Propaganda radi, država se gradi

Za mandata ove vlade biće napravljeno više puteva nego u vreme Josipa Broza Tita za 35 godina, slavodobitno je za RTS 5. novembra 2016. izjavio tadašnji premijer Aleksandar Vučić. Dan kasnije, nakon Samita lidera zemalja srednje i istočne Evrope i Kine u glavnom gradu Letonije i posle razgovora sa predstavnicima kineske kompanije Čajna roud end bridž korporejšn, sa kojom su potpisani ugovori o gradnji novih deonica auto-puteva u Srbiji, Vučić je letvicu podigao još više i precizirao da želi da u narednom periodu u Srbiji bude izgrađeno „dvostruko više“ kilometara auto-puta nego tokom Titove vladavine. U međuvremenu Vučić se iz Nemanjine 11 preselio na Andrićev venac i kao predsednik Srbije u julu 2018. poručio da će se „ponositi činjenicom da će u njegovo vreme biti sagrađeno više kilometara auto-puta nego u vreme Josipa Broza Tita i svih njegovih naslednika“. U Titove naslednike svakako je uračunao i bivšu vlast DOS-a, za koju je još kao zamenik predsednika SNS-a, za Alo u januaru 2011, izjavio da su „za deceniju izgradili samo 10 kilometara auto-puteva“. Ne skrećući sa šefovog puta, predsednik Izvršnog odbra SNS-a Darko Glišić je preko Pinka u decembru 2021, u jeku ekoloških protesta, opoziciono nastrojenim građanima „objasnio“ da ne bi imali šta da blokiraju da im Vučić pre toga nije izgradio puteve. „Da mu zamere da nije uradio dovoljno auto-puteva, uradio ih je stotine kilometara, a oni nisu nijedan kilometar, da mu zamere da nije uradio nijednu bolnicu, uradio ih je mnogo, i bolnica, kliničkih centara i ambulanti, oni nisu kvaku zamenili na toaletu ni u jednom domu zdravlja u Srbiji…“ U korak ih je pratio zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, koji je u maju 2019. za portal Espreso tvrdio da „građevinska industrija nikada nije bila uposlenija“. „Pritom mene napadaju oni što ništa uradili nisu ili kada su radili, radili su pogrešno kako bi ukrali pare. Ne znam da li se sećate vremena pre 2013, kada je grad vodio Đilas i kada se ništa nije radilo. Tada se apsolutno ništa radilo nije“, tvrdio je Vesić. Lavovski se boreći da u veličanju uspeha aktuelne vlasti ne zaostane ni za pedalj, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović je pred kraj prošle godine izjavio da se u Srbiji „gradi kao nikad dosad u istoriji“, „Trenutno gradimo i projektujemo više od 1.200 kilometara auto-puteva, što je više nego što rade sve zemlje u regionu zajedno. Srbija je prva evropska zemlja po broju kilometara auto-puteva koje gradi“, rekao je Momirović. Aktuelna ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović dugo se svojski trudila da i ona bude deo uigranog orkestra. Pre nego što je u jesen 2020. resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prepustila Momiroviću, govorila je da je „svaki kilometar auto-puta pobeda rada nad neradom, pravde nad silom“ i obećavala da će deonica auto-puta od Preljine do Požege biti gotova u decembru 2021. Navodeći da je „veoma ponosna na stotine kilometara auto-puteva koje je uradila kao resorna ministarka“, Zorana Mihajlović je, međutim, prošle sedmice, na K1 televiziji konstatovala da „radovi na izgradnji saobraćajne infrastrukture kasne“ i da neke stvari „možda mogu da idu malo bolje“. Ekspresno, brže od najbržeg voza u Srbiji, uzvratio je Momirović. Iako je i sam u januaru 2021. tvrdio da će deonica Preljina - Požega biti „gotova do kraja prošle godine“, a sada ne zna da li će biti završena i do kraja ove, Momirović je, odgovarajući Zorani Mihajlović, rekao da „praktično nijedan projekat ne kasni, svi koje smo započeli idu predviđenom dinamikom i uvek uradimo pre roka“. Uzgred je poručio koleginici, „ponavljačici“ (jer po drugi put vodi resor energetike) da bi joj bilo bolje da uvede red u svoj resor, aludirajući na katastrofalno stanje u energetici, zbog čega će Srbija ove zime potrošiti stotine miliona evra na uvoz struje. U maniru prekaljenog člana SNS-a, po kome je napad najbolja odbrana, Momirović je, iako svaku predsednikovu reč doživljava skoro kao božiju zapovest, nekako smetnuo s uma da je još prošlog marta Vučić obećao da će na Svetog Nikolu 2021. prvo otvoriti auto-put do Požege, pa tek posle otići kod roditelja na slavu. Momirović možda sebi može da pripiše deo zasluga što se predsedniku slavski ručak nije ohladio, ali to bi se teško desilo da radovi nisu kasnili. Uprkos tome, vlast nastavlja da uverava građane u njihova neverovatna građevinska dostignuća, zasipajući ih svakodnevnim pričama o kilometrima novih puteva, novim bolnicama i školama. I gotovo da nema sedmice a da im posredstvom televizija sa nacionalnim frekvencijama, u direktnim prenosima, ne upriliči spektakularno polaganje novih kamena temeljaca, predsednikove već redovne obilaske gradilišta ili konačno otvaranje nekih od tih građevina, što se, po pravilu, pretvara u opštenarodnu svetkovinu. I pritom neprekidno ponavlja kako je bivša vlast samo zatvarala fabrike, otpuštala ljude i krala, a da ništa nije izgradila. Problem je, međutim, što zvanični podaci ne govore u prilog već stvorenom uverenju da se u Srbiji gradi više nego ikada pre. I da je bar za građevinarstvo kao delatnost nastupilo zlatno doba, jer za građevinske radnike sigurno nije, s obzirom na to da su u prošloj godini njihove prosečne zarade (56.441 dinar) bile za 193 evra manje od prosečne potrošačke korpe (79.110 dinara). Za aktuelnu vlast je još gore što joj ni poređenja za rezultatima bivše ne ide u prilog. O tome najrečitije govore i zvanični podaci, dostupni na sajtovima Republičkog zavoda za statistiku i Narodne banke Srbije. Iako joj na rečima nema premca, aktuelna vlast je tokom svoje vladavine uspela da pretekne bivšu i to za nešto više od 10 odsto samo po površini novih bolnica. Ni po tom parametru, međutim, ne bi bila uspešnija da nije bilo kovida-19, zbog čega su u Srbiji 2020. značajno povećane investicije u zdravstvo, pa su bez tendera i po hitnoj proceduri sagrađene dve kovid bolnice, u Kruševcu od 12.500 kvadrata i u Batajnici od 18.000 kvadrata. Zajedno sa njima, te 2020. u Srbiji je sagrađeno 46.058 kvadratnih metara novih bolnica, što je godišnji prosek od 2012. do 2020. povećalo na oko 21.028 kvadrata, dok je bivša vlast od 2005. do 2011. godišnje u proseku gradila 19.041 kvadratni metar. Ali, ako bi se iz analize isključila nestandardna 2020, sadašnja vlast je tokom svoje ere godišnje gradila 17.899 kvadratnih metara novih bolnica. Ili za 1.142 kvadrata manje od bivše. Dodatni problem je što po prosečnim godišnjim rezultatima od 2005. naovamo, sadašnja vlast za bivšom kaska i po kvadratnim metrima sagrađenih novih škola (i to za 20,48 odsto), po kilometrima pruga (54,22 odsto) i gasovoda (42,37 odsto), pa čak i po kilometrima novih puteva svih vrsta (38,23 odsto). Jedino čime zaista može da se pohvali su auto-putevi, koji su na neki način postali glavni „brend“ ove vlasti. Od 2012. do 2020, naime, prosečno se svake godine gradilo 58,8 kilometara, za 51,7 odsto više nego od 2005. do 2011, kada je u proseku svake godine puštano u saobraćaj 38,8 kilometara auto-puteva. Deo ovih surovo otrežnjujućih podataka nalazi se i u najnovijem mesečnom Statističkom biltenu NBS za novembar 2021. U njemu, na 120. strani, jasno se vidi da je od dolaska SNS-a i SPS-a na vlast, skoro svake godine broj efektivnih časova rada u građevinarstvu rastao. Ali, ni u najboljoj godini vladavine SNS-a i SPS-a se po broju efektivnih časova rada u građevinarstvu nije ni približio najgoroj godini bivše vlasti, čak ni u vreme svetske finansijske krize, koja je i počela pucanjem balona na tržištu nekretnina u SAD. Konkretno, ako se kao osnova za poređenje uzme 2020, poslednja godina za koju postoje zvanični podaci (indeks 100), pre dolaska na vlast SNS-a najgora je po ovom parametru bila 2010, kada je broj efektivnih časova rada u građevinarstvu bio za 20,8 odsto veći nego 2020. S druge strane, po tom parametru su gore od 2020. bile i 2013, 2014… i tako sve do 2018. Slični zaključci nameću se i kada se poredi broj završenih stanova. I u ovom slučaju se 2020. uzima kao baza za poređenje (indeks 100) i iz zvaničnih podataka proizlazi da se u vreme bivše vlasti gradilo više. Konkretno, za 11 godina prethodne vlasti samo dva puta, 2001. i 2011. broj završenih stanova bio je manji nego 2020. A u eri SNS-a po tom parametru samo je 2019. bila bolja od 2020. Najmanje stanova završeno je 2014. i 2015, upola manje nego 2020. i skoro četiri puta manje nego 2004, 2005, 2007. ili 2009. Dramatičnom padu stanogradnje pre sedam-osam godina svakako su doprinele i mere štednje, smanjenje plata i penzija u sklopu fiskalne konsolidacije sa ciljem da se smanji minus u državnoj kasi i spreči kriza javnog duga, koji je u to vreme bio iznad 70 odsto bruto domaćeg proizvoda. Indikativno je, takođe, da je i po broju završenih stanova najbolja SNS godina bila bolja samo od dve najgore bivše vlasti, a daleko lošija od ostalih devet. I još uvek smo, bez obzira na to što se malo-malo vlast hvali novim luksuznim stanovima u Beogradu na vodi, daleko od rekorda iz daleke 2007. Sve u svemu, prema podacima NBS, u Srbiji se sada, mereno časovima rada i brojem završenih stanova, gradi znatno manje nego pre. Valja, ipak, napomenuti da se podaci iz Statističkih godišnjaka o novoizgrađenim stanovima Republičkog zavoda za statistiku značajno razlikuju od podataka NBS i po njima je ubedljivo najveći broj stanova izgrađen 2019. i 2020. Ali, i po podacima RZS, zbog velikog pada od 2013. do 2017, prosečan godišnji broj izgrađenih stanova nešto je veći pre dolaska SNS-a na vlast nego nakon toga. Ni jedni, ni drugi ne mogu se pohvaliti novim prugama. Bivši su godišnje gradili samo 6,2 kilometra, tako da su za sedam godina završili 43,5 kilometara novih pruga. Aktuelna vlast je do 2020. gradila još manje, tek 2,8 kilometara godišnje ili samo 25,6 kilometara za devet godina. Tek u martu ove godine, puštanjem u rad brze pruge od Beograda do Novog Sada vlast SNS-a uspeće da i po tome stvarno pretekne bivšu vlast. Niko ne spori da je Srbija potrebna mnogo bolja infrastruktura, ali je problem što se ona više koristi za političku promociju nego što se stvarno gradi. I pritom se zaboravlja da ništa od onoga što nije završeno ne može da se koristi. Ili, ipak, može? I to u propagandne svrhe, a 3. april je sve bliže. I ko će se tog dana sećati Vučićevih reči od 6. novembra 2016, da mu je prioritet da sa Čajna roud end bridž korporejšn „uskoro dogovori gradnju deonice Požega - Preljina, u dužini od 31 kilometar“, da bi tek četiri i po godine kasnije, 30. januara ove godine, Ana Brnabić svečano otvorila samo trećinu te deonice, od Preljine do Pakovraće. Svaki kilometar je zgodan za slikanje, jer na televizijama sve to izgleda mnogo atraktivnije nego u „dosadnim“ tabelama NBS i RZS, u kojima se može videti da su za sedam godina, od 2005. do 2011, oni koji nisu gradili ništa izgradili ukupno 5.565 kilometara, dok je aktuelna vlast za devet godina, do kraja 2020. završila 3.828 kilometara svih vrsta puteva. Zato u javnim nastupima i insistira samo na auto-putevima, jer je do kraja 2020. napravila 529,6 kilometara, ili 133,4 kilometra više nego bivša vlast od 2001. do 2011. Milorad Stanisavljević, Milan Ćulibrk