Hrane i za izvoz samo ne po ovim cenama

Hrana u svetu je samo u martu poskupela 12,6 odsto i Indeks cena hrane FAO još jednom je oborio sve rekorde. Za godinu dana hrana je poskupela 33,6 odsto, a procenjuje se da će trend rasta nastaviti zbog sukoba Rusije i Ukrajine. Generalni direktor FAO Ku Dongju upozorava da će taj rat za posledicu imati „dodatno povećanje cena hrane, energije i đubriva, što može ugroziti i ovogodišnju i sledeću žetvu“. UNKTAD prognozira i ozbiljne nestašice, jer su Rusija i Ukrajina pokrivale 53 odsto tražnje suncokretovog ulja i 27 odsto potreba za pšenicom. Šta Srbiju očekuje? Da li je (ne)opravdan strah od nestašica, šta će biti sa cenama kada prestane da važi Uredba Vlade o njihovom zamrzavanju? Nema razloga za bojazan od nestašica, ali će domaći potrošači morati da se naviknu na nove, više cene. To bi u najkraćem bio osnovni zaključak debate o uticaju svetske krize na srpsku poljoprivredu, u kojoj su učestvovali Željko Radanović, direktor MPZ Agrar, Miloš Mijović, direktor MK Agrikalčar i Luka Popović, pomoćnik direktora Delta Agrara, direktor Danubijusa i Delta Fida. Čelne ljudi tri najveća domaća proizvođača hrane koji zajedno obrađuju više od 60.000 hektara, okupili su na jednom mestu magazini Instor i NIN, organizatori Business Trends konferencije. Jesenas je kukuruz zasejan na 950.000 hektara, očekuje se rod od oko sedam miliona tona, naše potrebe su 4,5 miliona tona, pa će značajne količine ponovo moći da se izvezu. Pšenica je zasejana na pet odsto više površina, očekuje se rod od tri miliona tona, domaće potrebe su 1,7 miliona i očito da će i nje biti za izvoz, precizirao je Mijović. Mnogi se čude zašto se uopšte priča o nestašicama u zemlji koja samo kukuruza izveze za 450 miliona evra. I u najgorim, sušnim godinama Srbija izveze 800.000-900.000 tona, a godišnji prosek je oko tri miliona tona. Strancima je do sada isporučeno oko milion tona prošlogodišnjeg roda, pre zabrane ugovoren je izvoz još oko 600 tona, što znači da ima prostora da se do berbe izveze još 1,3 miliona tona. „Za tom zabranom više nema potrebe. Sav udar poskupljenja inputa podnose proizvođači, kojima su troškovi značajno uvećani, a izvoz im je zabranjen. Taj teret bi, kao svuda u svetu, trebalo ravnomernije rasporediti, da deo preuzme država kroz subvencije, a deo potrošači preko tržišta“, smatra Popović. On kaže da bi se rado menjao sa mađarskim kolegama. Ni oni ne mogu strancima da prodaju hranu bez saglasnosti vlade, ali u slučaju zabrane, od njih, tražene količine po istim cenama, moraju da kupe državne robne rezerve. Popović se nada da će Žita Srbije sa Vladom što pre postići dogovor da se podigne rampa na izvoz. Nema razloga za takvu zabranu, a ovo je retka prilika da proizvođači pristojno zarade a šansa za to ne ukazuje se baš često. Na pitanje kada očekuju ukidanje sporne uredbe, sva trojica su odgovorila – svakog četvrtka, jer se tog dana održavaju redovne sednice Vlade. „Još pamtim devedesete, kada je poljoprivreda iznela krizu na svojim leđima, a i sada su sve oči uprte u agrar, jer nas je korona naučila da sve može da stane, osim proizvodnje i distribucije hrane. Naravno, suočeni smo sa velikim poskupljenjima repromaterijala i energenata, a imamo barijere u prodaji i sve to zajedno nam otežava situaciju“, kaže Radanović. Mijović ukazuje na to da je veštačko đubrivo tri puta skuplje nego lane, a znatno su povećane i cene semena, zaštitnih preparata, goriva, struje… „Zato će i cena proizvodnje, a samim tim i hrane biti veće. Mi smo kao velika kompanija na vreme nabavili deo materijala po povoljnijim cenama, pa će se puni efekti poslednjih poskupljenja odraziti na sledeću setvu i prinose, pogotovo ako na jesen bude problema i sa snabdevanjem svim inputima“, oprezan je on. Kako i ne bi bio, ako je u poslednja tri meseca palo samo 30 litara kiše po kvadratnom metru, a prosek je 100 litara. Trenutno stanje na njivama je solidno, prolećna setva je pomerena za par nedelja, ali će se završiti na vreme, kaže Mijović i ne krije da je stalni rast troškova veliki izazov i da će možda naredna setva biti još izazovnija od ove koja se privodi kraju. „Nadležni verovatno nisu svesni svih izazova koji nas čekaju na jesen, ali se nadam da će do tada preduzeti mere koje će nam pomoći da proizvedemo što je moguće više hrane i da je plasiramo po realnim cenama. Iskreno, više od poskupljenja inputa brine me suša. Ako do kraja aprila ne bude većih padavina, to će znatno smanjiti prinose, naročito pšenice“, ističe Radanović. On, ipak, smatra da nije sve tako crno, jer je biljna ratarska proizvodnja, zahvaljujući novim tehnologijama i opremi, znatno uznapredovala. U nekim selima ima više proizvođača od kojih svaki obrađuje po 100 hektara, a sve to garantuje viškove hrane koja će moći iz Srbije da se plasira i na neka nova tržišta. Da bi pojasnio u kojoj meri rusko-ukrajinski sukob utiče na svetsko tržište, Popović je naveo da Srbija ima 3,5 do četiri miliona hektara obradivih površina, a u Ukrajini se samo suncokretom zaseje osam miliona hektara. Zato on i očekuje trend rasta cena, i u svetu, i u Srbiji. „Duboko verujem da neće biti nestašica, jer Srbija spada u top 10 proizvođača genetski nemodifikovanog kukuruza u svetu, a veliki smo proizvođači i pšenice, suncokreta, repe i drugih kultura. Ali hrana više nikada neće biti jeftina i ne očekujem da će se cene ikad vratiti, jer u svetu one već dve godine imaju trend rasta“, kaže Popović. On smatra da bi teret trebalo drugačije da se rasporedi. Na dugi rok nije održivo da proizvođačima cena pšenice ostane zamrznuta na 24-25 dinara, a da je njena tržišna cena 36-37 dinara za kilogram. „Srbija nije izolovano ostrvo, te cene svuda su oko nas i za dve-tri nedelje, kada prestane da važi vladina Uredba, videćemo šta će se desiti sa cenama. Svima nam je potrebno da se što pre vratimo na normalu. Proizvođači sada imaju zalihe, koje ne mogu da izvezu, a treba im novac za novu setvu. S druge strane, u strahu od poskupljenja i nestašica, ljudi gomilaju zalihe i kupuju brašno koje će im se na kraju pokvariti.“ Dodatna nevolja za domaće proizvođače je što su 2021. na ruskom tržištu zaradili 140 miliona evra prodajom voća i proizvoda od voća. „Za sada uspevamo da i dalje na rusko tržište plasiramo sveže jabuke, smrznuto povrće i voće i sterilisano povrće, ali je isporuka sporija, naplata otežana i zbog toga, uz veliku podršku PKS, tražimo alternativna tržišta na Bliskom istoku i severnoj Africi. Lane smo na Bliski istok plasirali oko 250 kontejnera, a ove godine planiramo 450“, precizira Mijović. Kriza je za srpsko stočarstvo počela znatno pre rusko-ukrajinskog rata i pandemije. U odnosu na desetogodišnji prosek u Srbiji sada ima manje goveda (5,1 odsto), svinja (6,5), koza (6,7) i živine (9,5 odsto). Samo je ovaca više za 1,8 odsto. To znači da se sve može, kad se hoće i kad postoji strategija. „Država je prošle godine subvencionisala ovčarstvo i zato je povećan samo broj ovaca. Broj ostale stoke dramatično pada, a i mleka smo proizveli za 36 miliona litara manje nego 2020. Svaki proizvođač koji je svinje do pre dve-tri nedelje prodavao za 150 dinara po kilogramu žive vage bio je u ozbiljnim gubicima. U stočarstvu i voćarstvu odluke se ne donose danas za sutra i u tim oblastima je neophodna veća pomoć države u vidu subvencija. Pa, Srbija je još u vreme Obrenovića bila poznata po izvozu šljiva i svinja, a sada je Srbija neto uvoznik mesa. Pri tome smo jedina zemlja u Evropi u kojoj se svinje ne hrane GMO sojinom sačmom“, kaže Popović. Prošle jeseni, MPZ Matijević je kupio Mirotin grupu, u čijem sastavu je i fabrika ulja „Banat“ iz Nove Crnje. NJoj se, zbog rata u Ukrajini, već javljaju novi kupci. „Tražnja je pojačana, otvaraju se nove mogućnosti ne samo našoj, nego i drugim uljarama iz Srbije, u kojima se godišnje proizvede 170.000 tona rafinisanog suncokretovog ulja. Domaća potrošnja je oko 115.000 tona, tako da za izvoz ostaje bar 50.000 tona. Naša uljara planira da dobar deo ovogodišnje proizvodnje izveze“, ističe Radanović. Direktor Danubijusa kupcima obećava da će i ove godine na domaćem tržištu moći da nađu dobre špagete. Ali, dodaje, Srbija ne može da ostane izolovano ostrvo, pšenica je najviše poskupela i to će se odraziti na cene pekarskih proizvoda i testenina. Sve u svemu, dobra vest je da nestašica neće biti. A loša je da hrana nikada više neće biti jeftina kao što je do sada bila. Bez obzira na to što neki potrošači ni po dosadašnjim cenama nisu mogli da je priušte.