Mreža preko čitave Evrope

Slaveći velika imena srpske nauke, kroz umetnost i kulturu, Novi Sad je 13. januara 2022. godine postao Evropska prestonica kulture. Više od 400 umetnika iz Srbije i Evrope, kroz Doček – jedinstvenu umetničku proslavu u Evropi, zajedno sa publikom dosegli su zenit, pokazavši kako se čuva i promoviše nasleđe onih koji su dostigli evropske i svetske okvire – Mileve Marić Ajnštajn, Milutina Milankovića, Nikole Tesle. Svečano otvaranje obeležila je nesvakidašnja proslava Zeniteum :: 2022 slovenačkog reditelja Dragana Živadinova, kao i velika nesvakidašnja izložba Vreme i vaseljena, dok je ceremonija uručenja titule bila upriličena u najstarijem srpskom teatru – Srpskom narodnom pozorištu. Novi Sad je tako uz Kaunas u Litvaniji i Eš u Luksemburgu, postao jedna od tri prestonice kulture tekuće godine. Nemanja Milenković, kao predvodnik ovdašnjeg događaja, za NIN predstavlja programski niz: „U 2022. godini, čitav program Evropske prestonice kulture, grupisan je u osam programskih lukova koji će se hronološki realizovati tokom cele 2022. godine, a to su Doček kojim smo ušli u godinu titule, potom Seobe, Heroine, Budućnost Evrope, Tvrđava mira, Dunavsko more, Kaleidoskop kulture i Druga? Evrope. Svaki od tih lukova obrađuje teme koje nisu važne samo za Novi Sad, već i za čitavu Evropu i naš zajednički život, jer je upravo ta interkulturalnost jedna od najlepših i najvažnijih vrednosti Novog Sada. Kultura mira, žensko stvaralaštvo, šta je budućnost Evrope za mlade, kultura zajedništva, pitanje očuvanja druge po dužini reke u Evropi – Dunava, što dotiče i temu ekologije, preispitivanje šta je druga Evropa kroz marginalizovane, alternativne pravce i supkulture itd.“ Prema njegovim rečima, pre godine titule, stvoreni su programski legati kao što su Doček i Kaleidoskop kulture, kao i mreža kulturnih stanica, koji su nosioci nagrade za Najbolji evropski trend brend u oblasti kulture za 2021. godinu u Drezdenu. „Novi Sad je jedna od retkih Evropskih prestonica kulture koja se jednako posvetila i programima, ali i novim prostorima, rekonstrukciji napuštenih objekata koji su danas novi prostori za kulturu i savremeno stvaralaštvo, kao i povezivanju različitih kulturnih aktera. Da se to vidi i na evropskom nivou govori i činjenica da je Novi Sad dobio čak dve nagrade i pre godine titule – Nagradu za najbolji evropski trend brend u oblasti kulture i Nagradu „Melina Merkuri“ koja se dodeljuje najuspešnijim EPK. Novi Sad je tako dao primer svim gradovima u Evropskoj uniji, ali i van nje da ako je to mogao drugi po veličini grad u Srbiji, može svaki“, kaže Milenković. No ni njegove kolege ne kaskaju za događajima, koji njihove prestonice čini kulturnim centrima godine. Dovil Butnorit, čelnica međunarodnih odnosa Kaunusa, kaže da je cilj projekta upravo u promenama – od grada koji je dosad živeo sa nostalgijom u sve veći centar koji veruje u budućnost, fokusirajući se pritom na jedinstvenu modernističku strukturu Kaunasa, njegovu istoriju i sećanje. A ta jedinstvenost prepoznata je i od strane Uneska, koji bi na svoju listu kulturnih nasleđa ove godine mogao da stavi Memorijalni centar... Tu je i mitsko biće Kaunasa, koje je ujedno i maskota prestonice kulture i nosilac suštinske ideje i vrednosti projekta. „Specijalni program sačinjen je i sastavljen od mitskih priča, koje je na desetine ljudi povezalo sa mitovima i legendama Kaunasa, koje su čuli – a neki od učesnika će učestovati u posebno osmišljenim spisateljskim radionicama. Istovremeno, ostatak će se otkrivati polagano i predstavljaće iznenađenje, baš kao i mitsko biće. Rezultat će se videti u tri ključna događaja koje smo nazvali mitska trilogija, sačinjenu od Zbunjenosti (od 19. do 23. januara), Ušća (od 20. do 22. maja) i Ugovora (od 25. do 27. novembra)“, kaže Butnorit. Prema njenim rečima, mogućnost da se poveže sa ostalim različitim evropskim kulturama i umetnostima preko gradova prestonica, zaista je jedinstvena i dobra prilika za ujedinjenje. „Neke od divnih ideja rođene su tokom priprema i nadamo se da je to tek početak. Ono što je zajedničko divno iskustvo jeste rad pod globalnim uslovima koje je izazvala pandemija, koja nas je navela da učimo jedni od drugih, nalazimo inspiracije i da se podržavamo kao tim“. Sličnog mišljenja je i Nensi Braun, generalna direktorka događaja Eš 2022 u Luksemburgu. Sestrinski gradovi kulture, kako kaže, razmenjuju i iskustva i događaje, te se posebno ističe projekat Jazz Exchange, koji će ujediniti sve tri prestonice. Od čak 31 projekta koji je razvijan tokom priprema, čak 19 je rađeno u koprodukciji sa Novim Sadom. „Najvažnija misija jeste u tome da tri prestonice kulture okupe ljude, gradove i zemlje. Fokus bi trebalo da bude na evropskoj dimenziji, što je naš zajednički cilj. Mi smo istkali mrežu preko čitave Evrope, u pokušaju da kroz kulturu pomerimo Stari kontinent jedan korak napred. Naše prijateljstvo i ubeđenja u zajednički cilj odvešće nas do željenog uspeha!“, kaže Nensi Braun. Predstavljajući fokus Eša kao prestonice kulture, Braun kaže da žele da okupe iskustva ljudi iz te oblasti, kao i posetilaca koji tu dolaze, jer s godinama postao je očigledan ogroman i raznovrsan kulturni potencijal između regiona i međunarodne scene. I to pokazuju kroz čak 130 projekata, koji okupljaju kako lokalne umetničke prakse tako i kulturne scene okolnih kulturnih centara, što čini okosnicu programa. Tu se, tako, nalaze brojne izvođačke umetnosti, performansi, vizuelne umetnosti, ples, pozorišne predstave, muzika, arhitektura, dizajn, kulturno nasleđe, književnost, audio-vizuelne umetnosti, film, multimedijalni projekti, ali i ono što privlači mladu publiku. „LJudi koji žive u oblasti Eša biće ponosni što su deo tog kraja, a posetioci će sigurno staviti tu regiju na listu svojih obaveznih putničkih destinacija. Dugoročna kulturna strategija ima za cilj integraciju građana, kao i političkih i ekonomskih aktera iz regiona. Eš 2022 želi da smanji strah od kontakta i mentalnih barijera, čineći kulturu dostupnom svima, krećući se i uključujući i stanovnike i posetioce. Naša misija je da pokažemo da je moguće živeti zajedno u harmoniji“, zaključuje Braun. „Vrednost samog projekta biće u svedočenju o njemu u godinama koje dolaze, ali ono što je već poznato jeste to što je način na koji smo radili zajedno od 2017. godine stvorio novu tradiciju, kojom je daleko vidljivija transformacija grada, i tu promenu ćemo proslaviti ove godine“, nadovezuje se Butnorit. Tokom otvaranja ovogodišnjeg događaja, ona kaže da građani nisu nimalo štedeli na emocijama, kojima su njihova nastojanja ka promeni pozdravili. „Ta energija je veliki dokaz da naše težnje već uveliko rade. I Kaunas je već prepoznat i na međunarodnoj mapi. Srećni smo i zbog tako velikog odjeka međunarodne štampe!“ I sva tri predstavnika kulture zdušno podržavaju jedni druge, radeći u nemogućim uslovima pandemije. Kažu da je virus i dalje pretnja, ali da se više ne boje. U gradove su svi dobrodošli, od namernih do slučajnih prolaznika. Veruju da njihovi programi nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Zajedničkim snagama izgrađuju prestonice kulture, onakvim kakvim ih vide u budućnosti. I kažu, već su i spremni da rezultate i proslave.