Decenija skupe struje

Realnost je da se cene električne energije neće vratiti na nivo pre kovida bar još deceniju, čak i da se smiri situacija u Ukrajini i poteče gas Severnim tokom 2, smatra Nenad Savić, vlasnik kompanije Nova komoditis, koja se bavi prekograničnom trgovinom električnom energijom. On je, u razgovoru sa Markom Čadežom, predsednikom PKS, na panelu posvećenom energetskoj budućnosti - pozivajući se na neke već realizovane dugoročne transakcije u Nemačkoj - prognozirao da će cena na tom tržištu narednih devet godina biti oko 90 evra po megavat-času, a u Srbiji do 120-130 evra, a do pre dve godine je bila oko 50 evra. „Cena električne energije je jednačina sa 22 nepoznate i teško je reći kolika će biti, ali ovo su indicije zasnovane na već obavljenim dugoročnim kupovinama“, kaže on i savetuje privrednike da racionalnije i efikasnije troše struju i da pažljivo planiraju i investiraju u alternativne izvore. „Srbija je u ovoj situaciji posegla za jedinim mehanizmom koji je imala na raspolaganju i EPS je industriji na otvorenom tržištu ponudio izdašnu cenu od 75 evra, iako je u trenutku donošenja Uredbe cena na tržištu bila 310 evra. Pošto EPS zbog svojih problema nije mogao da proizvede dovoljno struje, potrebe su se namirivale uvozom po ceni od 310 evra i tu razliku će neko na kraju plaćati. Da bi se industrija zaštitila od šoka, verovatno će Uredba biti produžena do kraja godine, ali na nešto višem nivou cena“. Savić je uveren da je ovo „pik cenovne psihoze“ i da su potrošači već uračunali sve rizike i da će cena od sada blago da se spušta. „Tržište je u problemu i karakterišu ga nezabeleženi rast cena (u prva tri meseca 2021. cena je bila 53, a u istom periodu ove godine 230 evra), velike promene i niska likvidnost. Početkom meseca cene su se za dan menjale i za 100 evra, a donedavno nas je pomeranje cena za pola ili jedan evro uznemiravalo. Zbog toga su potrošači dezorijentisani i malo ko se usuđuje da kupuje, jer nije siguran šta je realni nivo cena. Ali, ovo bi trebalo da je pik psihoze i tržište ima potencijal da cene idu nadole. Ako bude obrnuto, imaćemo mnogo veći problem nego što smo mislili“, objašnjava Savić. Na Čadežovo pitanje šta je izazvalo toliki poremećaj na tržištu, odgovorio je da je to sklop nekoliko nepovoljnih okolnosti. „Pogrešno se veruje da je rat izazvao krizu, cena struje je krenula da raste pre tačno godinu dana. Na to su uticala dva razloga, oba politička. Najpre odluka Evropske komisije da u maju 2020. promeni mehanizam za takse na ugljen-dioksid. Ranije je postojala obaveza oko 11.000 obveznika, što emitera, što industrijskih potrošača, da potrošnju energije iz uglja pokriju taksama. A onda je, da bi se podstaklo ulaganja u obnovljive izvore, doneta odluka da se tim kuponima koje EK emituje, može trgovati. Prema nekim informacijama, tri četvrtine tih kupona sada je u rukama investicionih fondova koji - trgujući između sebe - pumpaju cene. I cene kupona su od 20 u jednom trenutku otišle na 100 evra po toni ugljen-dioksida. Jedno vreme je cena tih kupona rasla kao bitkoiin, a EK, iako ima mehanizam da smiri tu cenu, to ne radi, jer je očito rešena da istraje u svojoj nameri, bez obzira na to što boli“, zaključuje Savić, uz opasku da bogatije zemlje to lakše mogu da podnesu, dok su slabije razvijene u većem problemu, što će sigurno dovesti i do trvenja unutar same EU.