Više verujemo tajnoj policiji nego vladi

Čuvena opaska po kojoj su Srbi mimo sveta, sumnjiva je sa barem tri tačke gledišta. Prvo, čovek nikad nije siguran da li je to pohvala ili pokuda, i često je ambivalentan i onaj koji se na tu tvrdnju poziva. Drugo, svet nije jedan. Običaj je da se u ovom kontekstu misli na „prvi svet“, na zapadnu Evropu i njene derivate, ali taj svet nije ni jedini, ni najbrojniji. Najzad, čak i ako se fokusiramo na taj „svet numero uno“, popularna mudrost o mimoilaženju jednostavno nije tačna, o čemu svedoči i Bezbednosni radar 2022. Ime asocira na neku zaumnu združenu vojnu vežbu, na sjajnu priliku da se u ispaljene ćorke ulupaju milioni dinara ili evra, dolara ili rubalja dobrih građana, ali zapravo je reč o istraživanju koje je tokom 2021. obavila nemačka Fondacija Fridrih Ebert. Ideja je bila jednostavna - malo anketom, malo stručnim radnim grupama, ispitaće se kako dišu žitelji četrnaest zemalja. Ovaj put su pod politički stetoskop dospele sledeće - Austrija, Velika Britanija, Italija, Jermenija, Letonija, Nemačka, Norveška, Poljska, Rusija, SAD, Srbija, Turska, Ukrajina i Francuska. Nije to baš bio reprezentativan uzorak planete, ali družina jeste bila dovoljno šarena da istraga bude zanimljiva, a ispitano je po dve hiljade Austrijanaca, Srba, Amerikanaca i ostalih, starijih od 18 godina. I sudeći po rezultatima, ako je iko tu mimo sveta, to su Norvežani. Videlo se to već na jednom od prvih pitanja, kada je ljudima traženo da ocene kako se njihova država suočila sa pandemijom. Samo su u Norveškoj zadovoljni imali ubedljivu većinu. Klimavu većinu imali su još i u Rusiji i Italiji, a u svim drugim državama većinski se kritikovalo, u čemu su prednjačili Letonci i Poljaci, sa 73, to jest 66 odsto nezadovoljnih, dok su nezadovoljni Srbi zauzeli treće mesto sa 63 odsto. E sad, jeste verovatno da namršteni Srbi od zdravstva ne očekuju isto što i namršteni Francuzi (53 odsto), ali anketa, sve u svemu, potvrđuje da smo na frontu pandemije kolektivno i gadno omanuli. Norvežani su nastavili da nerviraju ostatak ispitanika i kada su pitani o tome koliko se brinu za svoju budućnost „uzimajući u obzir šta se sve u svetu zbiva“. Zabrinuto je - i to pre nego što je počela pucnjava - bilo 89 odsto Ukrajinaca i 79 odsto Rusa. U vrhu je, sa skoro 90 odsto mučenih brigama, još jedan par istorijskih neprijatelja, Jermeni i Turci. Srbi na tom planu dele sredinu tabele, zabavno, sa Amerikancima. Naših je 68, njihovih 67 odsto. Dominacija uznemirenih skoro je univerzalna - 66 odsto Italijana, 60 odsto Britanaca, 57 odsto Nemaca - jer su opet samo Norvežani mimo ljudi, sa svega 35 odsto brižnih. Ako su „vikinzi“ do sada nervirali, mržnju su navukli odgovarajući na pitanje o tome koliko veruju svojim institucijama, no dajmo prvo o Srbima, čiji su odgovori očekivani - u stranke veruje 12 odsto, u medije 15. Nisu se proslavili ni sudovi (31 odsto), ni vlada (31 odsto), ni šef države (36 odsto). Tajnim službama veruje 34 odsto Srba, pri čemu je teško reći da li je strašnije to što dve trećine njih nema poverenja, ili to što ga trećina i dalje ima. Policija se grčevito bori za natpolovičnu ljubav (47 odsto), a većinsku veru, po tradiciji, ima samo vojska (69 odsto). Time delimo začelje sa Poljskom, Rusijom i Ukrajinom, gde se takođe veruje samo armiji. Nije moguće u ovom tekstu predstaviti mišljenja od Vašingtona do Moskve, ali suma sumarum, nepoverenje u institucije nije srpski specijalitet. Vojska je jedina kojoj se veruje u svih 14 zemalja, a nijedna država ne može da se pohvali time da narod veruje u više od polovine pobrojanih institucija; nijedna osim Norveške, naravno, gde se veruje svakoj osim partija i medija. Debakl ove dve potonje je totalan, jer im se ne veruje nigde. Čak i kada se saberu ljudi koji veruju potpuno i ljudi koji veruju delimično, raspon poverenja u stranke je komičan - sedam odsto u Letoniji, osam odsto u Italiji, deset odsto u Francuskoj, petnaest u SAD. Četvrtinu vere su prebacile samo u Norveškoj, ali ni tamo nisu mogle dalje od 43 odsto. Mediji su - sasvim zasluženo, primetićemo sa zlobnom autoironijom - jedva prošli bolje. Države mogu biti i u međusobnom medijskom ratu, ali to ne pomaže da im brojke ne budu slične - onome što čitaju i gledaju veruje svega 20 odsto Britanaca, 21 odsto Rusa, 27 odsto Amerikanaca, 31 odsto Nemaca. I maksimalnih 42 odsto, čitalac već zna gde. U ovoj konkurenciji Srbi, sve u svemu, „iskaču“ samo na geopolitičkom planu. „Rusija se posmatra kao veća pretnja evropskom miru i bezbednosti nego Kina ili SAD. Sa tom su izjavom, naravno, najmanje saglasni sami Rusi (12 odsto). Ako izuzmemo Rusiju, ta se pretnja najmanjom smatra u Srbiji (21 odsto) i Italiji (36 odsto). Kina se smatra drugom najvećom pretnjom, a najmanje su zabrinute Rusija (20 odsto) i Srbija (21 odsto). Što se tiče pretnje SAD, najviše su zabrinuti srpski i ruski ispitanici (66, to jest 57 odsto)“, sumiraju istraživači Fondacije Fridrih Ebert. Pri vrhu smo i po osećaju da u svetskoj hijerarhiji nemamo mesto koje zaslužujemo. Tako misli 82 odsto Turaka, 79 odsto Srba i Ukrajinaca, ali i 68 odsto Italijana i skoro polovina Francuza. Čak i 24 odsto Norvežana. Definitivno smo na vrhu po tome koliko nas se oseća „delom evropske kulturne sfere“. Evropljaninom se oseća 87 odsto anketiranih Srba, a prate nas Ukrajinci. Mogli bismo na prvu loptu da zaključimo da je takav stav, samo naoko paradoksalno, karakteristika zemalja sa evropskih oboda, i političkih i geografskih, ali brojke su slične i „usred srede“ Evrope. Čitaoca više neće iznenaditi to što je u evropski voz požurilo više Jermena i Turaka nego Norvežana (redom 74, 70 i 62 odsto). Najzad, Srbi, barem prema ovom istraživanju, prednjače i u miroljubivosti. Šezdeset osam odsto Srba smatra da su vojne intervencije u drugim državama nedopuštene čak i „da bi se otklonila opasnost“. Svega petina anketiranih Srba bi podržala takav juriš, ostali su neodlučni. Koje god iskustvo presuđivalo, naše avanture ili avanture nad nama, tu smo bez premca. Norvežani smatraju da imaju pravo na vojne avanture, u odnosu 46 prema 33. Ko bi shvatio te „vikinge“?