Kaseta koja upotpunjuje tugu

U muzičkom spotu iz 2000. godine za pesmu Miserable grupe Lit, liliputanski muzičari izvode svoj hit na guliverskoj i izazovno razodevenoj Pameli Anderson. Isprva, ona je objekat, istina preteće veličine, da bi pred kraj stvari skrenule u pravcu strave i užasa. Pamela počinje da proždire mlade muškarce, za početak indiferentno, da bi negde oko bubnjara počela da uživa. Tekst refrena je neprevodivo genijalan: „You make me come... You make me complete... You make me completely miserable“. LJudetinom zasićena Pamela u poslednjem kadru napušta scenu gozbe, ostavivši nas da, inspirisani naoko nepretencioznom pop pank pesmicom, razmišljamo o motivu muškog straha od lepe žene, o „maloj smrti“ orgazma, pa zatim o gradaciji i nestajanju ljubavne veze, možda još od April Come She Will Sajmona i Garfankla neopevanoj na tako maštovit a prijemčiv način. Stanje u kojem 1995. godine zatičemo naslovni dvojac serije Pem i Tomi (Hulu; autor Robert Zigel, scenarista filma Rvač Derena Aronofskog) organski je povezano s podacima i uvidima s početka teksta. Pamela Anderson, bivša Plejboj diva i čuvarka plaže, mašta o filmskoj karijeri ispunjenoj pravim „mimezisom“, te udaljavanju od statusa globalnog objekta (samo)zadovoljenja. U jednoj sceni, recimo, odlazi na audiciju za glavni ženski lik u filmu Poverljivo iz L. A. I, znate šta, ona bi bila prikladnija od Kim Bejsinger, najslabije tačke tog izuzetnog filma, međutim, klasne ograde su najteže za preskakanje, čak i u navodno besklasnom društvu poput američkog. Tomi Li, bubnjar hevi metal grupe Mötley Crüe, pak, nalazi se u svom još uvek tek nazirućem paklu, kao relikt prošlosti ostavljen od nove generacije šesnaestogodišnjaka – u uznemirujućoj sceni za svakog gledaoca koji polako miriše svoju sredovečnost, do tada neupitno korišćenje najboljeg muzičkog studija biva od strane izdavačke kuće predato grupi Third Eye Blind. Pamelu i Tomija, zapravo, od loših misli spasava međusobna ljubav, u tom trenutku u „upotpunjuješ me“ fazi. A onda na red dolazi... kaseta. Bivši porno glumac i samouki teolog Rend Gotije, u ispravnom gnevu zbog neplaćenog stolarskog posla, krade Tomijev sef u kojem se nenadano krije i kaseta sa ljubavnim činom, što seriju prevodi preko žanrovske granice, u predele trilera, dok tematski otvara pitanja tehnološke (r)evolucije i njom izazvanog silovanja privatnosti – sa pristankom ili bez pristanka žrtve. Dalje, novinarski ugao prikazuje tačku u kojoj urednik El-Ej Tajmsa, posle mnogo meseci opiranja, dozvoljava mladoj novinarki da pokrene seriju tekstova o skandaloznoj kaseti – do tada bi takva tema bila nedostojna jedne ugledne štampane tvari. Pem i Tomi je, dakle, priča o promeni – ličnoj, teško izvodivoj, i društvenoj koja se ne da zaustaviti. Autorska odluka je bila toliko čvrsta da je preuzela sve velike likove, pretvarajući ih u otelotvorenja dramaturškog principa (Gotije je, tako, uglavnom nepriličan uzoru iz stvarnosti). Šta je, pak, s autorskim stavom glede tektonskih promena sveta? Osoba koja „drma“ novinarski establišment je mlada žena dalekoistočnog porekla; scenaristi humorističke emisije DŽeja Lenoa su takođe pripadnici manjina. Političko-korektnim bljutavostima ovog tipa – u par navrata prisutnim i kroz pamfletske dijaloge – suprotstavlja se tuga kao dominantna emocija koju serija emanira. Emociju, ipak, nikada nije dobro potceniti. Glumce valja posebno istaći. Lili DŽejms i Sebastijan Sten, po rođenju Rumun, imitacije Pamele i Tomija dovode do savršenstva, pri čemu su dovoljno samosvojni da igra ostane u predelima iluzije najviše vrste. Set Rogen kao Gotije i dalje uspeva da svoj glumački manir svrsishodno upotrebi na dobro napisanom tekstu. I, par epizodnih vrhunaca: mladi Fred Hešinger, posle Belog lotosa, u ulozi „webcam“ seks-preduzetnika pokazuje da se radi o glumačkom kameleonu, dok Endrju Dajs Klej (gangster „Buči“ Pereino, inicijalni distributer kasete) ostaje tajno dramsko oružje onih koji znaju štogod o istoriji popularne kulture.