je pristao da „zaštiti MUP i primi sve na sebe“, ali tu, na njegovu žalost, priči nije bio kraj, jer su mu u početku obećavali da će biti kažnjen samo novčano, da bi naknadno saznao da će zbog toga biti i krivično gonjen. „Načelnik Kostić me ponovo pozvao 2017. Tada mi je rekao da je stav državnog vrha da ja moram da preuzmem na sebe krivičnu odgovornost za Savamalu, jer EU i druge zemlje vrše pritisak na državne organe. Ja sam bio u šoku, ali on mi je rekao da su tu prisutni Dijana Hrkalović i Veselin Milić.“ Potom su on i Kostić otišli do Dijane Hrkalović i Veselina Milića, koji mu je rekao da će mu se „odužiti“, da će mu pomoći da izgradi drugi, nedovršeni objekat (B) i da će, kada i on bude gotov, dobiti rešenje o ozakonjenju obe građevine. „Tada se uključila u razgovor Dijana Hrkalović koja je, po meni, na posredan način i pretila. Govorila mi je da ja imam decu, da ne treba da se igram, da će država to moje prihvatanje znati da ceni i svašta mimo ovoga. Takođe, tom prilikom su mi ponudili i mesto načelnika Policijske stanice Sopot. Ja sam tada usmeno prihvatio, jer nisam imao drugu opciju. Napominjem da je meni to praktično bilo naređeno da prihvatim i da sam takoreći ucenjen, a ovo što bi mi usput pomogli je čisto kao znak dobre volje. Nakon toga, a to je bilo u junu 2017, oni su mi dali osobu za kontakt, Nemanju Stajića, sekretara za legalizaciju objekata“, precizirao je Stamenković. Iako je Dijana Hrkalović više puta saslušavana u policiji i tužilaštvu, iz zapisnika u koje je NIN imao uvid, jasno proizlazi da je niko nijednom nije upitao, niti je sama bilo šta rekla o slučaju Savamala, niti je odgovorila na ove optužbe Stamenkovića. Kao da nijednoj nadležnoj državnoj instituciji nije stalo da se stvari isteraju na čistac. Nemanju Stajića, koga Stamenković navodi kao „osobu za kontakt“, koja je trebalo da mu pomogne da legalizuje sporne objekte, opozicija je ranije već optuživala da je kao glavni saradnik zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića i kao gradski sekretar za legalizaciju učestvovao u brojnim nezakonitim poslovima ozakonjenja nelegalnih objekata. Demokratska stranka je još 2018. podnela krivičnu prijavu protiv Stajića, jer je, kako se u prijavi navodi, funkcionerima SNS-a i njihovim saradnicima mimo svih propisa uknjižio 52 stana i lokala. Pre godinu dana, 20. januara 2021. policija je u Crnoj Gori privela tri državljanina Srbije i jednog Pljevljaka i od njih oduzela 26.500 evra, nekoliko laptopa i 11 zastava Srbije. Jedan od privedenih bio je upravo Nemanja Stajić. Na preporuku visokih policijskih funkcionera Stamenković je otišao kod Stajića, koji mu je, kako tvrdi u iskazu tužilaštvu, obećao da će ozakonjenje njegova dva nelegalna objekta „biti gotovo za dve nedelje“. Navodno mu je rekao da je sporni objekat postojao pre 2015, kada je donet Zakon o legalizaciji i da zato prema zakonu ispunjava uslove za legalizaciju, te da je „trebalo da urade ono što inače treba“. Posle tog sastanka se, međutim, ništa nije dešavalo i sve je bilo stopirano, a Stamenkoviću je uskoro oduzeto lično oružje nakon što ga je, kako je rekao, za nasilje prijavila „dementna majka“. „Ja sam to shvatio kao neku vrstu ucene i pritiska da slučajno ne bih odstupio ili da to neko ne poveže sa državnim vrhom. Više puta sam pisao, zvao, slao dopise, bio na sastanku sa Dijanom Hrkalović i Nikolom Selakovićem, sa Rebićem i svi su me zavlačili i davali lažna obećanja. Početkom 2018. Veselin Milić se distancirao od mene s obzirom na to da je on trebalo da me postavi za načelnika (Policijske uprave u Sopotu) po dogovoru. Međutim, tada je od strane Dijane rečeno da sam ja ’vidljiv’, odnosno da upadam u oči, te da po mišljenju šefa, ne znam da li Stefanovića ili Vučića, ja ne bih smeo da se eksponiram kao policajac i da napredujem, ali će mi rešiti sve oko zgrade i imovine na Kosovu. Ja mislim da je sve to bila igra i da su oni mene samo zavlačili, kako bih ja na sebe preuzeo svu krivicu. Nakon što sam pravosnažno osuđen, ja sam bio na sastanku sa njom, ona je zvala Stajića, pitala zašto to nije ozakonjeno. Posle toga otišao sam u Sekretarijat (za poslove legalizacije) i nakon nekog vremena mi je izdato rešenje (o legalizaciji)“. Stamenković je precizirao da je dobio rešenje samo za objekat A, ali ne i za B, pa je pred izbore 2020. otišao sa transparentom ispred zgrade Predsedništva Srbije. Po njegovom svedočenju, „tada je izašao Miodrag Đorđević i rekao da će sve biti rešeno“, on je prekinuo javni protest, a ubrzo posle toga ga je Stajić pozvao na novi sastanak i rekao mu da nastavi da gradi, bez obzira na to što je dobio poziv od tužilaštva (po krivičnoj prijavi za nelegalnu gradnju) i da će „sve biti uredu“. Tvrdi i da je po preporuci svog nadređenog starešine Zvonka Kostića više puta odlazio i dopisivao se sa Sonjom Božović (sekretarkom gradskog Sekretarijata za inspekcijske poslove Beograda), koja mu je „objasnila da će rešiti sve što je do inspekcije“. Ponovio je da su u sve bili uključeni Selaković, Stajić i Sonja Božović. „Sa Srđanom Đukićem i Aleksandrom Papićem (nekada bliskim saradnikom Nebojše Stefanovića i suvlasnikom tabloida Objektiv) bio sam u kontaktu 2019, kada su mi prvi put rekli da krenem da radim. Tu se još svašta dešavalo. Ja ću o tome na pravom mestu i u pravo vreme detaljno da se izjašnjavam“, zagonetno je zaključio Stamenković. Prvo osnovno tužilaštvo pre više od godinu dana, krajem 2020, prosledilo je ovaj Stamenkovićev iskaz Višem tužilaštvu u Beogradu, koje je sa njim ranije potpisalo sporazum o priznanju krivice za Savamalu. I od tada se ništa ne dešava. Šest godina od „fantomskog“ rušenja, i Savamale i pravne države, nisu otkriveni ni organizatori, ni počinioci ovog krivičnog dela, niti se vodi ozbiljna istraga. Iako, očito, ima ljudi koji su spremni da o tome govore i koje je neko odabrao da budu „žrtvena jagnjad“ kako pravi krivci ne bi morali da odgovaraju i da se i ova afera nekako zataška. Vuk Z. Cvijić