Fantomski džepovi

Konkursi ministarstava za (su)finansiranje projekata iz najrazličitijih sfera srpskog društva, prolaze ispod radara široke javnosti, čak i ako su praćeni skandalima, što nije retkost. Naprosto, većina građana ne shvata da se radi o usmeravanju njihovog novca, preko budžeta. Novac je, opet, namenjen za razvoj građanskog sektora (i medija) koji često nadoknađuje mnogo od onog što država ne uspeva da uradi. Tim je veća grehota ako i u tim prilikama dođe do „kraduckanja“, i to posredstvom tzv. fantomskih organizacija. Na poslednji primer manipulacije ovom sistemskom polugom, čija je navodna svrha javni interes, ukazala je Koalicija „Otvoreno o konkursima – OKO“, reagujući na preliminarnu rang-listu nedavno završenog konkursa Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Naime, na njoj se pojavilo pet udruženja koja su već dobijala ogroman novac na nezakonitim ili spornim javnim pozivima. Ali to nije sprečilo instituciju pod upravom Branka Ružića da ih podrži, o čemu svedoči finalni spisak dobitnika. Za šta su ona nagrađena? To ama baš niko ne može da zaključi. „Karakteristika tih organizacija je izostanak tragova delanja u javnom prostoru, jer nemaju ni svoj sajt, ni objave na društvenim mrežama, pojavljujući se na internetu samo kao učesnici konkursa ili pratećih afera“, objašnjava Tara Petrović iz Građanskih inicijativa, dela Koalicije. Ni o njihovim projektima, finansiranim iz javne kase, nigde nema pomena, sve i ako imaju obavezu da ih predstave u javnosti jednom godišnje. Pojedine se u APR upisuju uoči raspisivanja konkursa, ili kad su oni već raspisani, ili pak svoje statute prilagođavaju zadatoj tematici. Iz rezultata javnih poziva proizlazi da se u sve razumeju i imaju izlaz za svaki društveni problem, premda za njih nikada nisu čuli u udruženjima koja se dugo i predano bave određenom problematikom. A kamoli građani. U ovaj opis se uspešno uklapa Panacea solušn, jedno od pet udruženja apostrofiranih u saopštenju OKO-a, koje vešto pliva i u socijalnoj i omladinskoj politici, i u sferi ljudskih i manjinskih prava, a ekspert je i za povećanje broja radnih mesta na Kosovu i Metohiji, i to sa svega troje zaposlenih. Što se tiče konkursa Ministarstva prosvete, Panacea je dobila 2.180.000 dinara za predlog „Jednako rešenje za sve“ u preuniverzitetskom obrazovanju, što je znatno manji iznos od dobijenog u prethodnim navratima, prema zapažanjima Balkanske mreže istraživačkog novinarstva (BIRN) Panacea se vezuje za sintagmu „komšije iz Jakova“, skovanu nakon BIRN-ovog istraživanja spornih konkursa. „Povodom prošlogodišnjeg javnog poziva Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, utvrdili smo da je najmanje pet organizacija, sa ukupnom dobijenom svotom od oko 130 miliona dinara, stacionirano u naselju Jakovo, od svega 6.000 stanovnika“, kaže Aleksandar Đorđević, novinar BIRN-a. Štaviše, svi su dobitnici bili u bliskim odnosima, pa je Tatjana Borojević ispred Panacee, i srećna dobitnica 29 miliona dinara, ujedno i sestra Biljane Ratković, zastupnice udruženja Centar za reformu, razvoj i unapređenje, koje je ovom prilikom osvojilo 26,1 milion dinara. U igri je bila i Biljana Čakovan, na čelu Resurs centra za održivi razvoj, kome je dodeljeno oko 30 miliona dinara za prevenciju porodičnog nasilja. Nešto manje je dobilo udruženje Centar za razvoj lokalnih servisa njenog supruga Slobodana, za projekat podrške mladima i ženama. Da bi stekao kompletnu sliku, Đorđević je otišao u Jakovo. Na svoje i iznenađenje gledalaca video-priloga (https://birn.rs/sporni-konkursi-ministarstva-za-brigu-o-porodici), kuće na čiju adresu su te organizacije registrovane, nisu se isticale od većine drugih jakovačkih. Ovo je bilo u skladu sa redovnim poslovima bar jedne od zakonskih zastupnika, Sanje Jocić ispred Centra za sticanje veština, za koju se ispostavilo da radi na delikatesu jednog lanca maloprodaje. A to nije baš ono što se očekuje od večitih laureata državnih grantova. Obilazeći jedno po jedno sedište (ponekad locirano i preko puta iste ulice), Đorđević je nailazio na slične reakcije: niko nije hteo ni reč da izusti o sudbinama nagrađenih projekata, niti mu se iko docnije javio, bilo telefonom, bilo na mejl koji su mu pojedini tražili, da bi mu, navodno sve potanko objasnili. To što su enormne pare dobili, smatrali su (ko zna čime) podrazumevanim. Bilo je u tom trileru i posebno uzbudljivih detalja: odjednom se u priči pojavila i Borojevićeva, iznebuha došavši na sastanak koji je Đorđeviću zakazala pomenuta Biljana Čakovan. I, ništa – sela je i ćutala. Borojevićevu nije zaobišla ni najčuvenija afera oko konkursa Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja iz 2014, obustavljenog zbog zloupotreba. Tu se njeno udruženje javlja kao poslodavac Marijani Trninić, istovremeno i savetnici u instituciji - raspisivaču konkursa. Zbog te „slučajnosti“, ali i drugih „osnovanih sumnji“, Komitet za ljudska prava podneo je krivičnu prijavu protiv N. N. lica iz tog ministarstva za zloupotrebu službenog položaja, nesavestan rad u službi i prevaru u službi u pokušaju. „Indikativna je bila i činjenica da su statuti nekih od učesnika ovog konkursa urađeni po kopi-pejst principu, sa istim slovnim i gramatičkim greškama“, ističe Petrovićeva. Iako je Tužilaštvo odbacilo prijavu, tadašnji ministar Aleksandar Vulin je obustavio konkurs, pritisnut medijskim odijumom. I, umesto da raspiše novi, on je „šmekerski“ dva miliona konkursnih evra prosledio Fondu za lečenje retkih bolesti dece, baratajući novcem kao da je njegov. „Nama ostaje da se nadamo da su pare zaista otišle ’švrćanima’, kako je ministar nazvao bolesne mališane“, primećuje Petrovićeva. Kao vrsta refundacije, sedam godina kasnije, 18 organizacija sa „Vulinovog“ spiska dobilo je sredstva, na konkursu Ministarstva za brigu o porodici i demografiju na čelu sa Ratkom Dmitrovićem. I to tri puta u toku te 2021. godine. Ostala su udruženja dobila siću, pa je, recimo, za zbrinjavanje oko 20.000 dementnih osoba iz Beograda, organizaciji Amiti udeljeno samo 600.000 dinara. Isti, ili vrlo slični fantomski aplikanti, dobili su milionske iznose i na nedavnom konkursu Ministarstva prosvete. Na ovo pravilo, ma kako bilo problematično, odavno su se navikli članovi udruženja koja dugo i ozbiljno rade u društvenu korist. „To je naša nova normalnost, ili - nenormalnost. Vlast je progutala institucije i više niko od odgovornih ne obraća pažnju na očigledno kršenje zakona ove države. Kao da živimo u okrenutoj stvarnosti Alise iz romana Luisa Kerola“, kaže Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju, i dela OKO-a. „Naš ’posao’ je da kroz tu ’zečju rupu’ vratimo državu u pravu realnost“, dodaje Dašić. Ono što ostaje iza druge strane (Alisinog) ogledala jeste prava adresa sakupljača kajmaka, a to sigurno nisu fantomske organizacije, koje, verovatno, rade na procenat. Kao, uostalom, i pojedini članovi žirija koji su se drznuli da telefonski izvrše pritisak na Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije prilikom konkursa Ministarstva za zaštitu životne sredine, 2018. Taj fantomski glas je poručio da „komisija neće da daje bodove ako nije stimulisana“, zbog čega je DZPPS podneo krivičnu prijavu. U istom navratu ispoljio se i pomenuti fenomen menjanja statuta, pa je Konjički klub Bojčin delatnosti nege i uzgoja konja pridružio realizaciju projekata iz oblasti ekologije, nedelju dana nakon raspisivanja konkursa. Na uložen prigovor 17 organizacija, država je reagovala, stopirajući isplatu u fantomske džepove. Tako nam je OKO uštedelo oko 12 miliona dinara. Međutim, kako naglašava Petrovićeva, ova je pobeda bila Pirova, jer je dotično ministarstvo preraspodelu sredstava pripisalo sopstvenom revidiranju prispele dokumentacije. I obaranje „Vulinovog“ konkursa moglo bi da se smatra uspehom, da se ministar našim parama nije razmetao. I da je politički i krivično odgovarao. Sve i ako povremeno zatalasaju, nevladine organizacije nemaju kapaciteta da istraže vrh ledenog brega. Niti da prouče moguće partijske konekcije, dok im ni informacije od javnog značaja često nisu dostupne. Tada se požale nadležnom povereniku koji potvrdi da ovo nije po zakonu, ali i on ima pravo samo da ukaže i da da preporuku. I sami su prigovori apsurdni, jer možeš da prigovoriš samo na svoje mesto na rang-listi, i to komisiji koja te je tu i ćušnula. U tuđu projektnu dokumentaciju ne smeš da zaviriš jer se navodno štiti nekakvim „autorskim pravima“, što je van pameti, ali i zakonskih okvira. A da si fantom, mogao bi sve. Ipak, članovi Koalicije OKO ne gube nadu, pišući saopštenja i organizujući udruženja da podnose žalbe, dok oni istražuju i otkrivaju povode. Često banalne i očigledne, jer se fantomima tako može. Na njihovoj strani je zakonska regulativa, koja za prigovore daje veoma kratak rok, od objavljivanja preliminarnih do objavljivanja konačnih rezultata. „Ako se time ništa ne postigne, ostaje nam pokretanje upravnog spora, kakav postupak traje godinama“, naglašava Petrovićeva. Građanske inicijative su tako nedavno dobile odgovor vezan za prigovor povodom konkursa Ministarstva za omladinu i sport iz 2017, tako što je predmet vraćen na ponovno odlučivanje, a da su pare odavno potrošene. Tome shodno, ishod je bio samo moralna satisfakcija. Kao najefikasniji način borbe protiv korupcije u organima državne uprave vide saradnju sa medijima, koji će alarmirati građane. NJihov pritisak možda i upali, a posebno pred izbore.