Ah, Vinča, Vinča…

Pazi šta je, neko, brale, izračunao! Istra ima 3.476 kvadratnih kilometara i ako bi se, na svakom kvadratnom metru smestila po dva čoveka, Istra bi bila dovoljna da se na nju smesti celokupno stanovništvo Zemlje!? Kada ovo pročitaš, prvo ti stane mozak, a onda munjevito proradi - ko se setio da ceo ljudski rod smesti u Istru? Da li je to neko ko hoće da pokaže kako je priča o demografskoj eksploziji, bez potrebe, naduvana? Jer, po ovoj istoj matematici, svakom čoveku na ovoj planeti sleduje dva hektara! Ili su priču sa Istrom smislili „vladari iz senke“, ko god oni bili? Možda su odustali od ideje da nas svedu na „zlatnu milijardu“, jer taj se megaprojekat sporo odvija. A možda su odlučili da nas sakupe i sabiju na jednom mestu, možda baš u Istru, i da u dogledno vreme od sedam milijardi ljudi ne ostane ništa! A, oni najbogatiji ionako imaju čovekolike robote i prateće mašine da ih opslužuju u bunkerima visokog komfora, jer treći svetski rat samo što nije počeo! Sedim u ligeštulu pored Mokranskog vrela, primam solarnu terapiju od Nepobedivog Sunca, a „hemijski tragovi“ mi na plavom nebu ispisuju neke poruke koje ne umem da rastumačim. Miki Lule mi pokazuje fotografiju Adama iz Lepenskog vira. Tako je tu skulpturicu nazvao Srejović, a nju kao da je vajao Henri Mur. Taj Adam iz Lepenskog vira datira iz vremena posle Nojevog potopa, dakle pre osam hiljada godina, kada su Srbi počeli da računaju vreme, pa smo tako, evo, ušli 1. aprila u 7531. godinu. Aleksandra me, pak, podseća da je skulpturica Adama isklesana od kvarcnog oblutka, a „kvarc je božanski kristal i ima spiralnu strukturu“. U osnovi nastajanja prirode leži spirala, počev od atoma i zvezda, pa su i „one u galaksiji raspoređene u spiralu“. Naša DNK struktura je, takođe, dvostruka spirala, položaj fetusa u utrobi je u obliku spirale, najzad „i cvet spiralno raste“. Ah, Aleksandra! Ona je čudo od žene i počeću da verujem da je živela i u drevna vinčanska vremena... Tu počnem da smišljam kako bi, možda, trebalo osnovati za sledeće izbore Vinčansku stranku, ne bi li se Srbi setili da su najstariji narod u Evropi i da su od nas nastali svi evropski narodi. Ako se toga ne setimo, ubrzo ćemo nestati. I, evo, nije me sramota da priznam da sam Hazarski rečnik zafrljačio u pesak pored Mokranskog vrela pošto me i Pavić, kao i odlazeći Šešelj, ubeđuju da smo ovde došli u šestom veku, i da su nas opismenili Ćirilo i Metodije i to, uz blagoslov, rimskog pape?! K. G. Jung, moj guru iz Švice, pažljivo prati moje misli, pa kaže: „Potpuno si u pravu, moj dečače! Nego mislim da ti je ideja o osnivanju Vinčanske stranke potpuno šašava! Na izborima bi prošao lošije od Borisa Tadića i Miše Vacića! Ti treba da se baviš pisanjem romana i da na tihoj vinčanskoj vatri izgoriš pored drevnog ognjišta. A ako ti đavo ne da mira, bolje da se baviš muškom prostitucijom nego strančarenjem, politikom! Jer, evo, poznate face, poput tebe, dobijaju od dobrostojećih dama i po 2.000 evra za veče!“ I uhvatim sebe kako razmišljam da bih mogao da podržim one koji se zalažu za legalizaciju prostitucije. Ali, moliću lepo, ne samo ženskog, već i muškog kurvanja. Moja Crna je zgranuta: „Sve sam od tebe očekivala, ali da ćeš da budeš i muška kurva, e, tome se nisam nadala! Nego, ako se u Istri smesti ceo ljudski rod, da li će biti mesta i za nas mačke?! Jer, ako dva čoveka dobijaju kvadratni metar, ima tu mesta bar za jednu mačku!“