Kraj velike laži

To što srpskih izbora na Kosovu neće biti i što će tamošnji Srbi elementarno pravo morati da ostvaruju u gradovima iza administrativne linije, u centralnoj Srbiji, niti je prvina, a još manje presedan. Jer, šta se drugo moglo očekivati nakon što im je 16. januara to isto pravo uskraćeno na referendumu, a od 2013. lokalne izbore ni u jednoj opštini na Kosovu ne organizuje Srbija. I u Briselskom sporazumu koji su potpisali tadašnji premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači, u tački 11, predviđeno je da se te godine lokalni izbori održe po kosovskim zakonima. Beograd je i referendum i lokalne izbore bedno i skoro bez protesta prećutao, zatirući među kosovskim Srbima svaku klicu otpora i prava na drugačiji stav. Dakle, neće se u nedelju 3. aprila završiti jedna epoha, ali će zato do kraja biti ogoljena laž o bilo kakvim ingerencijama Srbije na Kosovu koja je vlasti bila toliko važna da je na svojoj grbači iznela čitavu deceniju podmukle režimske propagande kako se Aleksandar Vučić ili bilo ko od njegove kamarile pita za bilo šta o Kosovu. Sada je tome kraj. Nema više! U toj formuli kupljeno je neko vreme koegzistencije između režima u Beogradu i kosovskih Srba koji su Vučića u oktobru prošle godine u Raški suočili sa sopstvenom nemoći da im bilo kako pomogne nakon akcije kosovske policije protiv navodnog krijumčarenja. Ali, svejedno, kosovski Srbi će Vučiću i ovaj put dobro doći kao sitan kusur koji treba da obezbedi koji procenat glasova, te otuda poručuje da bi bilo desetine, stotine mrtvih ukoliko bi Srbi pokušali da organizuju izbore, a da je Kurtijeva namera bila da „iskamči tehničko priznanje nezavisnosti Kosova“. Podižući tako ulog do padanja tuđih glava, predsednik pokušava da još jednom zatrpa onu veliku laž – o Kosovu u Srbiji. Ali ni to nije sve, kosovski premijer, prema tumačenju srpskog predsednika, naumio je i da 50.000 glasova koliko bi Vučić dobio više od opozicije, potre samo da mu on kao predsednik „ne sedi preko puta“. E, to je već nešto. Teško da u bilo kojoj drugoj podeli karata Aljbin Kurti može zamisliti pogodnijeg pregovarača od čoveka čija jedina strategija počiva na kupovini vremena do ispunjenja obećanja o formalnoj predaji Kosova i nekog ko je tako hitro odgovorio na sve zahteve Zapada ukidajući srpske institucije na severu Kosova – od policije i pravosuđa do obrazovanja i zdravstva. Zato toliko groteskno i izgledaju direktive srpskim sudijama i tužiocima da obustave rad u znak solidarnosti sa LJiljanom Stevanović, suspendovanom predsednicom suda u Mitrovici. Pa taj isti Vučić ih je primorao da zakletvu polažu pod kosovskim obeležjima i sude po kosovskim zakonima. A da apsurd bude potpun, Srpska lista, uprkos brojnim pretnjama da će to učiniti raznim povodima, nikada nije napustila centralne institucije. Teško da će to učiniti i sada. Na stranu to što ne znamo kako je Vučić zaključio da će onih 50.000 glasova ići baš njemu ili to što je nejasno ko će kontrolisati koliko je Srba sa Kosova glasalo u centralnoj Srbiji i još više kako je glasalo. Osim, ako njegova klijentelističko-kriminalna kamarila koju je stvorio na severu Kosova već sebi nije zaračunala te glasove. Ali, ako ćemo biti do kraja pošteni, treba konstatovati da je ovo igra sa bar dva piona, ne računajući, razume se, one koji iza kulisa vuku poteze. Bezočni, anticivilizacijski potez kosovskog premijera Aljbina Kurtija, kojim Srbima ukida osnovno pravo, uz još bezobzirnije političko sasluženje pojedinih albanskih sponzora u međunarodnoj zajednici, imaju samo jedan cilj – pokaznu vežbu Kosova kao države u punom kapacitetu. Zato kao loš vic zvuči vest da je Kurti odbio zahtev zemalja Kvinte da se Srbima omogući glasanje na Kosovu. Ma, važi. U takvoj situaciji, umesto podizanja tenzija, Vučić bi mogao da izabere da Srbiji saopšti istinu, da je bio saučesnik Miloševićeve kratkoumne politike koja ima i svoje posledice. I ma kako ona bolna bila, takva istina došla bi kao neka vrsta olakšanja, a plaćena cena bi mogla biti zalog neke nove politike. Jer ništa, u politici naročito, nije doveka. Posebno ne granice. U suprotnom, Kosovo će ostati mesto velike srpske nedorečenosti.