Vlast nas je slagala, ostaje ulica

Uspešna glumica sa zavidnom međunarodnom karijerom Bojana Novaković odlaže snimanja da bi se u rodnoj Srbiji borila za čist vazduh i vodu. Veoma kritična prema političarima u Americi, gde živi, ne veruje ni srpskim vlastima i smatra da je laž da je na iskopavanja Rio Tinta stavljena tačka. Ukazuje i na druge slične kompanije, ali sa neuobičajenim optimizmom za ove prostore veruje u pobedu građana koji se bore za zdravu životnu sredinu. Živite u Americi, imate uspešnu glumačku karijeru. Kako to da vas zanimaju ekološka pitanja u Srbiji i da zbog toga dolazite sa drugog kontinenta da branite životnu sredinu, i to u zemlji u kojoj ipak ne živite? Da prevaziđemo prvo to da nisam strani plaćenik iako zarađujem u stranim zemljama. Mi smo otišli iz Jugoslavije 1988, kada sam imala sedam godina. Najemotivniji trenuci u mom odrastanju bili su večernji dnevnici u Australiji koji su donosili priče o ratu u Jugoslaviji, koje su moji roditelji sa prijateljima pasionirano gledali i komentarisali. A potom zvali i prijatelje u Jugoslaviji da saznaju šta se dešava. Vesti o poginuloj devojčici su me mnogo potresle i ja sam u svojoj dečjoj glavi zamišljala kako to može da se spreči. Videla sam kako princeza Dajana radi nešto za decu, pa sam mislila da moram i ja da postanem princeza da bih mogla nešto da uradim. Onda sam gledala dokumentarac o Grejs Keli i saznala da je preko glume postala princeza, pa sam zaključila da ću i ja tako. Sa 10 godina odlučila sam da ću da se bavim glumom i krenula sam u školu glume. Onda sam zaboravila na tu strategiju. Prinčevi me više nisu zanimali, ali sam sa 14 godina sa prijateljicom organizovala protest protiv nuklearnog testiranja, kada je to radio Žak Širak. Dala sam mami zadatak da štampa plakate sa pozivom na protest ispred francuske ambasade u Sidneju i lepili smo ih pored škola. Na protest je došlo 3.000 đaka od 12 do 17 godina. Pridružili su nam se i studenti koji su doneli ozvučenje. Tu sam shvatila šta znači solidarnost, da možemo da radimo zajedno i da pomažemo jedni drugima. I još nešto sam shvatila – nije pametno ismevati decu i studente koji se bune. Bavila sam se kasnije i izbeglicama u Australiji. Osećala sam dužnost da najugroženiji deo društva podržim. Onda dolazi 2020. i protesti u Srbiji protiv policijskog nasilja. Pozvala me je Maša Dakić, prijateljica iz NJujorka, koja je predivno govorila na protestu tamo i ja sam dodala deo na engleskom jeziku. To je odjeknulo. Iz organizacije Kreni-promeni sa mnom su kontaktirali i zatražili podršku. Konkretno, da inicijativu protiv policijskog nasilja predam Ujedinjenim nacijama. Tada se istovremeno formirala dijasporska grupa koja je organizovala podršku širom sveta. Iz nje je nastala Kolektivna akcija Srbija sa idejom da podržava i pomogne u uslovima kad se u Srbiji institucije raspadaju. Tu smo preko umetnice Nataše Prljević saznali o Rio Tintu i dogovorili smo se da preko Zoom sastanka povezujemo dijasporu, stručnjake, meštane, građane Srbije, organizacije. Fokus našeg rada su ogromni problemi koje Srbija ima sa ekologijom, zagađenim vazduhom, vodom i zemljom. Kroz te sastanke smo mnoge povezali a ja sam se zainteresovala specifično za temu Rio Tinta. Videli smo svi da imamo šansu da podignemo interesovanje za ekološke teme. Zatim sam predložila peticiju preko Kreni-promeni i pošto niko nije imao kapaciteta da se time bavi detaljno, osnovala sam grupu Marš sa Drine koja je bila kolektiv dijaspore, i lokalnih udruženja i organizacija. Kreirali smo peticiju, ali sada se to razvilo u koordinacioni tim četiri žene sa bliskom saradnjom sa Kreni-promeni i meštanima Ne damo Jadar i SEOS-om. Ima još građana Srbije koji imaju uspešnu međunarodnu karijeru kao vi. Da li mislite da bi oni mogli da budu glasniji kada je ekologija u pitanju? Neki se oglašavaju o nekim temama kao Aleksandar Kavčić. Ima mnogo ljudi koji su slavniji od mene, a to ne rade. Zašto, to morate njih da pitate. Da li ostvarujem pobede protiv Rio Tinta i iskopavanja litijuma ili dobijam neku ulogu, mene ispunjava na isti način. A volim da pobeđujem. Moji roditelji nikada nisu davali na značaju novcu. Tako da sam te vrednosti ponela od kuće. Neke zvezde u Americi se pojavljuju u nekim pokretima i to koriste često za sopstvenu promociju, što može da bude štetno za te pokrete, tako da ima slučajeva u kojima je bolje da se ne pojavljuju. Očekivanje od poznatih je pogrešno, a kada nešto urade to je izuzetak. Mnogo važnije je da podržimo i dignemo u prvi plan LJilju Bralović, Marijanu Petković, Maricu Živanović Poljo, ljude iz Pranjana, Nedeljica, sa Mlave... I da ne marimo previše za to šta misli neki sportista ili neka glumica. Razapeli ste šator u Srbiji ispred Predsedništva. Kakav je dalji plan i šta mislite da ćete time postići? Radikalizacija ovog pokreta je počela sa blokadama. Edukujemo narod da se problemi rešavaju kroz zakone. Mi imamo neke dobre, a neke katastrofalne zakone. LJudi ne izlaze na ulicu zato što su emotivni već zato što razumeju činjenice – da tražimo ono što je naše pravo - zakonsku promenu. Vlada je najavila da ukida projekat. Činjenica je da je politički akt samo prvi korak, a onda treba da se sprovede pravni proces, i to nije sprovedeno. Narod razume da nas je Vlada slagala i zato ćemo da radikalizujemo protest. Ukoliko vlast ne reaguje, šta planirate dalje? To je, kako Rio Tinto kaže, službena tajna. Neću da otkrivam unapred, ali imamo plan. Ovo je saradnja više od 15 grupa. Nema vođstva već se sve odlučuje kroz konsenzus. Važno je samo da Vučić i Vlada neće uspeti da marginalizuju ovu temu. Da li očekujete da vas predsednik pozove na razgovor i kafu? Šta biste mu rekli? Mi smo probali da razgovaramo i vidite kako se završilo. Diskusija je gotova. Mi sada zahtevamo. Ako hoće da nas pozove, neka pozove i medije. Predsedništvo je naša zgrada, svi mi je plaćamo. Ako pozove nekog od nas uključićemo zvučnik da svi čuju i svi ćemo da pričamo sa njim. Da li je među njujorškim protestantima bilo i ljudi drugih nacionalnosti? Naravno, bili su tu naši prijatelji koji nisu Srbi, ali vole Srbiju i interesuje ih šta se ovde dešava. Sada nas podržava čuveni advokat Stiven Donzinger. Poslao je 10. februara poruku da Rio Tinto izađe iz Srbije. On se borio protiv kompanije Ševron. U kućnom pritvoru je zbog te borbe, i 26 nobelovaca i UN su pisali američkoj vladi da mora da se oslobodi. Rekao je da misli da je u Srbiji najjači građanski pokret na svetu. Mi nismo stranka. Nas ne interesuje ko ima čiju partijsku knjižicu, jer svi, kako kaže LJiljana Bralić, udišemo isti vazduh i pijemo istu vodu. Kakva politika je potrebna da se to za šta se zalažete sprovede? Politika je u ovoj zemlji kao i feminizam prljava reč i ne razume se. Postupanje vlade u Srbiji ne može da se analizira kao politika. Kada se analizira kao organizovani kriminal onda se razume mnogo bolje i znamo sa čim imamo posla. Ovo što mi radimo je glas naroda. To je politika. Kada se politika ovako razvija ona plaši mafiju. Svi mi u pokretima hoćemo nezavisne funkcionalne institucije. I ako pričamo o rešenju problema, moramo da se ponašamo u skladu sa principom u koji mi verujemo, a to je vladavina prava. Zato su naši zahtevi pravni. Političari moraju da budu javni servis za narod. Kao što vozač vozi autobus, tako neko sedi u Skupštini. Mi nemamo takav sistem. Ukoliko se ne sprovedu promene na zakonski način, što mi želimo, ostaju ulica i radikalizacija protesta. I to je politika. Kako vam izgleda to da ni vi ni ekološki aktivisti niste gosti na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, pa čak ni na RTS-u? Nije to samo u Srbiji da televizije i vlast rade za strane korporacije. U Americi imate sistem koji je korporativan. Nemate demokrate i republikance već jednu partiju sa dva lica koja radi za korporacije. U manjim zemljama se to vidi mnogo više. Da li je RTS servis za strane korporacije? Pa oni su reklamirali Rio Tinto, a spot Kreni-promeni nisu pustili. Tako da plaćajući pretplatu RTS plaćamo usluge stranim kompanijama. Predstavnici vlasti i medija pod njihovom kontrolom nazivaju vas lažnim ekolozima, zgubidanima i stranim plaćenicima. Kako odgovarate na te optužbe? To je kada nasilnik uspe da manipuliše žrtvu da ona veruje da je kriva za to što joj se dešava i da zaslužuje nasilje. Sada je narod odgovoran za to što postoji ekološka katastrofa u Srbiji. To je manipulacija nasilnika i to radi naša vlada. Uspevaju na nekom nivou. Međutim, Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS) je na lokalnom nivou uključio ljude iz SNS koji to više neće da trpe. Kreni-promeni je pokrenuo narod koji više nije hteo da glasa. To sa stranim plaćenicima su stare taktike koje samo pokazuju njihovu slabost. Mi se sada sprdamo sa tim. Ambasade su rekle da doniraju novac Vladi. Plaćenici stranih kompanija hoće ovde rudnike. Dok je Nemačka sprečila otvaranje rudnika litijuma, Merkel je najavila da hoće naš litijum. Zato mi kažemo - neće Srbija da se pretvori u rudničku koloniju. Vlada uopšte ne razmatra rešenja kako da ukinemo plastiku, kako da je koristimo manje, kako da uskladimo proizvodnju sa prirodom, a ne obrnuto - da uskladimo prirodu sa proizvodnjom. Da li treba u Srbiji da se još više uništi siromašna i srednja klasa da bi se samo pojedinci obogatili i zagadili nam sve? Vlada se hvali da rešava ekološka pitanja, da li vidite da rade nešto? Vidim da uzimaju pare od Evrope za to, ali da ih ne koriste za ekologiju. Ne znam gde idu te pare. Šta da se vidi? Pa zagađenje vazduha u Srbiji je među najgorima. Eko-straža radi veliki posao. Vlada daje subvencije za kupovinu električnog automobila, da ne moraš da platiš 35.000 nego 30.000 evra. Ko ima ovde toliki novac? Samo sedam odsto je zagađenja zbog saobraćaja. Da ovde svako vozilo bude električno ostalo bi nam 93 odsto zagađenja. To je samo manipulacija i propaganda Vlade. Da li sadašnjeg predsednika koji vas svaki čas proziva vidite kao nekog ko predstavlja sve građane Srbije? Ne, naravno. Tako ne radi Bajden, koga ne volim. Samo je Tramp tako radio i prozivao aktiviste. Možda je učio od Vučića. Tramp je iskopirao kampanju Slobodana Miloševića o nacionalizmu i populizmu i pobedio. Nisam psiholog da analiziram ponašanje Vučića. Ali da on ljude koji dolaze i ostavljaju svoje poslove i porodice da bi se bavili zahtevima koji imaju veze sa pravom zove zgubidanima... Pa i mene koja organizujem da mi se pomere snimanja. To su građani Srbije koji se ne bave samo svojim ličnim stvarima nego opštim dobrom, da imamo čist vazduh i vodu. A da ih tako naziva to je čisto zlo i ogromna manipulacija. To je omalovažavanje građanskog truda i zato ne mogu da kažem ništa drugo nego zlo. Uspeo je da objedini u svojoj vladavini, sada već dugoj 10 godina, autokratiju, neoliberalizam, neofašizam i nacionalizam. Kako vam izgleda pojava organizacija kao na primer Zeleni 90 u kojoj su predstavnici sadašnje vlasti? To je novo. Ako je to neki pokušaj da se suzbije glas naroda, neće im uspeti. Sve prave organizacije sada komuniciraju i ljudi na lokalnom nivou se organizuju. Sada je Vučić preplašen i nema više taktiku. Ovo je nova vrsta rata. Ne dolaze okupatori sa oružjem već sa džakovima novca. Vidimo šta se desilo u Papua Novoj Gvineji, Ekvadoru, Kolumbiji i u Australiji. Ta ideja da treba da se dogovaramo i da postoje različiti argumenti je jako bolesna. To je kao da žrtva treba da se dogovara sa silovateljem. Mi imamo stručnjake sa imenom i prezimenom koji nam kažu da je to ekološka katastrofa. Imamo vladu koja kaže da treba da se saslušaju različiti argumenti. Kada ih pitamo ko su ti stručnjaci koji tvrde drugačije, odgovaraju da neće da daju imena. Daju nam studije oko resursa, a sva imena i pečati institucija su zatamnjeni. Sa jedne strane ne znam ko je napisao studiju, a ovamo imate najveće stručnjake u Srbiji koji kažu da je ovo katastrofa. Da li građanske inicijative imaju veću težinu u Australiji i SAD? Narod u Srbiji su navikli na borbu. Ovde se vlast raspada, a mi postajemo jači. Na Zapadu su korporativni sistemi dobro organizovani. Da li su građani Srbije prihvatili činjenicu da im se zagađuju voda, vazduh i zemlja? Postalo je jasno ljudima na ličnom nivou. Imaju iskustva, decu sa astmom, u Boru je povećan broj obolelih od raka za 20 odsto... Mi vidimo vazduh... Deca imaju problem da dišu. Važno je da damo prostor ljudima da vide da nisu sami. Kako stalno održavati pritisak da ekološke teme ne padnu u drugi plan? Nije samo do nas nego i do medija. To može da se radi manje vidljivo kroz pravne postupke. Nisu oni naivni i znaju šta se dešava. Ne daju nam informacije od javnog značaja, kao zapisnike povodom Rio Tinta. Pritisak treba da bude i na medije. Ali nije sve ni u pritisku već i u edukaciji. Kako ocenjujete povlačenje Prostornog plana za Jadar i istovremeni nastavak otkupa zemljišta stanovnika Gornjih Nedeljica od kompanije Rio Tinto? Vlada je htela da pokaže da je navodno nešto uradila, a kompanija ne odustaje. Vlada je uradila taj prvi korak i ništa drugo. Hteli su da mi ućutimo. Verujete li Aleksandru Vučiću i Ani Brnabić kada kažu da je na projekat stavljena tačka? To nije stvar vere, već činjenica. Oni to nisu uradili, nisu stavili tačku na projekat. Rio Tinto otkupljuje zemlju i seče šume. Činjenica je da lažu. Verujem samo činjenicama. Da li je građanima Srbije Rio Tinto jedini neprijatelj? Naravno da ne, ali su najpopularniji. Hvala im što su nas povezali i što su podigli temu. Imamo Eurolitijum i Balkan majning minerals. U Valjevu su građani izvojevali pobede kroz pravne postupke zaustavljajući neka bušenja. Kako se osećate kada stanete ispred kordona policije? Sećam se, kada smo blokirali Skupštinu pričala sam sa svakim policajcem. Pitala sam ih da li imaju svoje selo. Prvo su ćutali, ali kada sam insistirala, kažu: „Ko u Srbiji nema selo?“ Onda im kažem: „Ovaj narod je došao da brani i vaše selo". Rekla sam im i da će doći dan kada će se oni nama pridružiti. Blizu je taj dan. Neki policajci su dolazili da podrže proteste i neki su kažnjeni zbog toga. Šta je najproblematičnije u odnosu vlasti prema ekološkim pitanjima? Najproblematičnija je propaganda razvoja. Čujem da je Srbija rudarska zemlja. I Kongo je, pa su milioni ubijeni. Zašto ne pričamo o razvoju kulture, nauke, obrazovanja, zdravstvenog sistema, psihološkog stanja građana... Ne vidim da vlast uopšte govori o tome. Za ovu vlast zdrava država nije profitabilna. Za narod je nezdrava država katastrofa. Mislite li da je ekološki pokret u Srbiji dovoljno jedinstven i da li on predstavlja političku snagu? Mislim da su normalne rasprave i da imamo probleme. Mediji to ponekad koriste zbog više čitanosti. Te rasprave nas dovode do još bolje saradnje. Sada imamo osam, devet, a onda još oko 10 građanskih grupa koje podržavaju isti cilj. Mnogi od nas rade neke stvari koje se ne vide. To su lobiranja, povezivanja... Mi se raspravljamo, a Vlada se raspada. Kako vidite to što je ekologija pokrenula i mlade ljude, poslovično apolitične? Apolitični su što se tiče stranaka. Ali se aktiviraju oko ekologije. Neću nikom da kažem za koga da glasa, ali je glas za SNS glas za trovanje. Da li ste dobili neke ponude za uloge u Srbiji? Jesam. Neke sam izgubila zbog aktivizma, ali sam dobila od kvalitetnih umetnika i produkcija. Rekli su mi da ne pričam još o tome. Režirala sam i dokumentarac koji ću završiti ove godine. Gledaćete me u srpskim filmovima. Da li će biti uloge koja ima veze sa vašim aktivizmom? Biće. Očekujete li napade od vlasti i medija? Interesantno je da me nisu napali. Ne verujem da mogu da kažu nešto što bi mi smetalo. Mogu samo da lažu. Videli ste napade na vaše kolege... Mnogo mi je žao. Imam sreću da mogu da radim u inostranstvu. Ne znam kako bi mi bilo da moram da radim samo u Srbiji. Imam veliku empatiju i razumem zašto se neki ustručavaju da se oglase javno. Vuk Z. Cvijić