Šarić kao mera borbe protiv kriminala

Još jedan filmski veleobrt u slučaju Darka Šarića, dostojan svetski poznate serije Narkos, rađene po istinitim događajima, predstavljao je iznenađenje za sve domaće režisere, glumce i statiste u ovoj doskora farsi. Počelo je 2009, kao ozbiljan slučaj za koji su predstavnici BIA, tužilaštva i MUP-a dobijali brojna priznanja iz sveta, SAD, Italije, Španije... Zatim je, izlaskom na javnu scenu glavnog glumca Šarića, misterioznom predajom 2014. sve više počelo da liči na farsu. Donedavno je izgledalo da će se tako i završiti, jer je novo veće Apelacionog suda u Beogradu napravilo preokret u korist Šarića, dok su pripadnici njegovog klana u Urugvaju, Italiji, Sloveniji i Španiji uveliko osuđeni. Poslednje Apelaciono veće donelo je odluku da se iz dokaza izdvoje presretnuti razgovori, koji nisu bili prethodno sporni za druga dva veća istog i za dva veća Specijalnog suda. U pitanje ih nije doveo ni Vrhovni sud kada je poništio pravosnažnu presudu iz formalnih razloga. Hapšenje Šarića 14. aprila 2022, dok je bio u kućnom pritvoru, predstavlja tačku kada će mnogi zvaničnici iz Srbije promeniti odnos prema tom slučaju. Da li će ti dužnosnici osim promene kursa snositi još neke posledice zavisiće i od otkrivanja razbijene Skaj aplikacije, od kojih je deo sada, preko Evropola i Evrodžasta, dostavljen Srbiji. Posebno je upečatljivo da se Šarić tereti da je praktično imao kriminalnu kancelariju u teoretski najbezbednijem pritvoru Specijalnog suda, iz koje je preko više satelitskih i telefona sa Skaj aplikacijom slao kriminalne naredbe saradnicima. Šarić je u Srbiji, sa još 11 osoba, zasad osumnjičen za šverc kokaina, nezakonitu diskreditaciju svedoka saradnika i ubistvo nekad bliskog saradnika Milana Milovca, zbog čega su u Hrvatskoj takođe uhapšeni neki njegovi saradnici. Tereti se da je od početka 2020. do 14. aprila 2022. organizovao kriminalnu grupu „koja je u međunarodnim razmerama na teritoriji Južne Amerike sprovodila kriminalni plan dogovaranja neovlašćene kupovine kokaina i njegov transport do Evrope“. Tereti se i da je hteo da „preko pripadnika ove kriminalne grupe u Južnoj Americi i drugih lica, liši života lica koja bi pokušala da osujete ostvarenje kontakata pripadnika njegove kriminalne grupe sa dobavljačima opojne droge iz Južne Amerike, te je organizovao i naložio izvršenje krivičnog dela teško ubistvo na štetu Milana Milovca“. Osumnjičen je i da je nezakonito pokušao da utiče na tok dva postupka u Srbiji - za krijumčarenje 5,7 tona kokaina i pranje novca tako što je organizovao diskreditaciju glavnog svedoka saradnika Nebojše Joksovića. „U tom cilju pripadnici organizovane kriminalne grupe su protiv Nebojše Joksovića podnosili krivične prijave sa neistinitim tvrdnjama da je pripremao i pokušao ubistvo svedoka odbrane Gorana Nikolaševića kako bi se u javnosti prikazalo da je svedok saradnik nastavio sa vršenjem teških krivičnih dela, a što je u krivičnim postupcima protiv Darka Šarića trebalo da ima za rezultat da izgubi status svedoka saradnika.“ Uhapšeni Šarićev advokat Dejan Lazarević se tereti da je učestvovao u dogovaranju diskreditacije svedoka Joksovića, kao i da dobija podatke o istragama dajući novac policajcu Dušku Mirkoviću, koji je takođe uhapšen. Joksović je i ranije bio na udaru, kao i druga dva zaštićena svedoka. NJegov bliski rođak Radovan Jokso­vić 3. jula 2012. je ubijen u Beogradu, a suvozač Predrag R. je ranjen. Pre toga pretučen je Joksovićev rođeni brat. Štamparija Joksovića u Žarkovu je dva puta napadnuta bombama, poslednji put zoljom 2015. Juna 2012. bačena je bomba i na njegov kafić u Žarkovu. Nakon predaje Ša­rića 2014, u režimskim medijima kreće kampanja protiv svedoka saradnika, ali i pripadnika tužilaštva, BIA i MUP-a koji su učestvovali u istrazi, a isti mediji nakon poslednjeg hapšenja Šarića počinju drugačije da izveštavaju. Ubrzo su, 2014, smenjeni svi pripadnici MUP-a i BIA, koji su oktobra 2009. učestvovali u akciji Bal­kanski ratnik i za to dobili međunarodna priznanja, čak i istražni sudija Dragan Lazarević, koji je odobrio da se presretne komunikacija klana. Jedino nadležni zamenik tužioca za organizovani kriminal Saša Ivanić nije smenjen, ali je 23. februara 2015. jedan opskurni sajt objavio njegovu fotografiju iz službene elektronske evidencije MUP-a. Kancelarija poverenika za informacije i zaštitu podataka utvrdila je da je neko iz BIA neza­konito uzeo fotografiju i da je ona zatim objavljena na sajtu koji podr­žava Šarićev kartel. U BIA su tvrdili da istu karticu za pristup evidenciji MUP-a koristi više njihovih pripadnika, pa ne znaju ko ju je zloupotrebio. Kancelarija po­verenika podnela je krivičnu prijavu protiv nepoznatog poči­nioca iz BIA, ali se na tome sve i završilo i za to do danas niko nije odgovarao. U akciju protiv Šarićeve grupe krenulo se prvi put aprila 2009, ali je ona propala zbog curenja podataka. Rukovodstvo BIA, koje je tada vodio Saša Vukadinović, obratilo se za pomoć kancelariji američke DEA u Rimu. U akciju su osim BIA i tužioca uključeni i malobrojni predstavnici policije za koje ne znaju drugi u MUP-u, a saradnju sa brojnim drugim zemljama koordiniše američka DEA. Tako je u urugvajskim vodama 16. oktobra 2009. zaplenjena jahta Maui sa više od dve tone kokaina. Za curenje podataka iz MUP-a kasnije je bio optužen Branko Lazarević, šef kabineta tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića. Oslobođen je pravosnažno 2019, nakon što je sud iz dokaza izuzeo presretnutu komunikaciju. KRIK je objavio video-snimak sastanka Dačića sa Rodoljubom Radulovićem, Mišom Bananom, optuženim da je prekookeanskim brodovima prenosio Šarićevu drogu. Dačić je rekao da je taj sastanak propust službi koje ga nisu obavestile ko je Radulović. Osim što nakon predaje nije ispitano gde se Šarić krio sve vreme, pokrenuta je priča da je neko od njega uzeo novac. Šarić i režimski mediji su kao krivca označili načelnika UKP-a Rodoljuba Milovića, koji je bio u malobrojnoj grupi pripadnika MUP-a uključenih u akciju Balkanski ratnik. Obojica su, međutim, prošli poligraf. Šarić sa odgovorom da je novac dao - svom saradniku Draganu Dudiću Fricu, a Milović da nije uzeo nikakav novac. U celu priču se tada uključio tadašnji šef BIA Aleksandar Đorđević, blizak Vučićev saradnik, koji je na zahtev Šarićeve odbrane dostavio materijal o sastanku na Jelovoj gori predstavnika MUP-a, BIA i tužilaštva sa Draganom Dudićem. Neverovatno je da to tada nije bilo poznato sekretaru Saveta za nacionalnu bezbednost i koordinatoru svih službi bezbednosti Aleksandru Vučiću. U ovom naknadnom izveštaju BIA navedeni su brojni ne­tačni podaci, da se, na primer, ne zna ko je ubio Dudića (30. maja 2010. u Kotoru), iako je ubica odmah uhapšen i osuđen. U izveštaju su zacrnjena neka imena, pa i advokatice Vesne Lončar, supruge ministra zdravlja Zlatibora Lončara, koja je svojevremeno radila u advokatskoj kancelariji tadašnjeg šefa BIA Đorđevića. Ona je posredovala u ime Dudića da se održi sastanak. Smenjeni načelnik UKP-a Rodoljub Milović je za NIN i KRIK izjavio da je advokatica Lončar dogovorila sastanak Dudića sa tada­šnjim direktorom policije Milora­dom Veljovićem, sadašnjim savetnikom predsednika Vučića. Milović je rekao da je Dudića na sastanak dovezao pripadnik BIA Miodrag Stojanović, kum ministra Lončara, i zaključio da to sve ne može biti slučajnost. Kako je to Srbija od države koja je dobijala priznanja za borbu protiv međunarodnog krijumčarenja kokaina postala jedina zemlja u kojoj suđenje ovoj grupi još nije završeno i iz čijeg zatvora optuženi narko-šef i dalje vodi kartel? Teško da u tome nema bar političke, ako ne i krivične odgovornosti ljudi iz vrha vlasti. Vuk Z. Cvijić