Dođoš u Podunavlju

Čuj, dron iz Ukrajine, težak pet-šest tona, geknuo usred Zagreba, a ispostavilo se da je nosio bombu punu eksploziva! A šta ako u njemu ima veštačkih smrdibuba, koje bi trebalo da šire malariju, mišju groznicu i ostale, već zaboravljene bolesti? Jer, korona, evo, nije dala neke spektakularne rezultate, ni hemijskih tragova više na nebu nema, a i oni su, navodno, avionima dolazili ko zna odakle. Nema ni radioaktivne gvozdene rude, koju kupuju samo Kinezi, te smederevska železara može svaki čas da stane. To, pak, i nije tako loše, jer Beograd neće više biti najzagađeniji grad na planeti. To je, eto, pakao u kome živimo, to je vrh civilizacije, koja bi trebalo da se završi trećim svetskim, naravno, nuklearnim ratom. A ova civilizacija počela je, po dr Sofiji Stefanović, pre šest-sedam hiljada godina, kada je vinčanska kultura „demografskog minimuma“ počela da se gasi. Tada su se neka divlja i poludivlja plemena sjatila u Podunavlje i započela „demografsku ekspanziju“, a bez toga, po dr Sofiji Stefanović, „ne bi bilo civilizacije“?! A ona, evo, danas, ta civilizacija mora da se „resetuje“. Nisam izdržao da ne vidim Metahjumena. I, evo me, stojim sa Aleksandrom i Vekom ispred Metahjumena u beogradskom Narodnom muzeju, koji je na Ekspo 2022. u Dubaiju bio glavna atrakcija. Gledam ga pažljivo u staklenoj vitrini. I, `ajd, što nema plave oči i što je crnomanjast, ali, bože me prosti, mnogo mi je žgoljav! A Lepenac, od pre 10.000 godina, bio je arijevac, visok i tri metra, koščat i neverovatne fizičke i duhovne snage, tako da mi Metahjumen liči na neku smrdibubu iz neolita! Neko s kim je počela ova civilizacija „demografske ekspanzije“ i sve što uz nju ide. A kada je Dragoslav Srejović iskopao njegov grob u Lepenskom viru, kostur Metahjumena je ležao u lotos položaju, pa se smatralo da je reč o „šamanu koji je bio povlašćen u društvu“. Ali, sve i da je bio šaman, on je, očigledno, pripadao dođošima u Podunavlju. Jer, arijevci vinčanske kulture nisu se sahranjivali, već su se spaljivali. A to što nije bilo vinčanskih grobova poslužilo je profesorima sa Harvarda da ustvrde kako vinčanske kulture, maltene, nije ni bilo, te da je srednje Podunavlje, zapravo, prapostojbina Jevreja i da je teritorija Starog zaveta. Kada se tome usprotivio ruski akademik Anatolij Kljosov, izgubio je katedru na Harvardu. A Kljosov je tvrdio i da je srpski arijevski gen R1A1 star 12.000 godina i da je Srbija „kolevka arijevstva“. K. G. Jung, moj guru iz Švice, savetuje me: „Drži se svoje teze da je Gilgameš živeo u Sremu, u Surduku, pored Dunava i da sa njim počinje da se gasi lepenska, arijevska kultura i da od tada nasrće divljačka najezda potomaka Enkidua. Jer, u Gilgamešu je bila samo trećina čoveka, a dve trećine boga, dok je njegov drug Enkidu pravljen od blata sa malo ’božanske majčine pljuvačke’. Ne zaboravi, Enkidu je bio delo Anunakija, to jest, reptila! Bio je dlakav po celom telu, a pasao je travu u stepi sa gazelama i u reci, na pojilu, gurao se sa ostalim šumskim životinjama. Tek kada mu je boginja Ištar poturila bujnu ženu, Enkidu je postao čovek i čudio se zašto su šumske životinje počele od njega da beže. I, zapamti, posle Nojevog potopa, kultura ’demografske ekspanzije’ preselila se u Mesopotamiju. E, sada, kada je treći svetski rat počeo, Jevreji su se setili da im je Srbija prapostojbina!“ A Ramuš Haradinaj preti da će bombardovati Beograd, ako srpski vojnik kroči na Kosovo i, evo, žurim iz Beograda. Tu me moja Crna grdi zbog kukavičluka: „Gde ćeš, gde bežiš?! Kao da smrdibuba nema i u tvom Vidovu! Shvati, od smrdibuba i trećeg svetskog rata ne možeš da se sakriješ ni u mišju rupu!“