Dubina pozornice

U subotu, 9. aprila, večernji termin na Drugom programu Radio-televizije Srbije bio je rezervisan za snimak predstave Putujuće pozorište Šopalović LJubomira Simovića, koju je na scenu Jugoslovenskog dramskog pozorišta svojevremeno postavio reditelj Dejan Mijač (1934–2022). U prvom tomu Pozorišnih referata – deo hronike vezan za 1985/1986, poglavlje: „Pokušavam da nadoknadim propušteno (2)“ – Jovan Hristić ispisuje esej o tom komadu, i pošto ga otvori rečima: „Niko ne zna šta je Aristotel imao na umu kada je rekao da tragedija pročišćava naša osećanja, ali posle predstave svi smo izašli u noć okupane duše“ – govori o ulogama Miloša Žutića, Đurđije Cvetić, Milana Gutovića, Jasmine Ranković, Branke Petrić, Miše Janketića, Mila Miranovića, Branka Cvejića, Gordane Pavlov, LJiljane Međeši, Gojka Šantića... Takođe, o kostimima Božane Jovanović, scenografiji Miodraga Tabačkog, muzici braće Vranešević. Hristića zanima kretanje predstave „u rasponu od opipljive svakodnevice do istančane poezije“, te koliko glumca može da ponese dobar tekst; kako igraju „savršeno svesni mesta koje svaka uloga zauzima u njima“. Na 308. stranici kaže: „U svojoj predstavi Dejan Mijač je sa sigurnošću majstora pronašao pravi tonalitet u kome Simovićeva drama postiže svoj puni efekat. On je vladao ritmovima zbivanja – kod Simovića sve se događa postupno, i gotovo neprimetno – i umeo je da nam stavi do znanja da gledamo dramu u kojoj se događaji polako uzdižu do one ravni do koje samo pesnik može da ih dovede. Kod Mijača sve ima i opipljivost najsvakodnevnije stvarnosti i prozračnost poezije, i siguran sam da nikada neću zaboraviti kraj njegove predstave, scenu u kojoj glumci, bez svog mladog prvaka, sa kolicima natovarenim prtljagom i pozorišnim rekvizitima, odlaze u dubinu pozornice. Kao Majka Hrabrost što nastavlja da vuče svoja kola zemljama koje je opustošio Tridisetogodišnji rat, Simovićevi glumci vuku svoja kolica koja samo što se nisu raspala i odlaze nekud za svojom umetnošću koja je na neobične načine nekim tanušnim `tavnim plamenom` ozarila stravičnu javu života.“