Levijatanov krst

Odmah po pronalasku neolitske alatke kostruške, stare 240.000 godina, u pećinama Sićeva kod Niša, iz Izraela stiže vest da su tamošnji arheolozi pronašli dečju kost staru - milion i po godina! A dečak je imao deset godina, ali je bio visok 180 centimetara! Očigledno, počinje sve uzbudljivija arheološka utakmica u kojoj svi nastoje da dokažu da su narod najstariji. A posle objave Kineza da su napravili „veštačko sunce“, evo i Amerikanci upravo prave svoje „veštačko sunce“, a prave ga, sigurno, i Rusi, ali, zasad, ćute. I šta li će biti sa ovom jadnom Zemljom kada je ogreju tri ili četiri sunca? Da li će opusteti kao Saharska pustinja ili će se, jednostavno, raspasti?! Ove uzbudljive teme nisu zanimljive čak ni našim tabloidima. Oni se bave spornim spomenikom Nemanji na Savskom trgu. Jer, Srbi su, izgleda, tako skockani da njima sve počinje i sve se završava sa Nemanjom. Elem, kad čitaš naslove tabloida na kioscima može da te strefi srčka! Čuj, naslov: Politika Vladete Jankovića je da sruši spomenik Nemanje na Savskom trgu! A kada se otvore novine i pogledaju članci, kandidat dela opozicije za gradonačelnika Beograda zagovara sasvim nešto drugo. Naime, Vladeta Janković kaže: „Taj spomenik, kakav-takav, zaslužuje drugo mesto. Tamo gde se nalazi ne vidi se dovoljno dobro, a drugo, blokiraće železničku stanicu koja treba da bude tu... Za takav spomenik tih dimenzija, treba naći odgovarajući prostor na široj teritoriji grada. Ta lokacija, ipak, ne bi bila Marinkova bara, kako je predložio režiser Goran Marković, već, možda Raška, pored manastira Đurđevi stupovi, u srcu raške države.“ K. G. Jung, moj guru iz Švice, smeška se: „Zamisao Vladete Jankovića je diplomatski lukava. Nije on, tek tako, bio ambasador u Londonu i Vatikanu. On hoće, na fini način, da skloni ovo ruglo od spomenika iz Beograda, a da se ne zameri Crkvi i vernicima. A kada se već pominje Vatikan, možda je to pravo mesto za spomenik Nemanji! I to tamo, pored Crkve Svetog Petra. Jer, Nemanja je bio i ostao čovek Vatikana! Tim pre što Nemanja, kao i drug Tito, nisu bili Srbi, nego su Srbima, baš iz Vatikana, obojica nametnuti!“ Tu se setim da nam je to pričao, još u Devetoj beogradskoj gimnaziji, Milan Kovačević, moj profa iz filozofije. I zamalo zbog toga nije ostao bez posla. Zatim, niko iz Crkve da nam odgovori - zašto Sava Nemanjić na temenu nosi franjevačku tonzuru, ovekovečenu i na njegovoj fresci u Mileševi. A onda - zašto je na spomeniku Nemanji utisnut Levijatanov krst i to baš na žiru od hrasta, koji je ispod Nemanjinih nogu? A taj Levijatanov krst je i na zapadnom zidu crkve u Studenici! Kontinuitet, dakle, postoji! Levijatanov krst, pak, nije ideja ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova, kao ni zamisao da Nemanja, umesto krsta, drži mač iznad glave. Mada mu, iskreno, mač više i priliči zbog progona Srba. A moja Crna dodaje: „Dobro je smislio Vladeta kako da otera Nemanju iz Beograda! A tek kada oteramo Nemanju iz Srbije, počeće da nas zanimaju kostruške iz Sićeva.“