Javnost u zaštiti javnog interesa

Izradu Nacrta izmena i dopuna Plana generalne regulacije Beograda (PGR) pratile su mnoge nepravilnosti, i proceduralne i sadržajne, što je uzburkalo javnost i izazvalo brojne reakcije u toku procesa izrade. Pre osvrta na nepravilnosti, treba pojasniti o kakvom se planu radi i zašto je on važan. PGR je krovni regulacioni dokument urbanističkog planiranja, koji bliže određuje strateške ciljeve postavljene planom višeg reda, Generalnim urbanističkim planom - GUP (podsetićemo da je trenutni GUP važio do 2021. godine, a novi ka’ će ne znamo). PGR-om se reguliše celokupno građevinsko područje Beograda, definišu se namene površina i zemljišta, gde će biti javni objekti, kuda će prolaziti gradske saobraćajnice, i na koji način će se dalje razrađivati određeni delovi grada. Upravo zbog ovoga je PGR izuzetno važan planski akt koji direktno utiče na oblikovanje prostora i kvalitet života građana. Ovako značajan dokument stavljen je na javni uvid od 19. decembra do 21. januara, u vreme novogodišnjih praznika (i u jeku pandemije), kada je gotovo nemoguće posvetiti bilo kakvu pažnju ovako kompleksnom planu. Ako ostavimo po strani perfidni čin objavljivanja uvida u ovom periodu, Zakon o planiranju i izgradnji nalaže i minimum od 30 dana za uvid u toku kojeg se šalju primedbe i sugestije. Uprkos i zvanično neradnim danima i vremenu zasluženih odmora, ovaj se javni uvid nije pomakao od zakonskog minimuma, kao što je to, recimo, bio slučaj sa GUP-om Novog Sada koji se u istom periodu našao na javnom uvidu, ali je rok produžen na 40 dana zbog praznika i epidemije. Dakle, kad postoji volja – sve može. Takođe, kako bi javnost bila bolje upoznata sa ciljem, temom i sadržajem plana, Zakon predviđa i mogućnost održavanja javne prezentacije, koja je u ovom slučaju izostala. Ukoliko ste pak imali vremena i pažnje da se posvetite planu koji sadrži preko 400 strana teksta i oko 140 grafičkih priloga, mogli ste o njemu da se informišete na dva načina - odlaskom u podrum Gradske uprave u 27. marta, isključivo radnim danima u toku radnog vremena, gde se predlog budućnosti grada nalazi tik uz odlagalište druge dokumentacije i materijala nastalih u radu Gradske uprave, ili preko sajta Grada Beograda. Ukoliko je ovo drugo bio slučaj, morali ste da imate ozbiljne računare koji mogu da otvore izuzetno obimne grafičke priloge, a i veliko znanje iz ove oblasti da biste razumeli i umeli da 140 usitnjenih priloga spojite u celinu. Jednom kada ste sve otvorili i upoznali se sa sadržajem, mogli ste primetiti da se ovim Planom ne daju odgovori na brojna suštinska pitanja koja se tiču daljeg razvoja grada, da se tekstualni i grafički prilozi ne poklapaju, odnosno da nedostaju informacije koje se dosledno moraju naći i na jednom i na drugom mestu, te da se, na kraju, kroz ovaj plan legitimišu problematični planovi detaljne regulacije (PDR) prezentovani u poslednjih nekoliko godina. Tu su se našli gondola na Kalemegdanu, saobraćajna rešenja koja idu u korist izgradnje na Košutnjaku, izrada novih planova za zaštićeno naselje Cerak vinogradi, uvećanje komercijalnih zona oko Ade Huje, gradnja solitera na klizištu nadomak Prokopa, gradnja na zelenim površinama novobeogradskih blokova, pa sve do drugih rešenja kojima se dodatno produbljuju problemi u razvoju ovog grada. Dakle, osim što se potvrđuju rešenja koja su u suprotnosti sa javnim interesom stanovnika Beograda, ovakvim nacrtom plana je i dodatno prekršen zakonski okvir, ali i planska logika i praksa. Naime, dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja moraju biti međusobno usklađeni - odozgo-nadole - što znači da bi za teritoriju Beograda prvo trebalo da se usvaja plan najvišeg reda (GUP), a tek onda PGR koji prati strateške pravce GUP-a i postavlja, prema njima, okvire za planove najnižeg reda - PDR-ove. Ne može se planirati od užeg lokalnog ka širem gradskom području, jer se grad mora posmatrati prvo kao jedna celina, pa tek onda nižim planovima sprovoditi ciljevi koje određuju planovi višeg reda. Međutim, svedočimo apsolutno naopakom procesu - GUP 2021-2041. još uvek nije ni predstavljen javnosti, izrađujemo na desetine problematičnih PDR-ova godišnje i onda ih „legalizujemo“ Planom generalne regulacije koji se donosi pre postojanja bilo kakve vizije razvoja - GUP-a. Ovim kršenjem procedura direktno se povećava rizik od korupcije, kao i nekontrolisane ekspanzije investitorskog urbanizma, jer se ignoriše regulativa koja sa razlogom postoji, a koja jasno i sveobuhvatno definiše obavezujuće prioritete i ciljeve na nivou celog grada. Celom pokušaju da se javnost obmane i isključi iz ovog procesa doprinela je i izjava gradskog urbaniste (objavljena na sajtu Grada) tri dana pred kraj javnog uvida, da se planom ne predviđa nikakva izgradnja u novobeogradskim blokovima, te da oni prvi put ovim dokumentom uživaju urbanističku zaštitu. Međutim, i jedna i druga izjava su netačne, a on bi kao predsednik Komisije za planove Skupštine grada, a samim tim i neko ko potpisuje stručnu kontrolu ovog plana morao biti bolje upoznat sa sadržajem. Naime, urbanistička zaštita ovih blokova uvedena je GUP-om 2003. godine, i ne garantuje, kako smo nažalost u praksi videli, suštinsku zaštitu. Drugo, čak i ako ste potpuni laik, mogli ste uvidom u grafički prilog koji se bavi blokovima 44, 45, 70 i 70a, da izbrojite čak osam lokacija predviđenih za izgradnju. I pored svih opstrukcija, na Nacrt plana upućeno je preko 900 primedaba, a javna sednica Komisije za planove održana je u utorak 1. februara. Preko 100 građana koji su se popeli na 20. sprat bez lifta (jer baš taj dan nisu radili svi liftovi) proveli su skoro devet sati obrazlažući svoje primedbe, stojeći u krcatoj sali (jer baš tad nije bilo ni dovoljno stolica) koja može da primi upola manje ljudi, usred situacije u kojoj imamo rekordni broj zaraženih od početka pandemije. U toku sednice je Komisija više puta ocenila kako je broj prisutnih građana pokazatelj kvalitetne participacije i velikog interesovanja, ali je atmosfera u sali više odisala očajem nego interesovanjem i demokratijom. Umesto odgovorne i argumentovane rasprave, gradski urbanista pokušao je da građane više puta diskredituje nazivajući njihovo izlaganje „političkim performansom“, „neukim pokušajem zavaravanja javnosti“ i „pukom zabavom za pratioce društvenih mreža“. Bez obzira na uvrede i pokušaje relativizacije, građani su bili uporni da sa sednice izađu sa konkretnim odgovorima na pitanja sa kojima su došli. Tako su Komisija i Urbanistički zavod zaključili da se odustaje od izgradnje u blokovima i da će se svi budući planovi sprovoditi kroz visok stepen participacije. Isto je zaključeno i za gradnju na Košutnjaku. Za Prokop će se dogovoriti sa lokalnom zajednicom šta i kako dalje, a za Cerak moraju da se konsultuju sa pravnicima oko tumačenja zakona. Dakle, sve ono što je trebalo da budu ulazni podaci i prethodno obavljeni koraci u izradi plana, ostalo je na nivou obećanih aktivnosti nakon što svi napuste salu. Takođe, brojne stručne organizacije i pojedinci reagovali su na sadržaj i nepravilnosti u planskoj proceduri. Između ostalih, kolektiv Ministarstvo prostora i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) uputili su zahtev Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove kojim ukazuju na visok stepen nepoštovanja odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu i drugih relevantnih propisa. Ovim zahtevom se traži obustava izrade ovog nacrta i usklađivanje dokumenta sa zakonskim okvirom Srbije, istovremeno poštujući načela učešća javnosti i zaštite javnog interesa. U izbornoj godini sve je moguće, pa i to da vlast odustane od projekata koje je planirala. Međutim, ne smemo se opuštati dok se ne ispoštuju obećanja koja su data. Svedočili smo ranije sličnim situacijama, i jedno smo naučili - samo uporna borba i pritisak daju rezultate, a jedino udruženi možemo spasiti ovaj grad od dalje uzurpacije i devastacije.