A gde je Kebara

Kada su, u nedelju, naprednjaci saopštili ključna imena odabrana za listu kandidata za parlamentarne izbore, „na prvu loptu“ se nametnulo pitanje: da li će „prvoplasirana“ na listi doktorka Danica Grujičić, direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju, imati ulogu svog kolege Zorana Radojičića, koji je do tužnog nadimka „dr Čičičić“ došao pristajanjem da na prošlim beogradskim izborima svojom biografijom pokupi glasove građana, ali bez šanse da dobije bilo kakvu političku moć? A možda je pravo pitanje, zapravo, da li je uopšte bitno ko će, ukoliko naprednjaci uspeju da sačuvaju vlast, sprovoditi odluke Aleksandra Vučića? Jer, sa stranačkom mašinerijom koju ima, Vučić će, ukoliko dobije dovoljno glasova, ponovo moći da na najvažnije funkcije postavi najposlušnije ljude – počev od premijera, preko ministara, pa do gradonačelnika Beograda. U tom, poslednjem slučaju, sada deluje sve izvesnije da bi naprednjačka pobeda u glavnom gradu značila da će se budući gradonačelnik zvati Aleksandar Šapić, kome je pripalo prvo mesto na beogradskoj listi. Ali, nema nikakve garancije, a ni razloga za uverenje da će Šapić biti u prilici da bira svoj tim. I da i on neće biti izolovan i razvlašćen, samo na mnogo perfidniji i manje vidljiv način od prilično očigledno zloupotrebljenog dr Radojičića. Šta nam, onda, poručuje sva ona pompa uz koju smo obavešteni o imenima sa vrha naprednjačke liste? A na njoj se, osim dr Grujičić, nalaze naš najcitiraniji matematičar Stojan Radenović, Jelena Begović, v. d. direktora Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, glumac Lazar Ristovski, dr Marija Zdravković, direktorka KBC Bežanijska kosa, penzionisani profesor Pravnog fakulteta Žika Bujuklić, stonoteniserka Borislava Perić, profesor Dejan Ilić „koji se vratio iz Nemačke“, operska pevačica Nataša Tašić Knežević, bivši košarkaš Marko Kešelj, operska pevačica Jadranka Jovanović, borac s Košara Ivan Antić... Da li nam takvim kreiranjem izborne liste naprednjaci saopštavaju da su, zapravo, svesni da njihovi originalni kadrovi ne pate od viška ugleda, pa zato u trku ulaze sa onima za koje veruju da su svojim minulim radom zaslužili poštovanje većine građana Srbije? Odnosno, da su, uprkos sloganu „Dela govore“, svesni da im rezultati nisu baš tako sjajni da bi se za glasove borili isticanjem ljudi koji iza tih rezultata stoje. Poređenja radi – na izborima 2014, prvih šest mesta zauzimala je tadašnja naprednjačka elita (Vučić, Nebojša Stefanović, Jadranka Joksimović, Goran Knežević, Radomir Nikolić, Maja Gojković). I dve godine kasnije, udarna mesta pripadala su političarima (Vučić, Rasim LJajić, Maja Gojković, Milan Krkobabić, Goran Knežević, Aleksandra Tomić, Aleksandar Martinović...). I tada je bilo sportista, književnika i operskih pevačica, ali tek iza udarne političke ekipe. Na poslednjim izborima, 2020, počela je promena principa pravljenja izborne liste - akcenat je bio na mladima, a prvo mesto je pripalo Branislavu Nedimoviću, zbog čega je bilo procena da je njemu namenjena premijerska pozicija, što se pokazalo netačnim. Izbori koje su ključne opozicione stranke bojkotovale imali su unapred poznat ishod, pa nije ni bilo potrebno nuditi „mamce“ u vidu „javnih ličnosti“ - ako se ne računaju već standardni SNS kandidati Jadranka Jovanović i Jovan Kolundžija. Opozicija se, u međuvremenu, donekle konsolidovala, nezadovoljstvo građana je poraslo, a rejting SNS-a opao, pa je bilo jasno da naprednjaci ne mogu u najozbiljniju bitku dosad krenuti samo sa vojskom sačinjenom od izdanaka akademije za učenje napamet uvreda na račun „bivše vlasti“. Zato će na listi biti i premijerka Ana Brnabić („negde oko 13-14. mesta“) i „neki ministri“, ali nije saopšteno koji. U ponedeljak, kada je ovaj broj NIN-a otišao u štampu, mogli smo samo da nagađamo šta znači dodatak da „lista još nije konačna“ i da li su u toku pregovori sa još nekim „kapitalcem“, čije bi ime trebalo da nas dodatno uveri da je premijerka u pravu kad kaže da je „ponosna“ na listu kojoj nijedna druga neće biti „ni blizu“. Ako se i sprema još neki adut, jasno je da on neće biti jači od Danice Grujičić, za koju je – verovatno na osnovu istraživanja - saopšteno da se nalazi na mestu broj jedan. Ambiciozna doktorka - neurohirurg, školovana u Moskvi, o čijoj stručnosti se mogu čuti samo reči hvale, odavno se trudi da uđe u politički život: od 2004. do 2011. bila je članica Demokratske stranke, a onda je prešla u Socijaldemokratski savez, stranku koju je osnovao nekadašnji funkcioner Nove demokratije Nebojša Leković. Ispred te stranke kandidovala se na predsedničkim izborima 2012. i osvojila 0,78 posto glasova, što je nije demotivisalo – nešto kasnije, njeni emisari konsultovali su se po Beogradu o šansama da stranka koju je nameravala da osnuje, po imenu Znanje, obrazovanje, nauka, kultura (ZONK) pređe izborni cenzus. „Pare nisu problem“, tvrdili su, ali, izgleda da su prevagnuli saveti da joj je mnogo bolje od pravljenja stranke da se posveti sopstvenoj promociji, pa da u vlast uđe kao nestranački stručnjak. Malo je, zato, verovatno da će dr Grujičić naprednjacima svoje ime pozajmiti samo za izborne svrhe i da će se potom povući, kao što „javne ličnosti“ često čine, na radost stranačkih kadrova koji tako dobijaju šansu da, ipak, uđu u parlament. Takav čin moguć je samo u slučaju prelaska u izvršnu vlast, što, ako se desi, ne bi trebalo tumačiti samo u geostrateškom ključu („ruska veza“). Postoji drugi važan adut za eventualni uspon dr Grujičić na piramidi političke moći: dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, nedavno je podsetio da se dr Grujičić „zalaže za američki sistem osiguranja, da je sve privatno, što donekle i jeste intencija ove vlasti“. Neće, naravno, o tom uskraćivanju prava građanima biti reči u predizbornoj kampanji – sada je vreme za priče o neverovatnom rastu plata i penzija i raznim drugim čudima koja nas tek čekaju. Biće, svakako, i drugih vrsta opsena prostote i „odgovora“ na svaki adut opozicije i kritičara vlasti (ako se sa Vučićem slika DŽoni Dep, a protiv njega je Bojana Novaković, ko je pobedio u „holivudskom boju“?). Ima još nepoznanica: nisu otkrivene sve „beogradske karte“ i teško je reći da li je razlog u potrebi da se obezbedi još jedan promotivni događaj koji će dobiti dosta televizijskih minuta, ili postoje teškoće u pronalaženju dovoljno reprezentativnih kandidata za izborni obračun koji bi, prema sadašnjim anketama, mogao biti vrlo neizvestan. Prema rečima Ane Brnabić, beogradsku listu, koju će predvoditi Šapić, „podržaće brojne ugledne ličnosti iz sveta nauke, kulture i umetnosti, kao i sportisti“. Na jednoj od dve izborne liste, rekla je premijerka, biće i Goran Vesić, dosadašnji zamenik gradonačelnika, ali se još ne zna da li na parlamentarnoj ili na gradskoj. Za sada znamo i da će se na listi SNS, kao i na prethodnim izborima, naći i PUPS Milana Krkobabića, SDPS Rasima LJajića i SNP Nenada Popovića, ali ne znamo da li će na spisku ponovo biti i kandidati Srpskog pokreta obnove. Ne znamo sudbinu Luke Kebare i drugih „zvezda“ odlazećeg parlamenta, ali je jasno da će neki morati da otpadnu. Znamo i da je izborni moto ove godine „Zajedno možemo sve“ i još čekamo da nam se kaže da će predsednički kandidat biti Aleksandar Vučić, onaj koji u Srbiji može sve. Još uvek. Vera Didanović