Populista Toma, liberal Mona i druge bajke

Cene struje su ovih dana značajno porasle na svetskom tržištu, a to naši građani nisu osetili. Ima li šta lepše, cena skače, a vi to ne plaćate? Ovim rečima, dokazujući da je savladao i poslednju lekciju najnaprednijeg kursa populizma, oduševljenim građanima muštuluk je, umesto resorne ministarke Zorane Mihajlović, požurio (pre poskupljenja, dok ne bude kasno) da uhvati ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović. A ima li šta lepše nego prvi predočiti da je, eto, naša vlast još jednom uspela ono što niko drugi nije. Jer, dok strani zvaničnici apeluju na građane da maksimalno smanje potrošnju energije, za Momirovića „nema ništa lepše“ od toga da cene skaču, a da građani to ne plaćaju! Populista Momirović nije rekao, ali je verovatno hteo da kaže da država struju nabavlja po novim, neuporedivo višim, ali je građanima i dalje prodaje po starim, nižim cenama. Nije, takođe, rekao da se struja iz uvoza plaća mnogo skuplje zato što javno preduzeće, za čije je poslovanje nadležna Vlada – ili bi poštenije bilo reći onaj ko upravlja Vladom – nije u stanju da proizvede dovoljno električne energije za domaće potrebe. A da je sreće, zapravo političke volje da se upravljanje prepusti profesionalcima koji znaju svoj posao, sada bi, po tim istim, paprenim cenama EPS izvozio struju. Prećutao je i da je u prva dva meseca ove godine Srbija proizvela za petinu, a u februaru za četvrtinu manje struje, pare i gasa nego u istom periodu prošle godine. A da proizvodnja nije pala, ni problema ne bi bilo. Što onomad reče biznismen Zoran Drakulić, voda u Dunavu nije poskupela, pa bi u Đerdapu i dalje struja mogla da se proizvodi po mnogo nižim cenama od onih po kojima se sada uvozi. A u utorak, 26. aprila, bazna cena jednog megavat-sata na berzi Sipeks (SEEPEX), bila je 242 evra, šest puta više od prosečne cene za 2020. U Srbiji, međutim, ništa nije crno-belo, pa je iz populističkog ministra naglo progovorio uspavani biznismen-liberal. Naime, pre nego što se Momirović uselio u Nemanjinu 11, mnogi su ga kao privrednika smatrali za jednog od većih zagovornika liberalizma. Mnogi se još sećaju sa koliko se žara, sve dok nije obukao dres Vlade, protivio povećanju minimalca. „Vlada može da donese odluku da minimalna plata bude 5.000 evra, ali na taj način ne može da se poveća standard. Svako povećanje minimalca je raspodela, neki budu otpušteni, a nekima se poveća plata“, tvitnuo je Momirović u septembru 2019, nakon odluke Vlade da minimalac za 2020. poveća na oko 30.000 dinara. „Kada smo povećali minimalac poslednji put, bili smo u dilemi, zatvoriti (hotel) ili otpustiti deo (radnika)“, dodao je istog dana, uz opasku da „u biznisu nema ljubavi“. Znao je on, doduše, da bude i oštriji. „U mojoj firmi barem za 20 ljudi prestaje ekonomska potreba ako se poveća minimalac! Razmislite još jednom, ti ljudi gube posao!“, poručio je Vladi u avgustu 2016. Četiri godine kasnije promenio je mišljenje. U stvari, poziciju. I odmah je shvatio da mu za novi posao ne bi bilo dobro da nastavi sa starom pričom. Uz to, u međuvremenu je verovatno čuo i mudre reči predsednika Srbije i SNS-a da se „samo magarci ne menjaju“. A baš zbog njega je, kako je sam priznao, ušao u politiku. I zašto bi onda ikoga čudilo što liberal, koji je tvrdio da će se povećanjem minimalca samo povećati nezaposlenost ili broj ljudi koji rade na crno, sada duva u populističku tikvu i kao svi u vlasti ponavlja novu mantru da će „do 2025. prosečna plata u zemlji dostići 1.000 evra, a penzija 500 evra“. Ali, ne da đavo mira Momiroviću. Taman kad je već skoro ubedio građane da njihovoj sreći nema kraja, iz podsvesti mu se otela rečenica kojom je sve prosuo. Kao krava koja da 30 litara mleka, pa se ritne i obori kofu. Ali, izletelo je Momiroviću: „Ako se tako nastavi (sa cenama struje), ti građani će to platiti sa kamatom, a mi ćemo naša preduzeća uništiti.“ Kao da već nisu uništena. I kao da je iko od građana iskreno bio srećan što cene rastu, a oni (za sada) ništa ne plaćaju. Znaju oni da će na kraju njima račun biti ispostavljen. I da će uskoro na mostu morati da plate sve ono što, pre i zbog izbora, nisu platili na ćupriji. Sa sve kamatama. Koje će, uzgred, sigurno da porastu. No, ako im je za utehu, građani ni na nekim novim izborima neće morati da biraju između populiste Tome i liberala Mone. To sve ide u paketu, dva u jedan. Samo ako još iko veruje u bajke sa srećnim krajem.