Pravda je spora a da li je dostižna

Afera Indeks, najveći korupcionaški skandal u istoriji srpskog visokog školstva, vezan za prodaju diploma i ispita na kragujevačkom Pravnom fakultetu, 15 godina nakon hapšenja njenih aktera i 13 godina od početka suđenja, stigla je do Apelacionog suda u Beogradu, koji bi u dogledno vreme trebalo da razmotri žalbe nepravosnažno okrivljenih na prvostepene presude Višeg suda u Smederevu, napisane na 548 stranica, i odluči da li će da im potvrdi, preinači ili ukine presude i čitav slučaj vrati na ponovno suđenje smederevskom Višem sudu. NIN od dobro upućenih u ovaj slučaj saznaje da je sednica Apelacionog suda, na kojoj je trebalo da se razmatraju žalbe osuđenih indeksovaca na prvostepenu presudu Višeg suda u Smederevu trebalo da bude održana u martu, ali je neposredno uoči zakazanog termina braniocima okrivljenih i nepravosnažno osuđenih stiglo telegrafsko obaveštenje da se većanje o žalbama njihovih klijenata odlaže – do daljeg. Ta vest donekle je iznenadila deo javnosti, jer se verovalo da će odlukom Apelacionog suda, uoči predsedničkih, parlamentarnih i beogradskih lokalnih izbora 3. aprila, aktuelna vlast želeti da „dokaže“ da u Srbiji pravda jeste spora, ali dostižna i da, uprkos kritikama, u Srbiji postoji pravna država, u kojoj se sudi „ni po babu, ni po stričevima“. Sada, pak, prevladava bojazan da bi Apelacioni sud odluku o žalbama prvostepeno osuđenih indeksovaca mogao da rastegne do sudnjega dana, pa ko dočeka – pričaće. Kakogod, maratonski postupak protiv aktera afere Indeks jedan je od najdugotrajnijih i najkomleksnijih sudskih postupaka u istoriji domaćeg pravosuđa. Na početku, daleke 2007. optužnicom je bilo obuhvaćeno čak 89 optuženih, među kojima su bila i 23 profesora i saradnika pravnih fakulteta u Kragujevcu, Beogradu i Nišu. Deceniju i po kasnije ovaj proces neodoljivo počinje da liči na špansku ili tursku sapunicu s predvidivim hepiendom za većinu, ako ne i za sve osumnjičene za prodaju ispita i diploma kragujevačkog Pravnog fakulteta. Prva grupa profesora i saradnika uhapšena je u februaru 2007, iako se i pre toga po čaršiji nezvanično šuškalo o „muljanju“ sa ispitima i diplomama na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Afera je otkrivena sticajem okolnosti, kada je stanoviti auto-limar Saša Jovanović iz Donje Livadice kod Velike Plane, koji je pomagao i posredovao u primopredaji mita, prikrivenom isledniku Tomislavu Spasiću iz Smedereva ponudio diplomu Pravnog fakulteta, kako bi mu Spasić zauzvrat stopirao istragu o nelegalnoj trgovini automobilima. Jovanovićeva veza na kragujevačkom Pravnom fakultetu bila je profesorka Dragana Petrović, koja je u optužnici označena kao kolovođa korupcionaškog biznisa u toj visokoškolskoj ustanovi, i koja je tokom policijske istrage uslikana kako prima novac od prikrivenog policijskog službenika. U završnoj reči pred Višim sudom u Smederevu, u oktobru 2019, Dragana Petrović se požalila: „Da sam organizovala šverc kokaina, bolje bih prošla“ i medije, policiju i tužilaštvo optužila da „cirkusantsku predstavu predstavljaju kao beskompromisnu borbu protiv korupcije“. Osumnjičeni profesori i saradnici su nakon hapšenja u februaru 2007, u požarevačkoj Zabeli u pritvoru proveli po sedam meseci. Posle puštanja, većina se vratila na posao, najveći broj na kragujevački Pravni fakultet, na kojem su, nedugo potom, ponovo preuzeli kompletnu vlast, na kojoj su i danas, a dobro upućeni u zbivanja tvrde da „mitomani“ imaju većinu u Nastavno-naučnom veću i da mogu da blokiraju bilo koju odluku koja im ne ide naruku. Takav utisak potkrepljuju i činjenice da je, po puštanju iz pritvora osumnjičenih za prodaju ispita i diploma, dugogodišnji dekan tog fakulteta bio upravo jedan od indeksovaca, dr Predrag Stojanović. I nekadašnji dekan, takođe jedan od osumnjičenih, dr Sveto Purić godinama je bio prodekan za finansije, sve do 2019, kada je ispunio uslove za penzionisanje, a i aktuelni prodekan za nastavu dr Srđan Đorđević takođe je akter afere Indeks. Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Smederevu u startu je bilo obuhvaćeno 37 profesora, saradnika, studenata i „poslovnih kompanjona“ pohapšenih nastavnika pravnih fakulteta u Kragujevcu, Beogradu i Nišu. Kasnije je optužnica proširena na ukupno 89 osumnjičenih za 122 krivična dela i 250 nezakonitih radnji. Do danas je ostalo nejasno zašto je toliki broj osumnjičenih obuhvaćen jednom optužnicom, s obzirom na to da im se nije sudilo pred Sudom za organizovani kriminal i zašto protiv optuženih, ako već navodno nisu delovali kao organizovana grupa, nisu vođeni odvojeni postupci. Za neke pravne eksperte, jedinstvena optužnica za 89 osumnjičenih bila je pouzdan signal da se može očekivati organizovana političko-sudska opstrukcija slučaja, s ciljem da se postupak oduži unedogled, kako bi veći broj krivičnih dela primanja i davanja mita vremenom - zastareo. Tako je i bilo, u međuvremenu su zastarela krivična dela polovini optuženih. Neki drugi su jednostavno nestali sa spiska optuženih. Među njima i muž Snežane Marković, aktuelne predsednice Ustavnog suda Srbije, kragujevački advokat Zvonko Marković, za koga je prvobitno tužilac zahtevao zatvorsku kaznu. Suđenje indeksovcima pred Većem Višeg suda u Smederevu, kojem je predsedavala predsednica tog suda Slađana Bojković, startovalo je u septembru 2009, iz procesnih razloga počinjalo je još dva puta i trajalo punih 11 godina. Presudom tog suda, optužbe je oslobođeno pet lica, dok je „za izvršenje 65 radnji krivičnog dela oglašeno krivim ukupno 16 optuženih“ u aferi Indeks, kojima je izrečena ukupna kazna od 61 godinu zatvora. Bivši dekan Sveto Purić, koji je na toj funkciji bio upravo u vreme hapšenja, zbog prodaje ispita i diploma, osuđen je na osam godina zatvora. Profesorka Dragana Petrović prvostepeno je osuđena na sedam godina, a njena koleginica i bivša pomoćnica ministra prosvete Emilija Stanković na pet godina zatvora. Uz njih, nepravosnažno su na kazne zatvora osuđeni i profesori Dragan Bataveljić na šest godina, Božin Vlašković na četiri, Nenad Đurđević, Milena Petrović i aktuelni prodekan za nastavu Srđan Đorđević na tri godine, a nekadašnji šef Studentske službe Zoran Simić na pet godina zatvora. Uz zatvorske kazne, po članu 85. Krivičnog zakonika, nekima od optuženih privremeno je zabranjena profesura, i to Dragani Petrović, Emiliji Stanković, Sveti Puriću i Draganu Bataveljiću u trajanju od po pet godina, počev od dana pravosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja zabrane. Srđanu Đorđeviću, Božinu Vlaškoviću, Mileni Petrović, Nenadu Đurđeviću, Radoju Brkoviću i Miodragu Mićoviću izrečena je zabrana nastavničkog poziva od tri godine, saopšteno je u Višem sudu u Smederevu prilikom izricanja presude grupi od 16 najznačajnijih aktera afere Indeks. „Kvaka“ je samo u tome što su bivši dekan Sveto Purić, profesori Božin Vlašković i Emilija Stanković već penzioneri, još neki će u penziju otići pre nego što presude protiv njih budu pravosnažne, a nekoliko ih je preminulo pre nego što je slučaj i dospeo u ruke Apelacionog suda. Veliko nezadovoljstvo stručne javnosti izazvalo je i to što je sudu za izradu prvostepene presude ključnim akterima afere trebalo 17 i po meseci, 34 puta više od zakonom predviđenog roka (15 dana) za taj posao, mada predsednik suda u specifičnim i kompleksnim slučajevima može i da produži rok za izradu presude. Pozivajući se na tu mogućnost, predsednica suda, koja je bila i postupajuća sutkinja, Slađana Bojković tvrdi da je postupak izrade presude bio u „skladu za zakonskim ovlašćenjima“. Bilo kako bilo, uručenje prvostepenih presuda, izrečenih još 5. decembra 2019. počelo je tek 17. maja 2021. Profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu Marko Pavlović, uzbunjivač koji je i otkrio aferu Indeks, smatra da je toliko probijanje roka za izradu presude, koje je predsednica Višeg suda u Smederevu dala sama sebi kao predsednici postupajućeg Veća, nedopustivo i da je u funkciji razvlačenja postupka i zastarevanja krivičnih dela. Sutkinja Bojković tvrdi, pak, da opasnost od zastarevanja u ovom slučaju ne postoji, navodeći da apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo primanja mita nastupa „u roku od 30 godina od dana poslednje preduzete radnje krivičnog dela“. O razmerama korupcije i kriminala na fakultetu na kojem bi studenti trebalo da uče o tome kako funkcioniše pravna država svedoči podatak da je 5. decembra 2019. u Višem sudu u Smederevu za prodaju ispita i diploma na tri godine zatvora osuđen i domar Andrija Tomović. Poznavaoci (ne)prilika na Pravnom fakultetu tvrde da su se u prvoj deceniji ovog veka ispiti i diplome prodavali gotovo javno, ispiti za 500 do 1.000 evra, dok su diplome, prema navodima iz optužnice, koštale od 12.000 do 16.000 evra. Koliko je „studenata“ ovako položilo neki ispit ili diplomiralo pouzdano se ne zna, niti će se ikada saznati, ali nije isključeno da su i neki od njih danas zaposleni u pravosuđu, policiji, drugim državnim organima i ustanovama. I u zvaničnoj biografiji Aleksandra Vulina, aktuelnog ministra policije, bivšeg ministra odbrane i rada, inače Novosađanina, navodi se da je diplomirao prava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, ali se ne precizira koje godine. Zoran Radovanović