Sankcije kao evropska vrednost

Dokumentima evropskih institucija u kojima se zahtevi, a na momente i pretnje, Srbiji da uskladi spoljnu politiku sa Evropskom unijom se množe, uvećava se i broj američkih zvaničnika koji sleću na Aerodrom „Nikola Tesla“, jedan od poslednjih u Evropi sa koga avioni lete i u Moskvu. Stara vlast koja će formirati novu obećala je građanima u izbornoj kampanji da Rusiji neće uvesti sankcije, ali se još ne zna šta je obećala zapadnim partnerima. Već se, uostalom dogodilo, da predsednik Srbije prizna da je pod pritiskom i zbog ucena moralo da se glasa za dokument kojim se u Generalnoj skupštini UN osuđuje Rusija, a od tada se, gledano kroz dinamiku političkih aktivnosti, pritisci nisu smanjili. Naprotiv. Nacrt rezolucije o Srbiji, koji se našao pred Odborom za spoljnu politiku Evropskog parlamenta, bio bi i u delu koji analizira stanje demokratije, radikalno drugačijeg tona da se sukob u Ukrajini nije dogodio. Ili, da je Srbija već uvela sankcije Rusiji. To, naravno, ne govori ništa dobro o odnosu koji Unija ima prema kandidatima za članstvo, ali još gore prema vrednostima na kojima počiva i koje su ključ goleme i dugotrajne želje zapadnobalkanskih naroda da postanu deo EU. Ali, na sfere koje se zovu vladavinom prava ili demokratskim procesima, fer izborima i slobodama, dramatično se drugačije gleda u odnosu na period pre početka sukoba u Ukrajini i razumljivo je što ta nekoliko puta ponavljana proizvoljnost u vezi sa građanima važnim temama kvari raspoloženje prema EU u Srbiji. Da zlo bude veće, poslednji dokument sačinio je isti evroposlanik koga je opozicija u Srbiji, ne tako davno, zbog pozitivnog izveštaja i rezultata međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima optužila da je „saradnik režima“. Izvestilac Vladimir Bilčik optužen je i da je po osnovu stranačke pripadnosti (iz grupe Evropske narodne partije, čiji je pridruženi član i Srpska napredna stranka) nastavio da gleda kroz prste srpskoj vlasti i kada je deo opozicije odlučio da napusti dijalog pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta. Na njegovu prošlogodišnju verziju rezolucije o Srbiji podneti su brojni amandmani, jer je smatrana nedovoljno kritičnom, ali je ovoga puta Bilčik bio dovoljno kritičan da ih ne bude previše. Ovaj medijator dijaloga tvrdio je da je sačinjen solidan dokument i da su obezbeđeni uslovi za učešće svih političkih aktera na izborima, te da bi bez po muke i njegova stranka na takvim izborima učestvovala, ali je u poslednjem Nacrtu rezolucije ustvrdio „veoma polarizovano okruženje tokom kampanje“ i „ograničene slobode medija i njihovu zloupotrebu za sticanje nepoštene političke prednosti“, te „napad na političke protivnike i širenje dezinformacija“. Nekolicina medija koji su imali momentalni uvid u taj nacrt preneli su, međutim, kao glavnu vest da se rezolucijom od Srbije zahteva „da pokaže stvarnu posvećenost vrednostima Evropske unije i da se uskladi sa odlukama i pozicijama EU u spoljnoj i bezbednosnoj politici, uključujući sankcije Rusiji“. EP je, uz to, „duboko zabrinut“ zbog širenja dezinformacija o ruskoj agresiji protiv Ukrajine i poziva Evropsku komisiju i srpske vlasti da podrže infrastrukturu za borbu protiv dezinformacija i drugih hibridnih pretnji. Šta to tačno znači, prevela je poslednja gošća Beograda, Karen Donfrid, pomoćnica državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju, koja je, kao prvi američki zvaničnik koji je pohvalio glasanje Srbije pred UN, u istoj izjavi pozvala na sledeći najvažniji korak - „usklađivanje sa EU i SAD u sprečavanju širenja ruske propagande i dezinformacija o napadu na Ukrajinu“. Odnosno, zabranu ruskih medija, po uzoru na SAD i EU. Pre nego što je u svojoj zapadnobalkanskoj turneji stigla u Beograd, Donfrid je zaoštrila retoriku u odnosu na senatore koji su u nedavnom razgovoru sa Aleksandrom Vučićem, takođe, zahtevali „usklađivanje“ u odnosu prema Rusiji. Donfrid je najpre iz Prištine poručila da, bez obzira na okolnosti, nema odstupanja od zahteva da se „Srbija i Kosovo međusobno priznaju“ i da, štaviše, pred opasnošću od Rusije taj proces treba ubrzati. Ali prekora Prištini zbog oduzimanja prava glasa Srbima na referendumu o Ustavu, koji je Srbija usklađivala sa pravnim tekovinama EU, pa i na kasnijim izborima, nije bilo. Iako su trgovinska razmena i investicije lampice koje Vučić pali nakon ovih sastanaka kako bi se držao pozitivnih okvira, sve do Bilčikovog nacrta to nikad nije bilo upotrebljeno kao štap u rukama tamošnjih zvaničnika. U raspravi pred Odborom za spoljnu politiku poslanici su kritikovali neregularnosti i manjak demokratičnosti na minulim izborima, tako da su neki od njih ocenili i preveliko nazadovanje za zemlju koja je tako daleko odmakla u integracijama, ali bi po pravilu zaključivali da korak napred može da se napravi tako što će sankcionisati Rusiju. Nedvosmislenu „zavisnost“ tumačenja izbornih uslova od sankcija koje se od novoizabranih vlasti očekuju, evroposlanici se nisu, prema izveštaju sa sastanka portala European Western Balkans, trudili ni da sakriju. Sam Bilčik, koji se „prijateljski“ nada da će se Srbija uskladiti, precizira: „Proširenje je političko pitanje, pitanje vrednosti, slobode, to je zajednički projekat. Budimo jasni, finansijske i ekonomske koristi Evrope postoje samo zbog evropske politike, ne obrnuto.“ Nacrt slovačkog poslanika EP je drugi po redu dokument ovog proleća u kome se od Srbije zahteva usklađivanje sa EU u pogledu politike prema Rusiji. U prvom je i Srpska pravoslavna crkva optužena za veze s Rusijom. Po redu stvari, a nakon podnošenja amandmana i usvajanja u Odboru za spoljne poslove, predmetom rasprave i glasanja u Evropskom parlamentu ova rezolucija bi mogla postati na leto. Amandmane podnose predstavnici poslaničkih grupa, takozvani izvestioci iz senke, među kojima je Viola fon Kramon, jedna od brojnih zapadnih političarki naročito prisutnih poslednjih dana u srpskim medijima. Poslanica zelenih čak iznosi pretnju da neće biti otvaranja klastera ni poglavlja dok se ne uvedu sankcije Rusiji, a u istom intervjuu za portal Nova, tvrdi da to ne znači da će EU prestati da motri na vladavinu prava. NJena pozicija je istovremeno ne sprečava da dok se deklarativno zalaže za nezavisnost institucija sugeriše REM-u koje bi televizije tačno trebalo da dobiju nacionalnu frekvenciju. Ni takva hipokrizija u EP ni višegodišnja višeslojna kriza u funkcionisanju EU nisu, međutim, jedini razlozi zašto je podrška pridruživanju Srbije ponovo na izuzetno niskom nivou. Ministar odbrane Aleksandar Vulin, na primer, tvrdi da bi poverenje u EU bilo manje nego i za NATO samo kada bi predsednik Vučić održao jedan „polugovor u kome bi izrazio sumnju u naš evropski put i našu evropsku budućnost“. Iza pukog udvorištva Vučiću, Vulin daje za pravo svakome ko veruje da Vučić može sve što hoće, pa i da se okrene protiv Rusije bez posledica po rejting. Naličje „evropskih vrednosti“, cenzura i progon svega ruskog, izvesno su uticali na to da podrška Rusiji, s druge strane, ne opada nego raste uprkos slikama stradanja koje stižu iz Ukrajine. Prema nekim istraživanjima čak dve trećine građana se protivi merama nauštrb Rusije (Institut za evropske poslove), a svega 13 odsto bi ih podržalo. Prema drugim istraživanjima, protivljenje evrointegracijama je najveće od kada se taj kurs meri. Agencija Ipsos saopštila je da je 44 odsto građana protiv ulaska u EU, 35 odsto za, a 21 procenat ne zna ili ne želi da se izjasni, ali da je rapidan rast negativnog stava svakako direktna posledica rata u Ukrajini, odnosno pritisaka koje EU upućuje Srbiji. Sve dalje od mogućnosti da ostane po strani, vlast u Srbiji se, ne još zadugo, dovija tumačenjima poput onog da se Srbija zapravo nikad nije odlučila da bude politički neutralna (jer je izabrala put EU) nego samo vojno. Ali teško da će i sam Vučić iz Vulinove dimenzije uspeti da objasni žrtvama međunarodnog embarga - zašto su sankcije, kako to nameću dokumenti EU, krunska evropska vrednost, jedna od onih koje Srbija treba da dostigne. Dragana Pejović