Pomoć investitorima, a ne građanima

Tržište nekretnina, a posebno stanova u Srbiji, trenutno definišu tri karakteristike, visoke cene kvadratnog metra, veoma visoka tražnja i nedovoljna ponuda. Same po sebi nisu problem visoke cene, već odnos cena i zarada građana. Kako je i kirija veoma visoka u odnosu na prosečne plate, posedovanje stambenog prostora – da bi se izbeglo plaćanje rente - jedan je od glavnih ciljeva svake porodice, makar i otplaćivali stambeni kredit do kraja života, ali ponuda stanova nije dovoljna da se postojeća tražnja zadovolji. Nedavno usvojena Uredba Vlade Srbije o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na prvu nekretninu po osnovu rođenja deteta, omogućuje bespovratnu državnu pomoć za kupovinu prvog stana ili kuće, kao i za izgradnju kuće, za sve mame koje rode u 2022, bez obzira na to da li se radi o prvom detetu ili ne. Dodatni uslov je da su primanja supružnika ili vanbračnih partnera niža od dve prosečne neto zarade, prema poslednjem objavljenom podatku RZS (trenutno je taj limit 1.270 evra, jer je u decembru 2021. prosečna neto plata bila 74.629 dinara). Maksimalni iznos državne subvencije je 20.000 evra, s tim što ona ne sme biti veća od 20 odsto vrednosti nekretnine, osim ako se kuća gradi u lokalnoj samoupravi, koju država kategorizuje u „devastirano područje“ i u tom slučaju subvencija može biti i do 50 odsto vrednosti radova na izgradnji kuće. Suštinski, na ovaj način Vlada je odlučila da na tržište nekretnina „ubaci“ dodatni novac, ovaj put iz budžeta. Pošto će ponuda stanova ostati ista, a pojaviće se dodatna količina novca na strani tražnje, može se očekivati je da će ova Uredba direktno uticati da cene nekretnina u Srbiji dodatno porastu. Ključni problem je, međutim, činjenica da država ne stvara novac, već samo raspoređuje ono što kroz poreze, akcize i na druge načine prethodno uzme od građana. Zato će i novac koji će potrošiti na ovu pomoć država morati da prikupi od građana, najverovatnije većim akcizama na gorivo ili porezima. Za koji god vid prikupljanja sredstava za budžet da se država odluči, taj novac će doći „iz džepa“ svih građana. Može, doduše, država taj novac obezbediti i dodatnim zaduživanjem, ali će i tu pozajmicu u narednim godinama građani morati da vrate i to uvećanu za kamate. Sve u svemu, rezultat najnovije vladine Uredbe biće veća cena stanova i veći izdaci za građane kako bi se nadomestio trošak budžeta za ovu pomoć. Dobro će proći samo porodice koje dobiju ovu pomoć, jer će cenu kvadrata platiti manje od tržišne. Loše će proći građani koji nemaju želju da kupe nekretninu ili već imaju rešeno stambeno pitanje, jer će iz svog džepa morati da nadoknade trošak u budžetu kojim se pomažu ove porodice. Još gore će proći oni koji žele da kupe nekretninu, a ne ispunjavaju uslove za ove subvencije, jer će morati da nadoknade trošak koji je nastao u budžetu, a uz to će nekretninu morati u budućnosti da kupe po još višim cenama. Najlošije će, ipak, proći najsiromašniji, koji ionako nemaju mogućnost da kupe nekretninu, jer će politika oporezivanja - za koju se država odluči da bi nadomestila ovaj trošak u budžetu - najverovatnije najviše pogoditi stanovnike sa niskim primanjima. A najbolje će ubedljivo proći investitori i prodavci nekretnina, jer će Uredba dovesti do rasta cena nekretnina, a neće uticati na rast troškova gradnje. U razvijenim zemljama na smanjenje cena nekretnina država utiče merama kojima se povećava ponuda stanova, odnosno gradnjom novih kvadrata koje određene kategorije stanovništva, kao što je u ovom slučaju porodica sa novorođenim detetom, mogu da kupe po povoljnijim cenama. Na ovaj način država obezbeđuje manje cene kvadrata na tržištu za ove građane, dok dodatno olakšava pritisak na dalji rast cena ili utiče na smanjenje cena nekretnina i za sve ostale građane, jer povećava ponudu stanova na tržištu.