Povratak realnog

Neistinita je tvrdnja da je Presuda podrazumevala organizovanje nove izborne Skupštine na kojoj bi predsedavao predsednik UO iz 2012. Upravni odbor ULUS-a izabran na Skupštini 2019. postupio je prema Presudi kojom je poništena Skupština iz 2013. godine. One odluke čije je izvršavanje bilo u nadležnosti UO, a to je vraćanje isključenih članova, odmah su sprovedene. Sprovođenje ostalih odredbi Presude bilo je u nadležnosti Skupštine i te tačke stavljene su u dnevni red prve naredne zakazane Skupštine. Ono sa čime se Upravni odbor nije složio jeste da članovima UO iz 2012. prepusti upravljanje Udruženjem, smatrajući da je to interpretacija koja nema uporište u sudskoj presudi i zakonu. ULUS je od 2013. do danas održao niz godišnjih skupština koje nisu bile osporene, čime je UO iz 2019. jedini pravni zastupnik ULUS-a, a prava ostalih savesnih članova nisu dovedena u pitanje. Neistinita je tvrdnja da je UO falsifikovao pečat. M. Denkov Mraović, predsednica UO iz 2012. samoinicijativno je otuđila zvanični pečat Udruženja, tako što ga je preuzela od stručne službe 16. jula 2021. ULUS je ovaj incident prijavio nadležnim organima, a M. Denkov Mraović pozvao da vrati ukradeni pečat. Kako se dotična na ovaj zahtev oglušila, UO je morao da donese odluku i napravi novi, u svemu prateći instrukcije pravnika. Neistinita je tvrdnja da je UO obmanuo javnost organizujući elektronsku Skupštinu i da je onemogućio učešće članova koji su uživo bili prisutni u Galeriji ULUS. Uprava ULUS-a je pokušala da organizuje Skupštinu Udruženja, tri puta tokom 2021, a među tačkama dnevnog reda bila je i pravosnažna presuda, kao i izjašnjavanje o mandatima trenutne uprave. Sva tri pokušaja održavanja Skupštine bila su neuspešna, to jest nije postignut kvorum za rad, jednim delom zbog pandemijske situacije, a drugim jer je nezadovoljna grupa, sastavljena mahom od članova iz prethodnih uprava, opstruirala skupštinski kvorum ne želeći da se registruje. Na kraju, UO je doneo odluku da sazove Skupštinu elektronskim putem jer Statutom ULUS-a nije eksplicitno zabranjeno, što je i realizovao 29. decembra 2021. (prisutno 130 članova). Kako Udruženje ne bi potencijalno oštetilo članove koji ne poseduju adekvatne tehničke mogućnosti, uprava je organizovala mogućnost pristupne tačke uživo, u Galeriji ULUS, gde je došlo još 76 članova. Međutim, grupa članova, okupljena oko ranije uprave, kategorički se protivila održavanju Skupštine elektronskim putem, te je, došavši uživo, neprimerenim ponašanjem onemogućila okupljenom članstvu da pristupi Skupštini putem, za ovu namenu, obezbeđene profesionalne tehnike. Neistinita je tvrdnja da su nezadovoljni članovi ispunili uslove predviđene Statutom za organizaciju Vanredne skupštine. Vanredna skupština koja je zakazana sakupljanjem potpisa nezadovoljnih članova (65 potpisnika) je nevalidna jer, prema Statutu, za zakazivanje Skupštine na ovaj način potrebni su potpisi 5% od ukupnog broja članova Udruženja (2.668), odnosno 133 člana. Iako je ova grupa prekršila Statut i organizovala skupove koji nisu bili legalni, Upravni odbor ih je prepoznao kao legitimne, s obzirom na to da su okupili značajan broj članova. Zbog toga, UO je odlučio da skrati mandate i zakaže novu izbornu Skupštinu - uživo, 27. marta. 2022, na kojoj će članstvo imati priliku da izabere potpuno novo rukovodstvo. Neistinita je tvrdnja da UO sprovodi cenzuru. U plasiranom narativu o cenzuri, ponavlja se tvrdnja kako ULUS zabranjuje pravo na različito mišljenje. Zapravo, članovi uključeni u rad Udruženja nazivani su „antisrbima“, „ustašama“, „fašistima“, „pederima“, „narkomanima“, „izdajicama“, „lopovima“, „šiptarima“, „ciganima“, „nekrštenima“, „komunjarama“, „fondašima“ itd. Objavljuju se pretnje, neprimereni komentari, dezinformacije i senzacionalističke neistine o aktivnostima ULUS-a. ULUS, kao važan deo kulturne zajednice i društva uopšte, ne dozvoljava i neće dozvoljavati upotrebu jezika mržnje koja je zabranjena kako Statutom, Protokolom o komunikaciji i Kodeksom profesionalne etike samog Udruženja, tako i zakonima ove države. ULUS je stava da sve kolege, koji su deo članstva, a potom i šire umetničke i kulturne zajednice, imaju pravo na sopstveno mišljenje i slobodu da ga izražavaju, ali da učešće u javnoj komunikaciji isključuje govor mržnje i diskriminatorske kvalifikacije na rasnoj, rodnoj, nacionalnoj i svim drugim osnovama. Iako je trenutna uprava mnogo učinila na demokratizaciji rada Udruženja u svim segmentima, a prvenstveno uvođenjem rotirajućeg predsedavanja UO i davanjem mogućnosti članstvu da se aktivira u radu radnih grupa i (samo)organizaciji izložbi, treba reći da se u sve ove aktivnosti pripadnici ranijih uprava nikada nisu uključili. Budući nezainteresovani za angažovanje u kapilarnim oblastima rada Udruženja, upitan je razlog zbog kojih ova grupa želi da „preuzme Udruženje“, uz to, odbijajući i poziv Upravnog odbora da Skupštinu organizuju zajednički. Po svemu sudeći, sve što hoće i može da ponudi stara uprava Udruženju jeste, kako i sam M. Filipović u svom tekstu navodi, puki povratak „tradicionalnih izložbi“, ali, verovatno, i ono što ne navodi - dobro poznata uplitanja vladajućih struktura u rad Udruženja, „burazerska“ ekonomija i letargičnost kao posledica nedovođenja ničega u pitanje i status quo kada su u pitanju loše regulisana radna pitanja umetnika.