Buđenje ranog proleća

Šta je ostalo od političkog života u Srbiji posle deset godina naprednjačke vladavine slikovito pokazuju dva podatka o biračima: dok, s jedne strane, gotovo polovina potencijalnih birača u zemlji - i pre nego što je ukrajinski rat potpuno „poklopio“ sve druge teme - nije znala da se 3. aprila održavaju parlamentarni izbori, drastično je, s druge strane, poraslo interesovanje za glasanje u inostranstvu. Istraživanje koje je, u februaru, radila CRTA, na uzorku od 1.075 punoletnih građana, pokazalo je, naime, da čak 43 posto ispitanika nije znalo za održavanje parlamentarnih izbora. Istovremeno, ogromnih 58 posto birača nije bilo svesno održavanja lokalnih izbora, dok je broj onih koji nisu bili obavešteni o održavanju predsedničkih izbora bio najmanji – „svega“ 31 posto. I teško da tu ima nečeg nelogičnog: jer, iako je, formalno, republički parlament najviše zakonodavno telo u zemlji, od čijeg bi sastava trebalo da zavisi buduća izvršna vlast, građanima je savršeno jasno da, u realnosti, sve zavisi od Aleksandra Vučića, predsednika Srbije koji je, različitim metodama o kojima godinama pišemo, uspeo da institucionalne i druge poluge moći stavi pod svoju kontrolu. Zašto bi, onda, građane i zanimali parlamentarni i lokalni izbori, ako im se, sa većine medija koji su im dostupni, kreira utisak da ništa nije bitno sem sudbine predsednika? A on će, sugeriše se dalje, 3. aprila, još jednom pokazati da je jači od svih i da ga ništa neće sprečiti da nastavi da vodi zemlju u još zlatnije doba od ovog, od čijeg smo sjaja već gotovo oslepeli. Nema, s druge strane, istraživanja koja bi mogla utvrditi da li je pomenuti porast interesovanja za glasanje u inostranstvu posledica želje za povratkom u domovinu bar nekih od onih 243.855 građana koji su, prema podacima Eurostata, napustili Srbiju i dobili boravišne dozvole EU tokom poslednjih sedam godina, baš u periodu vladavine SNS-a i uspona njenog lidera. Znamo samo da je broj onih koji su se u inostranstvu prijavili da glasaju na ovogodišnjim izborima najveći od 2012, gotovo tri puta veći nego što je to bilo za izbore 2020. i čak četiri i po puta veći nego za parlamentarne izbore 2016. A ako su se već potrudili da se informišu kako da se prijave nadležnim ambasadama i konzulatima, biće da, za razliku od rođaka u domovini, znaju da će se 3. aprila odlučivati i o budućem parlamentu i lokalnim vlastima u dva grada, Beogradu i Boru, i u 11 opština širom Srbije. Potreba za cementiranjem stava da je samo Vučić bitan na političkoj sceni Srbije, ipak, nije jedini razlog za očigledno medijsko i svako drugo guranje u drugi plan činjenice da će se, zajedno sa redovnim predsedničkim i beogradskim, trećeg dana aprila održati i vanredni parlamentarni izbori. Nije vlastima baš lako da, bez štete po sopstvene interese, objasne zašto se ponovo biraju republički poslanici ako parlamentarna većina nije ugrožena – a nije. Niti je jednostavno reći zašto se ponovo glasa ako izbori 2020. na kojima je odlazeći poslanički sastav izabran, ni po čemu nisu bili sporni. A, prema zvaničnoj verziji, nisu - iako se sa tim ne slaže činjenica da je sam Vučić oročio aktuelnu vladu i pre nego što je izabrana i pristao na međunarodno posredovanje u pokušaju popravljanja nedemokratskih izbornih uslova zbog kojih su, u junu 2020, opozicione stranke uglavnom bojkotovale izbore. Priča o parlamentarnim izborima nepoželjna je za vlast i medije koji je podržavaju – a to je ogromna većina medija u Srbiji – i zato što će nakon njih, čak i ako ponovo uspe da formira poslaničku većinu, aktuelna naprednjačko-espeesovska koalicija biti vidljivo oslabljena. Navikli su se, naime, građani Srbije na jednoglasan parlament, iz koga se satima, danima i mesecima, od raznih Kebara, Langura, Atlagića i Bakareca, čuju samo stilske vežbe na dve zadate teme. Jedna je nezadrživi napredak Srbije za koji je zaslužan Vučić sa svojim sledbenicima, a druga - ogromna šteta koju su zemlji napravili i žele ponovo da je prave članovi „bivše vlasti“ i ostali sumnjivi elementi. Nakon aprilskih izbora, sledi promena koja bi mogla dovesti do razbuđivanja: u parlamentu će se, pred TV kamerama, u direktnim prenosima zasedanja, naći i opozicioni poslanici. A to će, bez obzira na broj skupštinskih razbijača ružičaste slike sveta, biti promena u kojoj naprednjaci i njihovi sateliti gube monopol koji su imali. A da gube, nisu navikli ni oni ni njihovi birači. I pride - koliko god poslanika opozicija dobije, ne može se govoriti samo o povratku na situaciju iz 2016. Razliku neće doneti samo promena poslaničkog sastava već i činjenica da je 2016. opozicija bila u procesu odumiranja, za razliku od naprednjaka u zaletu. Danas je situacija obrnuta – opozicija je počela proces konsolidovanja i rasta, dok naprednjaci, prema svim dostupnim pokazateljima - padaju. Zato bi se lako moglo desiti da izbori ne budu finale političke borbe posle koje sledi period stabilizacije, već momenat u kome prave turbulencije tek počinju. Na izborima će učestvovati 18 lista, što nije naročito neobičan broj – na izborima 2020, uprkos bojkotu najvećeg dela opozicije, učestvovalo je 19 lista, od kojih je čak 12 ostalo bez poslaničkih mandata, uprkos iznenada smanjenom cenzusu (na tri, umesto dotadašnjih pet odsto osvojenih glasova). Četiri godine ranije, na biračkom listiću stajali su nazivi 13 lista kandidata, a na izborima 2014. učestvovalo je 16 lista, isto kao i na izborima 2012. Nema, još uvek, pouzdane prognoze koliko će od prijavljenih lista uspeti da se probije u parlament. Teško je i da će je biti, s obzirom na činjenicu da se, prema do sada objavljenim anketama, nekoliko koalicija nalazi oko cenzusa. Na njihove konačne šanse uticaće i izlaznost, koju svojim apelima i kampanjama pokušava da podigne deo nevladinog sektora i javnih ličnosti. Prema prognozi Nacionalne koalicije za decentralizaciju, saopštenoj u ponedeljak, izlaznost bi mogla da bude 58 posto. Poređenja radi, približno je toliki bio odziv 2012. godine, kada je glasalo 57,8 posto birača, da bi 2014. pao na 53,09 odsto, a 2016. ponovo nešto porastao, na 56,07 procenata. Na poslednjim parlamentarnim izborima, 2020, bojkot je doprineo da odziv padne na 48,93 odsto od broja upisanih u birački spisak. Politički analitičari se slažu u tome da rat u Ukrajini ojačava izborne šanse vlasti, pre svega zbog potiskivanja u drugi plan tema koje joj ne idu u prilog, poput korupcije, zagađenja, brojnih afera. Ipak, njen dosadašnji bilans i trendovi rejtinga zabeleženi pre ruskog napada na Ukrajinu, ukazuju na male šanse da bude ponovljen izborni rezultat iz 2020, kada su naprednjaci osvojili 1.953.998, odnosno 60,65 odsto glasova, što im je donelo čak 188 poslaničkih mandata. NJihovi stari koalicioni partneri socijalisti osvojili su 334.333, odnosno 10,38 odsto glasova i dobili 32 mandata, a novi – SPAS Aleksandra Šapića, koji se utopio u SNS (mada se zvanično govorilo o ujedinjenju) tada je dobio 123.393, odnosno 3,83 odsto glasova i 11 poslaničkih mandata. Prema pomenutom istraživanju CRTA, čak 60 odsto građana veruje da je u poslednjih nekoliko godina na izborima bilo manjih ili većih nepravilnosti, pri čemu polovina tih ispitanika ističe da su te nepravilnosti ugrozile tačnost rezultata. Sva je prilika da oni ni ove godine neće dobiti razloge da promene mišljenje, politikolog Boban Stojanović već je izneo razloge za sumnju u regularnost prikupljanja potpisa za izborne kandidature, a više izvora dalo je jasne argumente koji potkrepljuju ono što golim okom vidimo – da se, uprkos izvesnom „otvaranju“ televizija za predstavnike opozicije, i dalje ne može govoriti o bitnom popravljanju medijskih uslova u kojima se izborni proces održava. Usled uvođenja obaveznih izbornih blokova došlo je do rasta zastupljenosti opozicije u programima televizija sa nacionalnom pokrivenošću, ali u redovnom delu i dalje dominiraju vladajuće stranke, konstatovala je, recimo, CRTA u izveštaju za period od 15. februara do 14. marta. Zastupljenost predstavnika vlasti smanjila se sa 85 posto vremena posvećenog političkim akterima na 72 odsto, dok su opozicione stranke zabeležile rast medijskog prisustva sa 15 na 28 posto. Ipak – u redovnim informativno-političkim sadržajima, predstavnici vlasti zastupljeni su u 84 odsto, a opozicioni akteri u tek 16 odsto vremena. Predizbornu kampanju karakteriše potpuna dominacija Aleksandra Vučića i SNS, pokazao je izveštaj monitoringa medija sa nacionalnom frekvencijom za period od 15. februara do 14. marta, koji je radila agencija BIRODI. U tom izveštaju se, između ostalog, navodi podatak da je od ukupnog vremena koje su u Dnevnicima imali predsednik Republike, ministri i predsednica Vlade, Vučić imao 82 odsto vremena, na osnovu čega je sociolog Zoran Gavrilović zaključio da je „predsednik Republike uzurpirao funkciju predsednika Vlade“. I BIRODI je ukazao na postojanje intenzivne funkcionerske kampanje, na šta su, nekoliko dana ranije, upozorili i članovi Privremenog nadzornog tela (PNT) za praćenje medija tokom izborne kampanje, izabrani na predlog opozicionih stranaka. U njihovom saopštenju konstatuje se da je, „u periodu posle raspisivanja izbora, pojačana funkcionerska kampanja u kojoj se posebno, gotovo svakodnevno, može videti predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a povremeno i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić“. Navodi se i primer – samo u Dnevniku 2 Prvog programa RTS-a, od 2. do 16. marta, Vučić se pojavio u 27 priloga u ukupnom trajanju od 32 minuta, a Ana Brnabić u četiri priloga u ukupnom trajanju od šest minuta. A u programima komercijalnih televizija sa nacionalnim pokrivanjem, trajanje sadržaja koji govore o predsedniku Vučiću i njegovim aktivnostima bilo je znatno duže i ne meri se minutima, već satima, ističe se u saopštenju, koje je, naravno, naljutilo članove istog tela izabrane na predlog Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Oni su se ogradili od stavova kolega i optužili ih za davanje „neprofesionalnih i politički motivisanih izjava“, tvrdeći i da „postoji opravdana sumnja da članovi političkog dela PNT nemaju neophodne kompetencije i resurse za sprovođenje ovakvih analiza“. Možda je utešno što se, i pored potpuno oprečnih stavova i javnih neslaganja, Privremeno telo nije raspalo, pa ima šanse da u potpunom sastavu proprati i završnicu kampanje i potencijalne propagandne „poslastice“ koje bi nam mogle biti servirane. Do tada, nije loše ukazati da u naprednjačkoj Srbiji nepravda nije rezervisana samo za njen „neposlušni deo“: na to, recimo, ukazuje analiza Otvorenog parlamenta iz koje se vidi da u najvećem broju slučajeva angažman poslanika na sednicama u poslednjem skupštinskom sazivu nije neposredno uticao na njihovo mesto na listi za naredne izbore. Od ukupno 249 poslanika odlazećeg saziva (poslanica Samira Ćosović je podnela ostavku, a novi poslanik nije izabran, pa sastav nije bio potpun u momentu raspuštanja parlamenta, 15. februara) njih 74 se nije našlo na novim listama. Većina od onih 175 koji jesu, ostala je na „originalnim“ listama, osim poslanika sa liste Aleksandar Šapić – Pobeda za Srbiju, koji su sada na listi SNS. Na primeru SNS, vrednovanje poslaničkog truda izgleda ovako: od ukupno 187 poslanika koje je stranka imala u trenutku raspuštanja parlamenta, njih 135 našlo se na novoj izbornoj listi. Najveći skok u poziciji u odnosu na listu sa prethodnih izbora (i to od svih poslanika celog saziva) imao je poslanik Momčilo Vuksanović, koji se popeo za čak 161 mesto – iako se baš nijednom nije javio za reč tokom celog mandata. Od ukupno 27 poslanika sa naprednjačke liste koji se nijednom nisu javili za reč, njih 18 se ponovo našlo na izbornoj listi, a od tih 18, šestoro je nagrađeno skokom u poziciji u odnosu na prethodne izbore. S druge strane, među poslanicima koji se nisu našli na listi za sledeće izbore njih četvoro se više od 25 puta uključivalo u skupštinsku raspravu. Time je, ocenjuje se u analizi, poslata poruka budućim poslanicima da su neki drugi kvaliteti važniji od samog učešća u plenarnim raspravama. To, doduše, nije ništa gore od poruka koje su celoj Srbiji slate sa tih rasprava: recimo, o tome da je dozvoljeno lagati i uništavati ljude, pa čak i sam parlament, ako je to u partijskom interesu. Ili – da je poslušnost vođi važnija od svega. Odlazeći saziv je uglavnom bespogovorno usvajao predloge propisa koje je podnosila Vlada, a sebi je dao za pravo čak i da usvoji promene Ustava, uprkos činjenici da ogroman broj građana nije imao svoje predstavnike u poslaničkim klupama. 1. Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve Mandati za nastavak Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovo je „pozajmio“ ime listi stranke koju predvodi, iako na njoj nije kandidat. Prvo ime, iliti pravi nosilac te liste je dr Danica Grujičić, a u stopu je prate kolege, čija lica su se još našla na predizbornim bilbordima – naučnici Stojan Radenović i Jelena Begović, umetnici Lazar Ristovski, Nataša Tasić Knežević, Jovan Kolundžija, sportista Marko Kešelj i Borislava Perić… I tako sve do broja 15, na kome se nalazi ime prvog visokog funkcionera Srpske napredne stranke, aktuelne premijerke Ane Brnabić. Danica Grujičić je neurohirurg, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Kliničkog centra Srbije i profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Bila je članica Demokratske stranke i Socijaldemokratskog saveza, čiji je kandidat bila i na predsedničkim izborima 2012. U prvih 150 na listi „Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve“, uz Anu Brnabić su još Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada, Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda i njegov zamenik Goran Vesić, Nevena Đurić, Aleksandar Martinović, Vladimir Đukanović, Vladimir Orlić, Milenko Jovanov, Milovan Drecun, Biljana Pantić Pilja, Marijan Rističević... kao i predstavnici koalicionih partnera: Tatjana Matić iz Socijaldemokratske partije Srbije, Milan Krkobabić iz Partije ujedinjenih penzionera Srbije, Nenad Popović iz Srpske narodne partije, Dragomir Karić iz Pokreta snaga Srbije - BK, Đorđe Komlenski iz Pokreta socijalista, Aleksandar Jugović i Aleksandar Čotrić, jedina dva predstavnika Srpskog pokreta obnove na listi. PUPS je zastupljen sa 12 predstavnika, SDPS sa 10, PS sa pet, a SNP i PSS-BK sa po četiri kandidata za poslanike. Većina njih je, međutim, ispod 150. mesta na listi, kao i Dragan Šormaz i neki od predstavnika SNS-ovog podmlatka, poput Luke Kebare, Đorđa Dabića i Dejana Kesara, koji su se nastupima istakli u prethodnom sazivu parlamenta. Ista koalicija, prvi put formirana pred parlamentarne izbore 2016, na prethodnim izborima 2020, koje je deo opozicije bojkotovao, osvojila je 1.953.988 glasova od ukupno 3.100.608 važećih glasačkih listića. Na tim izborima cenzus nije prešlo 14 lista, a 491.758 „bačenih“ glasova se proporcionalno raspoređivalo na liste koje su prešle izborni prag, što je doprinelo da lista „Aleksandar Vučić - za našu decu“ osvoji 188 mandata, tako da je SNS bio u mogućnosti da samostalno donosi i one odluke za koje se predviđa podrška dve trećine parlamenta. Kasnije, delom SNS-a postaje i najveći deo SPAS-a, stranke Aleksandra Šapića, koja je na izborima osvojila devet posto, odnosno 11 mandata. Najviši funkcioneri SNS i sadašnji ministri nisu na listi, što bi moglo da znači da je spisak „konačan“ i da na njemu neće biti velikih pomeranja, ako ta stranka formira vladu. „Dela govore“ je okosnica kampanje ove koalicije koja od građana traži mandat za nastavak projekata koji preovlađuju njihovim reklamnim porukama - izgradnja puteva, javnih objekata, bolnica... „Zajedno možemo sve“ je, prema rečima dosadašnje predsednice Vlade, moto pod kojim ta koalicija izlazi na izbore, jer se ponosi rezultatima koje je uradila s narodom, koga poziva da „Srbija postane pobednička zemlja“. 2. Ivica Dačić - premijer Srbije Sa njim nema neizvesnosti Socijalistička partija Srbija, Jedinstvena Srbija i njihov koalicioni partner - Zeleni - čak su i tokom predaje liste kandidata za parlamentarne izbore naglasili da je njihov predsednički kandidat Aleksandar Vučić. Naziv liste je, kaže i sam nosilac Ivica Dačić, kompenzacija za to predizborno ograničenje sa kojim SPS učestvuje na ovim izborima. Dačić je u poslaničku klupu, predstavljajući stranku koju danas predvodi, prvi put seo 1992, a u međuvremenu je bio predsedavajući Skupštini, predsednik Vlade, ministar unutrašnjih i ministar spoljnih poslova. Iza njega sledi Dragan Marković Palma, predsednik JS, pa predsednik socijalističke omladine Uglješa Marković, Vladan Zagrađanin, Novica Tončev, direktor KBC „Dragiša Mišović“ Vladimir Đukić, bivši rukometni reprezentativac Ratko Nikolić, pukovnik-pilot Zoltan Dani, predsednik Saveza penzionera Srbije Andreja Savić, direktor Istorijskog instituta Srbije Aleksandar Rastović... Jedinstvena Srbija predstavljena je na listi sa 63 ravnomerno raspoređena kandidata. Na prethodnim izborima ova koalicija osvojila je 10,38 posto glasova, u mandatima 32, odnosno 334.333 glasa, što je za oko 80.000 glasova manje nego na prethodnim izborima, 2016. Na spisku kandidata do broja 20 su dosadašnji poslanici poput Dušana Bajatovića, Zvonimira Stevića, Đorđa Milićevića, Snežane Paunović, ali ne i Žarko Obradović koji je nedavno imenovan za ambasadora Srbije u misijama OEBS-a i Ujedinjenih nacija u Beču, ni bivši ministri Aleksandar Antić i Slavica Đukić Dejanović. Ivica Dačić je kazao da će se izborna kampanja temeljiti na tom što „svi znaju da mi stojimo postojano i da se naši stavovi ne menjaju“. „Jaka, stabilna i pravedna Srbija“, „naše znanje i iskustvo znače da imate izvesnost sa nama“, parole su ove koalicije, socijalna pravda poput pitanja rodne nejednakosti u zaradama i nacionalna poput saradnje sa Rusijom, okosnica su kampanje. 3. Savez vojvođanskih Mađara - Ištvan Pastor Uvek do mandata Savez vojvođanskih Mađara učestvuje u svim vladama Srbije od kada postaje parlamentarna stranka, a njen prvi predsednik Jožef Kasa, potpredsednik Vlade 2000. godine, pa ne čudi što je i jedina manjinska stranka koja Republičkoj izbornoj komisiji predaje spisak sa imena kandidata za svih 250 mandata. Listu, na kojoj nema predsednika stranke i Skupštine AP Vojvodine Ištvana Pastora, iako se po njemu zove, predvode dosadašnji poslanici Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond... Balint Pastor član je SVM od 2000, a narodni poslanik u kontinuitetu od 2007. Predstavnici ove liste kampanju vode u krajevima naseljenim mađarskom nacionalnom manjinom, u kojima tradicionalno dobijaju do oko 70.000 glasova, što je ovoj stranci u prethodnom sazivu omogućilo devet poslaničkih mesta. Pored brojnih lokalnih, cilj im je, prema rečima Ištvana Pastora, da mađarska zajednica u Vojvodini i u narednom ciklusu ima jaku pregovaračku poziciju. 4. Dr Vojislav Šešelj - Srpska radikalna stranka Na listi samo članovi stranke Prvi na listi, njen nosilac i predsednik radikala Vojislav Šešelj kandidat je ove stranke za premijera. Bivši narodni poslanik, osnivač i predsednik Srpske radikalne stranke bio je šest puta do sada kandidat za predsednika Srbije, ali ne i ovaj put. „Šešelja za premijera“ i „Pod zastavom Srbije“ kampanja je kojom se, prema rečima Aleksandra Šešelja, ova stranka kandiduje za „najsnažniju nacionalnu političku opciju u Skupštini Srbije, koja će biti brana kidanju KiM iz teritorijalnog integriteta Srbije, koja će uvek zastupati Republiku Srpsku i njen opstanak, kao i nacionalni interes našeg naroda“. Na listi SRS nema predstavnika drugih stranaka, nema predizbornih koalicionih partnera, niti „glumaca, pevača, zabavljača i penzionisanih sportista“, koji u parlamentu i u politici, tvrde radikali, neće zastupati nijednu stranku, nego će samo biti iskorišćeni u kampanji. Na prethodnim parlamentarnim izborima radikali su osvojili 65.954 glasa, što nije bilo dovoljno za cenzus, a skoro tri puta manje u odnosu na izbore 2012, prve izbore od formiranja Srpske napredne stranke na njihovim temeljima. Tek 2016, nakon cepanja, Srpska radikalna stranka zabeležila je jednokratan izborni uspeh sa preko 300.000 glasova i 22 mandata u Narodnoj skupštini. 5. Marinika Tepić - Ujedinjeni za pobedu Srbije Do promena iz korena Najširu opozicionu koaliciju čine uglavnom stranke koje su bojkotovale izbore 2020. godine - Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka, Pokret za preokret, kao i Pokret Slobodna Srbija, Udruženi sindikat Srbije „Sloga“, manjinske Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara, Vlaška stranka, Stranka Makedonaca Srbije i Pokret slobodnih građana, koji je učestvovao na izborima, ali sa 50.765 glasova ostao ispod cenzusa od tri odsto. Nosilac liste „Ujedinjeni za pobedu“ je Marinika Tepić, potpredsednica SSP, koja je bila sekretar za sport i omladinu u pokrajinskoj vladi, poslanica, članica Lige socijaldemokrata Vojvodine i Nove stranke. Iza njenog imena na listi ove koalicije slede Zoran Lutovac, predsednik DS, Miroslav Aleksić, potpredsednik Narodne stranke, Borko Stefanović, zamenik predsednika SSP, Dragana Rakić (DS), Siniša Kovačević (Narodna)... Među prvih 50 kandidata na listi su aktivistkinja iz Brusa Marija Lukić i Milan Jovanović, novinar iz Grocke, i uglavnom svi istaknutiji funkcioneri i članovi ove tri stranke - od kandidata ove koalicije za gradonačelnika Beograda Vladete Jankovića, Sande Rašković Ivić, Gordane Matković do Dušana Nikezića na 51. poziciji. Izuzetak su prvi čovek koalicije, predsednik SSP Dragan Đilas, koji se kandiduje na 64. mestu, iza koga ostaje i član predsedništva SSP Branko Miljuš, kao i Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke, koji se na ovim izborima nije kandidovao. Za razliku od većine drugih predsedničkih kandidata, Zdravko Ponoš, kandidat za predsednika „Ujedinjenih za pobedu Srbije“ nije i na spisku kandidata za narodne poslanike. Manjinske stranke Hrvata i Makedonaca imaju po jednog kandidata, i to Arona Čonku na 59. mestu (DZVM) i Gorana Ilijevskog 97. (SMS), a ostali koalicioni partneri su predstavljeni kroz tri ključne stranke ovog bloka - SSP, DS i Narodnu stranku, koje su predloge kandidata za poslanike raspodelile u odnosu: 99 predstavlja SSP, 72 predstavlja DS, a 77 Narodnu. Na „spisku“ SSP su, međutim, i Pavle Grbović (23), predsednik Pokreta slobodnih građana, Željko Veselinović (20) iz Sindikata „Sloga“ i Janko Veselinović (17) iz Pokreta za preokret. „Promena iz korena“ je slogan ove koalicije, koja se na pokušaje opstrukcije njene kampanje žalila još prilikom skupljanja potpisa. Parola pod kojom nastupaju znači da obećavaju građanima da će „državu promeniti iz korena“, objasnila je Marinika Tepić. „Naši osnovni izborni ciljevi su - četiri cilja“, kazala je u Republičkoj izbornoj komisiji novinarima. „To su pravedna Srbija, ekonomski patriotizam, čovek na prvom mestu i život iznad profita.“ 6. Dr Miloš Jovanović - Nada za Srbiju Protiv stranačke države Puno ime liste Koalicije za Kraljevinu Srbiju koju predvode Demokratska stranka Srbije i Pokret za obnovu kraljevine Srbije (Monarhisti) jeste Dr Miloš Jovanović - Nada za Srbiju - Srpska koalicija NADA – Nacionalno-demokratska alternativa - Demokratska stranka Srbije (DSS) - Za kraljevinu Srbiju (Monarhisti) - Vojislav Mihailović. Nosilac ove liste je general-major u penziji Božidar Delić, učesnik u ratovima u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu i Metohiji, bivši poslanik i član Srpske radikalne stranke i Srpske napredne stranke. Slede funkcioneri stranaka koalicije Vojislav Mihailović iz Monarhista i kandidat ove koalicije za gradonačelnika Beograda i Miloš Jovanović, predsednik DSS, kandidat za predsednika Srbije, Gorica Gajić, Marija Vojinović, Dejan Šulkić, Dušan Radosavljević i redom do broja 250, pored koga je ime bivšeg kandidata DSS-a za gradonačelnika Beograda, profesora Aleksandra Popovića. Na listi na kojoj jednu polovinu kandidata predlaže DSS, a drugu POKS su i Veroljub Stevanović, dugogodišnji gradonačelnik Kragujevca, Siniša Atlagić, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, komandant odbrane Košara LJubinko Đurković, dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu Branislav Ristivojević. Obe stranke i pre nego što se POKS pocepao na dva bloka učestvovale su na prethodnim parlamentarnim izborima i ostale ispod cenzusa. Metla je 2020, predvođena DSS-om, osvojila oko 72.000 glasova, a lista Monarhističkog bloka oko 86.000 glasova. DSS je, u prethodnom mandatu, i u koaliciji sa Srpskim pokretom Dveri imao 13 mandata (šest DSS), a vanparlamentarna su stranka od 2017, kada je rasformiran poslanički klub, a preostali poslanici napustili Narodnu skupštinu zajedno sa ostatkom opozicije. Danas im je cilj da osvoje sedam posto glasova. Delić je kazao da će se boriti za bolji status boraca ratova devedesetih, a koalicija vodi kampanju na ideji borbe protiv partokratske države i zahtevima za izmenu izbornog sistema. 7. Milica Đurđević Stamenkovski - Srpska stranka Zavetnici Za slobodu naroda Najprepoznatljivije lice ove stranke i kandidatkinja za predsednicu Srbije Milica Đurđević Stamenkovski istovremeno je nosilac liste kandidata na izborima za poslanike Narodne skupštine. Lista Zavetnika nema koalicione partnere, ali kandiduje 250 svojih predstavnika - u vrhu su: Zoran Zečević, Dušan Stojiljković, Nikola Dragićević, Bojana Bukumirović. Među njima nisu neke od ličnosti koje Zavetnike aktivno predstavljaju u javnosti, poput Dušana Prorokovića, koji kandidaturu, kako kaže, nije prihvatio zbog privatnih obaveza, ali ni predsednik ove stranke Stefan Stamenkovski. Nastala iz istoimenog pokreta Srpska stranka Zavetnici (2019) aktivna je u jednoj od te dve forme poslednjih deset godina. Na republičkim izborima je učestvovala 2014. sa listom „Patriotski blok - dr Borislav Pelević“ i dve godine kasnije pod nazivom „Za slobodnu Srbiju – Zavetnici - Milica Đurđević“ i konačno 2020, pod nazivom „Milica Đurđević Stamenkovski - Srpska stranka Zavetnici“, kada osvaja oko 46.000 glasova, ali do sada ostaje ispod cenzusa i van parlamenta. Milica Đurđević Stamenkovski, kandidat ove stranke i na izborima za predsednika, kazala je da je vreme da se podrška koju imaju potvrdi na izborima. „Svoji na svome“ je moto pod kojim vode kampanju, jer će se boriti „za slobodu naroda da bude na svojoj zemlji, svom ognjištu, živeći od svog rada“. Protivi se partijskom zapošljavanju, progonu neistomišljenika, ulasku Srbije u Evropsku uniju i NATO, a zalaže za očuvanje KiM i „tradicionalnih vrednosti“. 8. Muftijin amanet - Stranka pravde i pomirenja Etika i politika Najveću listu bošnjačke nacionalne manjine predvodi Usame Zukorlić, sin preminulog narodnog poslanika i predsednika Stranke pravde i pomirenja, bivšeg muftije Muamera Zukorlića, po kome ova lista nosi ime. U vrhu spiska od 133 kandidata, poreklom uglavnom iz Sjenice, Tutina, Novog Pazara i Priboja, nalaze se i imena dvoje od pet donedavnih poslanika ove stranke - Misale Pramenković i prvi predsednik stranke Jahje Ferhatovića. Povratak etike u politiku, interesi bošnjačke zajednice i politika pomirenja „koja je ključna za razvoj Srbije“ u centru su kampanje ove stranke, koja je prvi put učestvovala na parlamentarnim izborima 2016, kada je dobila dva mandata. 9. Moramo Novi ljudi Predizborna koalicija s punim nazivom liste „Moramo - Akcija - Ekološki ustanak – Ćuta - Ne davimo Beograd“ okupila je nekoliko stranaka i pokreta uglavnom oko zelene političke platforme. Ime prvog na listi Aleksandra Jovanovića iz Ekološkog ustanka je i u nazivu liste, a aktivista poznatiji kao Ćuta do sada nije učestvovao na parlamentarnim izborima kao kandidat za poslanika, ali politički deluje od protesta protiv izgradnje mini-hidroelektrana koje je organizovao 2018. Druga na ovoj listi je predstavnica stranke Ne davimo Beograd Biljana Đorđević, potom Nebojša Zelenović, predsednik stranke Zajedno za Srbiju, koja je deo platforme Akcija i bivši predsednik SO Šabac, Danijela Nestorović iz Ekološkog ustanka, pa Nikola Nešić, predstavnik Akcije. Na listi od 250 kandidata pored imena ne ističe se pripadnost stranci ili pokretu, ali su visoko na spisku mogućih poslanika i Radomir Lazović, zatim predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić, profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević i kandidat ove koalicije za gradonačelnika Beograda na lokalnim izborima za prestonicu Dobrica Veselinović na 28. mestu. Ne davimo Beograd kao deo koalicije lokalnih pokreta Građanskog fronta Srbije bojkotuje izlazak na parlamentarne izbore 2020, iako dve godine ranije, još uvek kao pokret, na izborima za odbornike Skupštine Beograda dobija oko 28.000 glasova. Zajedno za Srbiju, takođe, nije učestvovala u prethodnim parlamentarnim, ali je iste godine učestvovala na lokalnim izborima u nekoliko opština. Na izborima 2014. u koaliciji sa LSV, SDS Borisa Tadića, Zajedno za Vojvodinu i drugim strankama, Zelenovićeva partija dobila je pet (koalicija ukupno 18) mandata, a dve godine kasnije u koaliciji sa DS i Novom strankom jedan mandat. Predizborna strategija koalicije Moramo je da „unosi novi optimizam“ i ponudi „nove ljude“. Zalažu se za decentralizaciju, socijalnu pravdu, funkcionalno obrazovanje. „Čeka nas na stotine mesta zločina, od ekologije do socijalnih problema. Pozivam ljude da nastave borbu koja traje već pet godina - za naše šume, za naše reke, ali pre svega za naše ljude i našu decu, da ne beže iz Srbije nego da ostanu u njoj“, kazao je nosilac ove liste. 10. Koalicija Suverenisti Sloboda i samostalnost Donedavno pokret, odnedavno stranka Dosta je bilo zauzima na listi Suverenisti osam od prvih deset mesta. Nosilac liste je Saša Radulović, predsednik ove stranke, bivši ministar privrede (u vladi Ivice Dačića 2013-2014) i kandidat na prethodnim predsedničkim izborima na kojima je osvojio oko 51.000 glasova, odnosno 1,41 posto. Drugi na listi, predsednik Zdrave Srbije Milan Stamatović, takođe je bio kandidat za predsednika 2017, a osvojio je nešto manje glasova od Radulovića. Predstavnik trećeg partnera u koaliciji Suverenista, doktorka Jovana Stojković, lider Pokreta Živim za Srbiju je peta na listi, a predstavljena je kao kandidat DJB. A na trećem mestu na listi je kandidat ove koalicije za predsednika Srbije Branka Stamenković. Na listi od 120 poslanika 56 predstavlja Zdravu Srbiju, čiji je lider trenutni predsednik opštine Čajetina. Dosta je bilo ne prelazi cenzus na prvim izborima na kojima učestvuje, 2014, ali dobija 16 mandata već u sledećem pokušaju 2016. Na prethodnim izborima nijedna od ove dve stranke nije prešla cenzus - za DJB je glasalo oko 74.000, a za Stamatovićevu listu oko 33.000 građana. Treći partner u koaliciji postaje poznat tek tokom epidemije virusa korona zalažući se protiv mera i obavezne vakcinacije. Pored tog prepoznatljivog stava, Suverenisti se zalažu još za „samostalnu, suverenu i slobodnu zemlju“ oslobođenu globalističkih zahteva, pa je njihova ključna poruka, prema Radulovićevim rečima, da „Srbija nije na prodaju“. „Suverenisti zastupaju zdrav, nacionalni, patriotski program, zasnovan na iskustvu koje svako od nas ima u svojoj profesiji“, kazao je Stamatović. 11. Boško Obradović - SP Dveri - Miloš Parandilović - Patriotski blok za obnovu kraljevine Human život i porodica Prvi kandidat na ovoj listi je Boško Obradović, predsednik Srpskog pokreta Dveri i ujedno kandidat ove koalicije na izborima za predsednika Srbije. Obradović je bio kandidat Dveri i na predsedničkim izborima 2017. kada je osvojio oko dva procenta glasova birača. Drugi je Žika Gojković koji predvodi Pokret za obnovu kraljevine Srbije, zapravo njegov otcepljeni deo, iz koga dolazi i jedno od dva imena iz naziva liste - Miloš Parandilović, čija je kandidatura istaknuta na sedmom mestu. Lista Patriotskog bloka ima 250 poslanika od čega 99 iz redova POKS-a, a ostatak iz Dveri. Zalažu se za očuvanje KiM u sastavu Srbije, promenu partijskog sistema, borbu protiv kriminala, porodične vrednosti. Predstavili su „moderno gradsko porodično naselje“ koje, prema rečima Boška Obradovića, nudi novi koncept života i „rešava pitanja stambenog zbrinjavanja, ekološke održivosti, energetske bezbednosti i efikasnosti i humanog života posvećenog porodici“. Srpski pokret Dveri na izborima 2016. godine postaje parlamentarna stranka sa sedam od 13 mandata koje dobija u koaliciji sa DSS. Mandate poslanici Dveri vraćaju i postaju deo Saveza za Srbiju, koji donosi odluku da bojkotuje rad parlamenta, a na izborima 2020. ne učestvuje. POKS, još uvek jedinstven, učestvovao je na tim izborima i dobio oko 86.000 glasova, nedovoljno za mandat. 12. Zajedno za Vojvodinu - Vojvođani Mostovi prijateljstva Koaliciju hrvatske nacionalne manjine čine najveća stranka ove zajednice u Srbiji, Demokratski savez Hrvata u Vojvodini i stranka Zajedno za Vojvodinu, koji na zajedničkoj listi kandiduju 26 potencijalnih poslanika. Obe stranke su na prethodnim izborima za republički parlament činile koaliciju Ujedinjena demokratska Srbija sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine, Srbijom 21, Građanskim demokratskim forumom i drugim, ali su osvojile svega oko 30.000 glasova, što je bilo nedovoljno za cenzus. Na izborima četiri godine ranije, DSHV bio je u predizbornoj koaliciji sa Demokratskom strankom, nakon čega je imao predstavnike u parlamentu. Tomislav Žigmanov, predsednik DSHV, predvodi ovu listu, i kaže da će se zalagati da se Vojvodina „vrati u parlament“, ali želi da vrati i „pravo Hrvata da učestvuju u donošenju republičkih odluka“, ali i da „gradi mostove prijateljstva među nacionalnim zajednicama“. Advokat Aleksandar Olenik, drugo ime na ovoj listi, predstavnik Zajedno za Vojvodinu, zalaže se da o Vojvodini odlučuju Vojvođani, a ono što se proizvede u Vojvodini da u njoj i ostane. Olenik kaže da ova koalicija Srbiju vidi u NATO i u EU: „Ako uđemo u Skupštinu, oni koji pokušaju da Vojvodinu nazovu severnom Srbijom platiće veliku političku cenu za to i više im neće pasti na pamet.“ 13. SDA Sandžaka - Dr Sulejman Ugljanin U trku bez lidera Predsednik Stranke demokratske akcije Sandžaka Sulejman Ugljanin nije na spisku od 45 kandidata ove liste za poslanike u Skupštini Srbije, ali joj pozajmljuje ime i predvodi kampanju. Prvi na listi je jedan od tri poslanika koje je ova stranka imala u prethodnom sazivu parlamenta Enes Imamović, a za njim i Selma Kučević. SDA Sandžaka je na prethodnim izborima osvojila oko 24.000 glasova, što je bilo za oko sedam hiljada manje u odnosu na „konkurentsku“ SPP i u odnosu na sopstveni rezultat četiri godine ranije. Ugljanin i Imamović kazali su na početku kampanje da je cilj ove stranke borba protiv „velikosrpske politike“, koja je „nanela najveće zlo svim narodima na Balkanu u proteklom periodu“. Ugljanin očekuje da će SDA Sandžaka sa udruženom srpskom opozicijom, ekološkim pokretima, pokretima intelektualaca i ostalim manjinama, poraziti velikosrpsku politiku. 14. Boris Tadić - Ajmo ljudi Nova ekonomija Na listi čiji zvanični naziv je Boris Tadić - Ajmo ljudi – Socijaldemokratska stranka - Nova stranka – 1 od 5 miliona - Tolerancija Srbije - Ujedinjeni pokret zelenih Srbije - Bošnjačka građanska stranka - Stranka Crnogoraca - Boris Tadić, bivši predsednik Srbije i Demokratske stranke i sadašnji predsednik SDS je na poslednjem - 245. mestu. Nosilac liste je Goran Radosavljević, potpredsednik te stranke, stručnjak za javne finansije, u periodu od 2007. do 2008. savetnik u Vladi Srbije, a od 2011. do 2012. državni sekretar u Ministarstvu finansija. Slede redom Aris Movsesijan, predsednik Nove stranke, pa funkcioneri SDS Vida Ognjenović i Konstantin Samofalov. Socijaldemokratska stranka zastupljena je u najvećoj meri i to tako da Nova stranka ima 45 kandidata, Zeleni jednog, Stranka Crnogoraca šest, a Bošnjačka građanska stranka četiri. Duško Vujošević, kandidat ove koalicije za gradonačelnika Beograda je na 200. mestu, a Dragoslav Šumarac, nesuđeni kandidat za predsednika na 41. SDS je na izborima 2016, a u koaliciji sa LSV i Liberalno-demokratskom partijom osvojio 13 mandata, a na izborima 2020. ta stranka nije učestvovala. Nova stranka je u koaliciji sa Zelenom na tim izborima dobila manje od osam hiljada glasova birača. Ova parlamentarna lista nema svog predsedničkog kandidata, niti podržava nekog od drugih, a zalaže se za reformu obrazovanja i zdravstva. Predstavili su novi ekonomski program koji se u najvećoj meri odnosi na „reformu poljoprivrede i energetike kao temelja ekonomskog razvoja i na reforme obrazovanja, zdravstva i socijalne politike kao temelja društvenog razvoja“. 15. Alternativa za promene - Albanska demokratska alternativa Arifi na čelu liste Dve stranke albanske manjine na izborima 2020. imale su zajedničku listu za koju je glasalo 26.437 građana, što je u slučaju manjinske liste značilo čak tri mandata. Poslaničku grupu formirale su sa poslanicima SDA Sandžaka, ali na aprilske parlamentarne izbore izlaze odvojeno. Listu Alternativa za promene predvode Šćimpri Arifi, bivši predsednik Skupštine opštine Preševo i predsednik Albanske demokratske alternative i Sali Salihu, predsednik Pokreta za promene. 16. Koalicija Albanaca Doline Za bolji život na lokalu Koplja su se dugo lomila o zajedničkom nastupu dve albanske partije, ali se Arifi i Šaip Kamberi, predsednik Partije za demokratsko delovanje, na kraju nisu dogovorili „zbog posledica koje bi ta koalicija mogla da ima u lokalnoj vlasti Preševa“ koju sa PDD čine stranke Demokratska partija Albanaca, Demokratska unija Albanaca i Salihuov Pokret za reforme. Obe liste u kampanju ulaze sa fokusom na idejama o boljem životu u lokalnim sredinama naseljenim u većini albanskim stanovništvom. Stranke albanske manjine rekordan broj poslanika – jedanaest imale su nakon izbora 2012. godine. 17. Otete bebe Bebi afera Grupa građana Otete bebe - Ana Pejić ime je liste od 27 kandidata za poslanike, koju formira grupa organizacija koje se već zalažu za razrešenje slučajeva sistematskog oduzimanja novorođenčadi od roditelja po rođenju, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, poznatog kao „bebi afera“. Tvrde da su vodili razgovore sa brojnim političkim akterima neuspešno, a potom se okupili oko pokreta Otete bebe čija je predsednica LJiljana Stevanović drugi kandidat na ovoj listi. Ana Pejić, ekonomista, nosilac je liste za koju kaže da je čine građani iz nekoliko udruženja roditelja koji sumnjaju da su im deca oteta i nestala, iz udruženja roditelja dece sa autizmom, gluvih osoba, kao i iz udruženja za legalizaciju kanabisa. „Srž naše borbe je bebi afera, ali ćemo se baviti i ostalim temama, pod geslom: Dosta nam je, aman, više ovog života, ne valja“, kazala je. 18. Romska partija - Srđan Šajn Protiv diskriminacije Predsednik Romske partije čije ime ova lista nosi nije među petnaest predloženih kandidata za poslanike, nego je na spisku prvi Saćip Saćipović. Ova stranka dva puta je učestvovala u radu parlamenta, a Šajn, kao jedan od osnivača je oba puta bio poslanik. I to 2007. samostalno i 2012. na listi Srpske napredne stranke. Kasnije su se pridružili opoziciji na protestima Jedan od pet miliona. Zalažu se za borbu protiv diskriminacije, bolji život Roma, jednake uslove zapošljavanja i bolje radne uslove u delatnostima u kojima su radnici romskog porekla najviše zastupljeni.