Navalila inflacija kao smrt na babu

Nije zaštitila autorska prava, a ja ne bih da ih narušim, pa prvo da naglasim da je naslov teksta fraza koja je potekla od babe. Iako je malo čudno, postoji objašnjenje za sve. Za zadušnice, baba je po običaju spremila korpu punu hrane i pića da nosimo na groblje. Na samom groblju, osim onoga zbog čega smo došli – da odamo počast mrtvima - pokreću se i društvene teme kao i na svakom familijarnom okupljanju; moderira baba raspravu od svetske politike do rada lokalnog javnog preduzeća koje održava groblje, i nezadovoljna je svime, pa i održavanjem groblja. No, jedino o čemu ne sme biti reči jeste domaća politika, jer je baba toliko razočarana za poslednjih 30 godina da može biti i nasilna, pa da te gađa nečim. Kaže ona da joj je dosta svega, i da ne može više da sluša te priče. NJu zanima šta će biti sa ekonomijom, kod nas i u svetu, jer cene rastu na pijaci i u prodavnici „kao lude“ i reče da je inflacija navalila na nju gore nego smrt. Nakon smeha što je baba vickasta, zgrabim priliku da joj održim slovo o inflaciji i babi razjasnim neke stvari o kretanju cena, da razume bolje šta se dešava. Kažem joj da je u pravu i da inflacija nije zanemarljiva, da je u januaru bila 8,2 odsto, i da ubrzava. Da bi me bolje shvatila, objasnim joj da je zapravo za toliko reprezentativna potrošačka korpa dobara i usluga u januaru 2022. bila skuplja nego godinu dana ranije i da sve ono što je u januaru 2021. plaćala 31.000 dinara sada plaća 33.542 dinara. Namerno joj dajem primer sa 31.000 dinara, jer je otprilike tolika bila prosečna penzija u Srbiji u januaru 2022, a uzgred je tolika i babina, pa da joj budem od koristi kada pravi kućni budžet, jer svakome je svoja baba najdraža. Međutim, vidim da nije zadovoljna pojašnjenjima, jer ne prolazi kod nje lako termin poput reprezentativna potrošačka korpa, ali postoji i sumnja da li se dobro prate cene koje Republički zavod za statistiku posmatra iz meseca u mesec. Odmah ja njoj odgovorim da mislim da se cene popisuju dobro, jer kao istraživač znam da se inflacija računa na uzorku od preko 30.000 dobara i prodajnih mesta. No, na drugo pitanje - da li je korpa reprezentativna - nemam čvrst odgovor, jer za svakoga je korpa dobara i usluga koju kupuje najreprezentativnija i najbolje odslikava njegove potrebe za život. Reprezentativna korpa koju koristi Republički zavod za statistiku posmatra 12 grupa dobara i usluga, koje se kasnije raščlanjuju na podgrupe, a zatim na konkretna dobra i usluge poput mesa, struje, vina, duvana, lekova, popravke obuće… Na osnovu praćenja cena konkretnih dobara i usluga i njihovog udela u potrošačkoj korpi se računa stopa inflacije. Vidim, ona i dalje odbija informaciju da su njoj cene porasle samo osam odsto. Da bih zadobio babino poverenje, i da poveruje ekonomskoj struci, kojoj inače malo veruje, kažem joj da nije problem da baš za nju i njenu potrošačku korpu obračunam inflaciju. To ću da uradim tako što će da mi kaže na šta troši penziju od oko 31.000 dinara, i onda ću te podatke ukrstiti sa javno dostupnim podacima o indeksu potrošačkih cena svakog dobra ili usluge, i dobiće lični obračun inflacije – da zna na čemu je. Pristane ona, i kaže da uglavnom penziju potroši na hranu, oko 60 odsto, na plaćanje dažbina ode oko 20 odsto, za lekove daje od pet do 10 procenata novca mesečno. Za obrazovanje, logično, u tim godinama ne troši, dok se za restorane i hotele nema para. Ispitam je i za brojna druga dobra i usluge, kako bih sve uneo u tabelu kada se vratimo sa groblja, i uradim obračun. Inflacija koja pogađa babu, karakterističnu penzionerku sa prosečnom penzijom od 31.000 dinara, u januaru ove godine iznosila je 10 odsto. Kako babu zanimaju samo apsolutni iznosi, zaključi ona kao iz topa da za ono što je u januaru 2021. plaćala 31.000 dinara, sada mora da plati 34.100 dinara. Tako je, viknuh od sreće, jer vidim da polako dobijam njeno poverenje u ekonomsku struku. Kažem joj da je to pokazatelj njenog životnog standarda i da sada zna koliko bi trebalo da joj poraste penzija da bi joj standard ostao na nivou iz prethodne godine. Takođe, složili smo se da postoji razlika u odnosu na januarskih 8,2 odsto, koliko je inflacija u slučaju reprezentativne potrošačke korpe za koju Republički zavod za statistiku računa rast potrošačkih cena, ali da nije razlika od dva procentna poena nešto što ukazuje da je ceo koncept merenja inflacije loš; da je indeks potrošačkih cena pokazatelj za nekog imaginarnog pojedinca u društvu; i da mu ne treba verovati. Ipak je ovakav obračun indeksa potrošačkih cena međunarodna praksa. Kada sam obračunao ukupnu stopu inflacije za specifičan babin slučaj, hteo sam da joj i detaljnije pojasnim šta joj to najviše tanji novčanih. Poreklo inflacije sa kojom se suočava penzioner sa mesečnom penzijom od 31.000 dinara jeste rast cena hrane. Gotovo sva hrana u januaru 2022. poskupela je dvocifreno u odnosu na januar 2021. Sa poskupljenjem prednjače ulje, povrće, meso i hleb i žitarice – cene tih proizvoda povećane su u proteklih 12 meseci od 12,3 do 26,4 odsto. Da bude jasnije, naglasim babi da kada neko dobro ili usluga poskupi ne mora da znači da to automatski značajno doprinosi inflaciji, jer je bitno i to koliki je udeo tog proizvoda ili usluge u potrošačkoj korpi. Ako je udeo mali, tj. ako ga baba malo troši, ne doprinosi mnogo inflaciji, a važi i obrnuto – ako je ta namirnica nešto što svakodnevno kupuje onda njeno poskupljenje ima značajniji uticaj na stopu inflacije. Razumela je baba ovo, pa pita šta onda to njoj od hrane najviše doprinosi inflaciji? Iz podataka se lako vidi odgovor – meso i povrće. I jedno i drugo kupuje u značajnim količinama, a meso je poskupelo oko 16, a povrće oko 26 odsto, i ova dva proizvoda objašnjavaju više od petinu babine inflacije. Pored hrane, babinoj inflaciji doprinose i rast cena električne energije i uglja, ali to je značajno manje od uticaja rasta cena hrane na inflaciju. Naglasim babi još da i druga dobra poput goriva značajno poskupljuju, ali da to ne utiče na nju jer vozačku dozvolu odavno nije produžila, a i da jeste reagovala bi tako što bi se manje vozikala kolima, jer je to za nivo njenih primanja luksuziranje. Ovako se završila kratka analiza inflacije za babu, prosečnog penzionera sa 31.000 dinara primanja, na koju je trenutno navalila za nju specifična inflacija od 10 odsto. Ono što me brine jeste sledeće pojavljivanje pred babom i tema inflacije; jer je od trenutka Zadušnica koje su bile pre četiri nedelje do trenutka kada čitate ovaj tekst, svet značajno promenjen i zakomplikovan, pa je sve neizvesno i teško predvideti, sem da će inflacija još više da navali na babu u mesecima koji dolaze. Na babinu žalost, dok pišem poslednje redove stigla je potvrda da će inflacija još više navaliti na nju. Republički zavod za statistiku je objavio podatke da se inflacija u februaru ubrzala i da su potrošačke cene za 8,8 odsto više nego godinu dana ranije. Da stvar bude gora po babu, bitne stvari iz njene korpe dodatno su poskupele - za godinu dana povrće je otišlo nagore za trećinu, a kafa i čaj za petinu. Na kraju razmišljam ja i o svojim problemima - ako Vlada u maju ne produži odluku o zamrzavanju cena šećera, brašna, ulja, mesa i mleka, porašće značajno babina inflacija, pa joj tada sa ekonomskim pojašnjenjima fenomena i porekla inflacije neću smeti na oči.