Nulta tolerancija na popravnom

Prošle nedelje smo zahvaljujući sajtu Novosti dobili baš spektakularnu informaciju – da je dobra vest za Srbiju loša vest za Đilasove medije. Preciznije, ispod ogromnog naslova „Dobra vest za Srbiju: na ovim medijima ipak niste mogli da je čujete“, usledilo je i pojašnjenje da se radi o nečemu što ni N1 ni Nova S nisu objavili jer im ne odgovara činjenica da je telo Saveta Evrope za borbu protiv korupcije – GREKO navelo je da je Srbija napredovala u prevenciji korupcije. Reklo bi se – vrlo, vrlo neodgovorno od tih „Đilasovih medija“, ali je bar dobro što imamo list sa tradicijom dugom 69 godina da nas izvesti o tom napretku. Kad ono ništa – nema sadržaja, nema pojašnjenja šta je to Srbija pod odgovornom vlašću naprednjaka tako briljantno sprovela, samo ogovaranje kolega iz drugih medija. Ali, daljnjim istraživanjem (i posetom sajtova prozvanih medija koji „ćute“) građanin zainteresovan za stanje u oblasti korupcije je mogao da sazna da „usklađenost Srbije sa preporukama više nije globalno nezadovoljavajuća“ (naslov na N1) i da je na osnovu novog izveštaja ustanovljeno da je Srbija sprovela osam od 13 preporuka. Zvuči komplikovano, a da bi se razumelo o čemu se zbilja radi trebalo bi otići u daleku prošlost, ali se Novostima izgleda nije išlo. Prvo u 2013. kada nas je tadašnji prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić izvestio da „građani mogu da vide da je država Srbija moderna i uređena država i da ima nultu toleranciju prema kriminalu i korupciji“, a onda i u 2015. kada je GREKO ustanovio da u Srbiji ipak ima korupcije i da su njeni organi dužni da sprovedu preporuke koje se odnose na njeno „sprečavanje u odnosu na narodne poslanike, sudije i tužioce“. Onda bi se moglo skoknuti i do 2016, kada je bio rok da Srbija ispuni pomenutih 13 preporuka, proći nekoliko izveštaja u kojima je konstatovano da nije ispunjena nijedna i stići do ovog koji predstavlja dobru vest: nakon sedam godina Srbija je savladala više od pola gradiva i ostalo joj je još samo pet lekcija koje se odnose na transparentnost zakonodavnog procesa, Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, procedure za zapošljavanje i unapređenje javnih tužilaca i njihovih zamenika, kao i sistema ocenjivanja njihovog rada. Uz to GREKO zamera što nisu rešeni svi problemi u vezi sa razmatranjem zakona po hitnom postupku, što je ministar i dalje po službenoj dužnosti član Državnog veća tužilaca i što republičkog javnog tužioca i dalje bira Skupština. I uz te kritike ali i činjenicu da živimo u trenutku kada smo svakodnevno svedoci koruptivnih afera vezanih za vlast, izveštaj GREKO bi mogao da se okarakteriše kao pozitivan. I to ne bi trebalo da nas čudi, niti bi u tome trebalo da vidimo zaveru EU da održi Vučića na vlasti i da mu vetar u leđa tik pred izbore. Činjenice su sledeće: u poslednjih godinu dana, od prethodnog negativnog izveštaja, vlast je napisala gomilu propisa, uredbi, pa čak i izmene Ustava, koji bi trebalo da uvere ovo telo da se nešto ozbiljno radi, a u civilizovanom svetu nije uobičajeno da ono što piše u Ustavu i što piše na tarabi ima podjednaku važnost. Takođe, oni ne moraju da znaju da to što se zakoni više ne donose po hitnom postupku nije posledica zrelosti vlasti već činjenice da u parlamentu bez opozicije može da prođe bilo kakav zakon, kao i da doneti Kodeks ponašanja narodnih poslanika ne znači ništa dok se po njemu „ponašaju“ samo pripadnici vlasti. „Doneli smo pravilnike, poslovnike, uredbe, a kako ćemo ih primenjivati - ne zna se. Smanjili smo broj zakona koji se donose po hitnoj proceduri, ali oni ključni koji su vezani za korupciju su doneti u veoma ubrzanom postupku i to tako što su amandmani davani neposredno pre glasanja, da bi se izbegla transparentna javna diskusija. Recimo, izmene Zakona o sprečavanju korupcije donete su po hitnoj proceduri u septembru prošle godine (bez javne rasprave i uz opravdanje da je hitnost zbog zahteva GREKO) i napravljeni su neki poslovnici i ustanovljeni neki kriterijumi koji govore o sukobu interesa. A ja ću vas podsetiti šta nakon toga imamo: imamo poslanika koji je član Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaštva i koji nije zamrzao svoju advokaturu, već paralelno sa ostalim funkcijama brani okrivljene u najvećim krivičnim predmetima koji uznemiruju javnost, koji su tesno vezani za funkcionisanje države i koji govore o vezi kriminala i države“, kaže Vida Petrović Škero, bivša predsednica Vrhovnog suda. Dakle, imamo Vladimira Đukanovića koji je na sebe preuzeo i Jovanjicu i Dijanu Hrkalović, a u isto vreme može da bira i razrešava tužioce i sudije. A imamo i njegovu tvrdnju da su izmene Zakona o sprečavanju korupcije bile loše jer bi on voleo još više slobode za sebe i svoje drugove s obzirom na to da nakon takvih izmena „uskoro više niko neće da bude javni funkcioner“, jer zakon polazi od pretpostavke da će oni da kradu i da neće da prijavljuju imovinu. Ali, GREKO ne ocenjuje to, već sam zakon, baš kao što na sličan način ocenjuje i „napredak“ u nezavisnosti pravosuđa koji je načinjen novim Ustavom. Problem je što je Ustavom malo šta rečeno iako na prvi pogled deluje da tužioci nemaju razloga da očekuju boljitak, dok su sudije na prvi pogled malo bolje prošle. Ono što će dati završnu reč su zakoni, a od 13 normi koje regulišu sudstvo čak je devet direktno upućeno na njih a ne Ustav. „Mi ne znamo šta će u tim zakonima pisati, a samim tim ni kako će funkcionisati Visoki savet sudstva. Po Ustavu sudije imaju većinu, ali tu su i četiri ugledna pravnika koje bira Skupština. Dovoljno je da se donese zakon po kom će biti obavezno da većina uglednih pravnika glasa za neku odluku i da se onemogući sudijama da donesu bilo kakvu odluku mimo uticaja Skupštine, a samim time i vlasti. To se ne vidi iz onog što je prezentovano GREKO-u, a GREKO mora da kaže da je to zadovoljavajuće jer sudije imaju većinu u Visokom savetu. Oni su dali ocenu onoga što je do sada urađeno, a na nama je da to sprovedemo. Veoma me brine jasno izražen stav svih poslanika i svih aktivnih političkih aktera koji su na vlasti, da je nedopustivo da sudska vlast bude toliko nezavisna da sama sebe bira, što je preporuka GREKO-a s kojom se oni ne slažu. A oni su ti koji će sada donositi zakone kojima će to biti uređeno. Zato me interesuje kakvu ćemo ocenu imati za godinu ili dve od iste komisije, imajući u vidu da smo napredak doživeli samo donošenjem zakonskih akata a da nijednom delatnošću još nismo pokazali kako ćemo i da li ćemo to primenjivati. Dakle, tek u sledećem izveštaju ćemo videti da li je ovo mrtvo slovo na papiru i simulacija borbe protiv korupcije ili stvarna borba“, kaže Vida Petrović Škero. Ipak, nešto ćemo videti i pre tog roka – GREKO zahteva da mu šef delegacije Srbije dostavi dodatne informacije o sprovođenju pet do sada nesprovedenih preporuka i to do 31. marta 2023. Ako je ovoj vlasti bilo potrebno sedam godina da ispuni osam preporuka, biće baš zanimljivo videti kako za godinu dana savladati čitavih pet. Sandra Petrušić