Inflacija je štetnija od rasta kamata

Visoka inflacija nije specifičnost Srbije, ona je najvećim delom uvezena, a da bi se smirila, neophodno je zaoštriti monetarnu politiku, povećati kamatne stope i ponovno uspostaviti ravnotežu ponude i potražnje na globalnom nivou, kaže Dejan Janjatović, zamenik predsednika IO Komercijalne banke. „Danas se sve ubrzalo, nekada su se krize dešavale svakih 10, a sada svake druge godine. Još nismo izašli iz kovid krize, a sukobi u Ukrajini su doneli nove izazove i potrebu za drugačijim i brzim reakcijama. Pandemija je oborila potrošnju i, da bi ublažile krizu, države su velikom količinom novca stimulisale tražnju. Ali, zbog nedostatka sirovina, pokidanih lanaca snabdevanja i velikog broja obolelih radnika, smanjena je i ponuda, što je dovelo do pritiska na cene. U SAD 40 godina inflacija nije bila kao što je sada, 8,4 odsto, a kod nas je u martu 9,1 odsto i NBS je nedavno povećala referentnu kamatnu stopu, jer je očuvanje cenovne stabilnosti primarni cilj centralnih banaka.“ Da li je na srednji rok rast kamata neminovan? Više od pet godina imali smo trend njihovog smanjivanja zbog velike ponude novca. Sada će krenuti njihov rast, ali to neće ići brzo. Rate će biti malo veće, ako je ugovorena varijabilna kamatna stopa. Zato su bolji krediti sa fiksnom kamatom. Ali, rast kamata manje je štetan od rasta inflacije. Ona je opasnija, to je skriveni porez koji vam svaki dan uzima novac iz džepa, jer za ono što je juče koštalo 100, danas morate izdvojiti 110 dinara. Banke sve više govore o odgovornom bankarstvu i ESG konceptu. Šta to u praksi znači? U svetu je više od 50 odsto banaka već usvojilo ovaj koncept koji u osnovi znači da poslovni ili finansijski ciljevi koje danas želimo da ostvarimo ne smeju ugrožavati ciljeve budućih generacija. ESG je skraćenica za zaštitu životne sredine, socijalno i društveno odgovorno poslovanje i upravljanje na način koji neće isticati maksimizaciju profita kao jedini cilj. Ta nova paradigma poslovanja znači možda nešto manji profit, ali neće ugroziti sadašnjost i budućnost. Znači li to da ćete favorizovati klijente koji posluju na održiv način u odnosu na one koji misle samo o profitu? Svi mi prvo moramo da pođemo od sebe, da vidimo možemo li da smanjimo potrošnju papira, energije, da na krovove postavimo solarne panele... Tek onda možemo podsticati klijente da i oni uvedu takvu praksu. Razvijamo spektar proizvoda koji bi trebalo da podstaknu klijente da naprave male elektrane iz kojih će namirivati deo potreba za energijom, da ulažu u energetski efikasne mašine, da stave solarne panele. Za stanovništvo imamo kredite za obnovu kuća, kupovinu izolacionih materijala koji štede energiju... Komercijalna i NLB banka zajedno imaju 1,5 miliona klijenata, ali i mogućnost i dovoljno veliki uticaj da možemo da podstičemo promenu ponašanja. Ako se drugi ne budu tako ponašali, kako će izgledati konkurencija? Ko ne usvoji principe odgovornog poslovanja neće moći da održi poziciju. Sporazumi koji se u svetu potpisuju definišu određene ciljeve - koliko svaka zemlja ili kompanija sme da zagađuje, a iznad tog dozvoljenog se plaća taksa. Do 2030. će se takse plaćati i na izvozne proizvode koji ne budu odgovarali tim standardima, zbog čega će biti skuplji i manje konkurentni. Tesla svoju profitabilnost ostvaruje zato što ima subvencije, jer pravi zdrav proizvod. Svest o očuvanju životne sredine je važna, ali je važno i motivisati i stimulisati kompanije da se ponašaju na taj način, jer bi promena paradigme bez tih stimulacija trajala mnogo duže. U kojoj je meri kovid doprineo bržoj digitalizaciji banaka? Banke su od početka uskočile u voz digitalizacije, ali bi ta brzina mogla biti veća. Jedno vreme bile su uljuljkane, jer jedno istraživanje pokazuje da građani pre promene kuću nego banku. Kovid kriza je svakako uticala da se ubrza rad na novom digitalnom modelu plaćanja.