Ekonomski rezultati Srbije demantuju polovične i netačne tvrdnje bivšeg guvernera

Imajući u vidu nastavljene pokušaje bivšeg guvernera Dejana Šoškića da neistinitim i selektivnim prikazivanjem podataka obmane javnost prinuđena sam da ukažem na sledeće: Tvrdnja g. Šoškića kojom negira da je kao funkcioner NBS imao udele u pravnom licu: „Svaki građanin može da proveri u javnom registru pri Agenciji za privredne registre da u trenutku stupanja na funkciju guvernera jula 2010. Dejan Šoškić nije posedovao udele u bilo kom pravnom licu. Od 2006. do 2010. posedovao je pet odsto udela u jednom pravnom licu koje se bavilo konsaltingom i visokom tehnologijom“. Činjenice: G. Šoškić namerno prećutkuje da je više puta biran za funkcionera NBS, i da je za predsednika Saveta NBS izabran 26. marta 2009, a na tom mestu je ostao do imenovanja za guvernera u julu 2010. Svojim navodima je zapravo potvrdio da je tokom vršenja funkcije u NBS posedovao udele u privrednom društvu, koje je pružalo usluge finansijskim institucijama koje NBS nadzire. Nije isključeno da g. Šoškić nije znao da je imenovanjem za predsednika Saveta postao funkcioner i da se na njega primenjuju sve zakonske zabrane koje se odnose i na guvernera, uključujući i one o sukobu interesa, iako to i njegovi kolege i studenti nesumnjivo znaju. Moguće je i da se ne seća da ga je na mestu predsednika Saveta NBS u periodu 2010-2012, kada je g. Šoškić izabran za guvernera, nasledio član Saveta NBS koji je s njim takođe posedovao udele u istom društvu. U takvoj situaciji, dok kritikuje nezavisnost NBS samo zbog toga što se uopšte „usudila“ da odgovori na njegove grube neistine, nije ni čudo što za g. Šoškića nije bilo ničeg spornog u tome da u isto vreme bude funkcioner NBS i član Ekonomskog saveta Vlade. Bitno je da se diversifikuju rizici i ima pristup resursima. U većem delu svog reagovanja g. Šoškić nastupa sa pozicije profesora čije se mišljenje ne dovodi u pitanje, a pri čemu se činjenice saopštavaju na način koji može zbuniti običnog građanina – pojedine informacije su date polovično ili se zamenjuju teze. Teza g. Šoškića: „Pogrešna je tvrdnja NBS da se ove dve inflacije iz 2011. i 2021. ne mogu porediti, jer je 2021, godina nezapamćenog šoka. Pre svega šok se desio 2020, a zatim je usledio oporavak. Vrlo slično, šok se desio i 2009. i nakon toga je usledio oporavak.“ Činjenice: G. Šoškić prećutkuje intenzitet jednog, odnosno drugog šoka, što se vidi po njegovim posledicama na globalni i BDP zone evra u tim periodima. Prećutkuje i kakav je bio tempo ekonomskog oporavka nakon prethodne krize 2009, a kakav nakon inicijalnog šoka 2020, izazvanog pandemijom. Srbija je tada, nakon krize koja je izbila krajem 2008. i kulminirala 2009, pretkrizni nivo bruto domaćeg proizvoda dostigla tek u drugom kvartalu 2013, a tadašnji oporavak trajao je punih 18 kvartala. S druge strane, oporavak Srbije tokom ove krize završen je već nakon nekoliko kvartala – Srbija je pretkrizni nivo bruto domaćeg proizvoda dostigla već u prvom kvartalu 2021. Takođe, prećutkuje i da je tokom i nakon prethodne krize, u periodu od 2009. do 2012. Srbija za četiri godine izgubila oko 600.000 zaposlenih. Za vreme ove krize – broj zaposlenih smanjen je jedino na neformalnom segmentu, dok broj zaposlenih na formalnom segmentu ne samo da nije smanjen, već je povećan za oko 100.000. Prećutkivanje ovog podatka ima posebnu težinu ako to čini redovni profesor Ekonomskog fakulteta. Teza g. Šoškića: „Vrlo slično, i 2011. i 2012. desio se skok cena hrane, što je znatno više uticalo na inflaciju 2011, jer je hrana tada bila više zastupljena u indeksu potrošačkih cena.“ Činjenice: Hrana jeste 2011. bila zastupljenija u indeksu potrošačkih cena – činila je oko 38 odsto, a oko 39 procenata indeksa potrošačkih cena godinu dana kasnije – naspram 31,4 odsto koliko danas iznosi. Ali, prećutano je da je promena strukture indeksa potrošačkih cena jedan od boljih pokazatelja životnog standarda stanovništva, gde sa rastom dohodaka opada učešće troškova za hranu u ukupnim troškovima. Da li je ovakva razlika u ponderima dovoljna da objasni značajne razlike u inflaciji u periodu od 2010. do 2012, naspram inflacije u 2021? To je samo manji deo objašnjenja. Ponovo se prećutkuje ključna stvar – snažno slabljenje kursa u tom periodu koja je dodatno pogoršalo ceo problem. Cenovni šokovi u međunarodnom okruženju u periodu od 2010. do 2012. bili su dodatno pogoršani činjenicom da je NBS dozvolila značajno slabljenje kursa dinara prema evru, kao i povremene epizode snažnog jačanja dinara u periodima kada je ponuda evra prevazilazila tražnju, čime je samo stvarana neizvesnost za privredu i dodatna šteta po srpsku ekonomiju usled gubitka poslovnog, potrošačkog i investicionog poverenja i nepovoljnih efekata po bilanse preduzeća. I toga je g. Šoškić i te kako svestan. Jedna trećina uvezene inflacije od 2010. do 2012. posledica je šokova u međunarodnom okruženju, dok je dve trećine posledica slabljenja dinara, što se vidi i na priloženom grafikonu. Teza g. Šoškića: „NBS ističe kako je kurs dinara stabilan, da je čak bilo i tendencija jačanja dinara, da je NBS kupila dosta evra na tržištu i da je to veliki uspeh NBS.“ Takođe, profesor Šoškić u svom reagovanju sugeriše na NBS nije svesna kvantitativnih olakšica vodećih centralnih banaka i efekata koje su te olakšice imale na tokove kapitala ka zemljama u razvoju. Što se tiče teme kursa o kojoj bivši guverner konstantno želi da diskutuje, najpre bih još jednom podsetila da je za vreme njegovog mandata na čelu NBS, dakle tokom dve godine, od 28. jula 2010. do 5. avgusta 2012, dinar izgubio 10,5 odsto svoje vrednosti prema evru. Pri tome, kako ne bi oslabio još više, potrošeno je preko dve milijarde evra deviznih rezervi. Poređenja radi, u periodu od gotovo deset godina, od 6. avgusta 2012. do kraja 2021. dinar je ostao relativno stabilan – ojačao je za 0,8 odsto, a NBS je neto kupila više od tri milijarde evra i tako direktno uticala na povećanje deviznih rezervi, i pored ove krize, pa i prethodno turbulentnih deset godina. Važno je i da javnost sazna kako su u vreme guvernera Šoškića trošene rezerve. Vodeći se time da su ekonomske pretpostavke iste na razvijenim tržištima, kao i na tržištima u razvoju, zagovarana je teza „kratkoročna volatilnost, dugoročna stabilnost“. To je praktično značilo – pustimo kurs da „luduje“ i raste, a dinar da gubi na svojoj vrednosti, jer će nam to u srednjem i dugom roku doneti ekonomski boljitak. Kako je poguban bio taj stav, osetili smo nažalost svi! Postupiti tako u visoko evroizovanoj ekonomiji, bilo je „dolivanje ulja na već postojeću vatru“ i izazivanje požara. Posebno su g. Šoškiću na tome zahvalni privreda, čija je profitabilnost bila snažno pogođena, i građani čije su rate kredita za samo dve godine „skočile“. Svaki peti kredit je, zbog takvih dešavanja, bio problematičan. Na kraju 2021. stanje problematičnih kredita iznosilo je 3,4 odsto, dakle svaki trideseti, a ne svaki peti kredit. Kako ste tada reagovali na deviznom tržištu - da javnost zna. Ujutru kreće velika tražnja za devizama, NBS ne radi ništa, pušta kurs da raste danima. Tražnju počinju da ispoljavaju i oni kojima je plaćanje tek za 7 do 10 dana. Jer ako kurs raste iz dana u dan po 0,5-0,7 dinara, kao što je bio slučaj, a NBS ne reaguje ili reaguje neadekvatno, počinju da kupuju dodatne devize, unapred da koliko-toliko umanje svoj gubitak. A onda NBS počne da reaguje u popodnevnim satima, kada se shvati da je „vrag odneo šalu“. I tada se, u veoma kratkom vremenskom periodu od nekoliko sati, prodavalo i do 100 miliona evra. Ali tada je samo delom zaustavljena nagomilana tražnja, ne i spirala koja je prethodnom neaktivnošću stvorena i koja je zbog psihološkog efekta tržišta izazivala konstantan pritisak na valutu. To smo izmenili u korenu. Pristup poslednjih deset godina je taj da je NBS tu da pruži jasan signal svim tržišnim učesnicima da stabilnost (ne fiksan kurs) nema alternativu. Niko ne spori da su vodeće centralne banke sprovodile kvantitativne olakšice i da je to doprinelo pojačanim tokovima kapitala ka zemljama u razvoju. Ali, da li je to dovoljno da jedna zemlja privuče rekordne nivoe stranih direktnih investicija i emituje obveznice po rekordno niskim kamatnim stopama i znatno dužim rokovima dospeća – nije. Da bi investitor doneo odluku da ulaže neophodno je da zemlja ima dobro poslovno okruženje i perspektivu rasta, smanjenu internu i eksternu neravnotežu, kao i makroekonomsku, finansijsku, fiskalnu i političku stabilnost. Što za razliku od perioda pre 2012. Srbija već dugi niz godina ima. I to je ključni razlog pojačanih tokova kapitala ka Srbiji i ključni razlog dominantnih pritisaka na jačanje dinara i rasta deviznih rezervi. Što se tiče deviznih rezervi i njihovog rasta, kao i insinuacije da su one povećane zbog zaduživanja države, podaci će pokazati da g. Šoškić nije u pravu. Od 2017. ukupne (bruto) devizne rezerve su povećane za 6,25 milijardi evra. Pri tome, država se po osnovu deviznih obaveza, neto razdužila za skoro dve milijarde evra (1,95 milijardi evra). Ako želite i podatke od avgusta 2012. (mada su period i od pet i od 10 godina vrlo reprezentativni), od avgusta 2012. zaključno sa 2021, devizne rezerve su povećane za 6,3 milijarde evra, država se neto razdužila u deviznom znaku za 1,5 milijardi evra (ovde je već značajan udeo i otplate stare devizne štednje i duga prema MMF-u, koji smo nasledili). Teza g. Šoškića: Profesor navodi da se u saopštenju NBS bez utemeljenja govori o nekoj neodgovornoj fiskalnoj politici iz ranijeg perioda, što se potkrepljuje podatkom da je učešće javnog duga u BDP-u 2008. bilo 30 odsto, a početkom 2012. godine 45 procenata BDP-a. Činjenice: Održiva ili neodrživa fiskalna politika ne ogleda se samo u trenutnom nivou javnog duga. Neodrživost fiskalne politike u ranijem periodu ogleda se u potezima iz 2007. i 2008. - potezima koji su doveli do trajnog povećanja fiskalnog deficita, kao i potezima koji su izostali u periodu od 2009. do 2012, kada nije sprovedena neophodna fiskalna konsolidacija. Sve ovo opredelilo je putanju javnog duga Srbije u godinama nakon toga. I sve ovo je g. Šoškiću dobro poznato, jer je u tom periodu obavljao funkciju predsednika Saveta guvernera, a zatim bio i guverner u trenutku kada je aranžman Srbije sa MMF-om 2012. suspendovan već na prvoj reviziji. Što se mene lično tiče i insinuacija oko obrazovanja i titula - o mom i vašem obrazovanju i znanju govore rezultati i priznanja. I ne vredi vam da zatvarate oči pred stvarnošću i činjenicama. Vi prećutkivanjem i selektivnim prikazivanjem činjenica ne možete da zavarate ni građane, ni privrednike koji su vas zapamtili u ulozi guvernera, ali i člana Saveta.