Kako NIN obmanjuje svoje čitaoce

Da li su novinari NIN-a postali udruženje za blaćenje ljudi po narudžbini? Da li je NIN ozbiljan nedeljnik ili klizi u tabloidni brlog uobražavajući da je reputabilna novina? Na osnovu sopstvenog iskustva počinjem da verujem da je u pitanju ovo drugo. U poslednjem broju NIN-a od 21. aprila 2022. pojavio se tekst pod naslovom Softveri za izvlačenje para. Kroz insinuacije i nategnute konstrukcije NIN pokušava da kaže kako se u okviru zdravstvenog sistema Srbije događaju neke stvari iza kojih se krije korupcija, i da je jedno od preduzeća koje je deo te koruptivne prakse i Nites, čiji sam ja „suvlasnik“. A kako sam ja „suvlasnik“, onda je normalno da u podnaslovu teksta krupnim slovima bude i moje ime, a dalje u tekstu i moja „suvlasnička“ slika. A kad je tako kako ugledni NIN piše, zašto se ja sada bunim i preko novina odričem svog unosnog „suvlasništva“? Nites je sistem od više kompanija koje rade u nekoliko država. Nites ima i svoju finansijsku filijalu u Londonu i ja sam jedan od dva direktora tog preduzeća. (Uzgred, reč direktor i reč vlasnik nisu sinonimi i nije neophodno ekspertsko poznavanje engleskog jezika da bi se to razumelo.) Londonsko preduzeće ne radi u Srbiji niti je ikada radilo u Srbiji. To preduzeće nema nikakve veze sa lobiranjem, ugovaranjem ili realizacijom projekata koje druge filijale Nitesa obavljaju na tržištima na kojima rade. Nitesova filijala iz Londona nikad nije imala kontakte sa zdravstvenim sistemom u Srbiji, niti sa bilo kojim Nitesovim klijentom, na bilo kom Nitesom tržištu. To se odnosi kako na formalne tako i na neformalne kontakte bilo koje vrste. Uz to, Nites iz Londona a ni ja lično, nikada nismo imali kontakte s bilo kim iz srpskih struktura vlasti ili javnih preduzeća. Moj „kontakt“ s vlastima se svodio samo na kritiku ekonomske politike vlasti, a neki od kritičkih tekstova i intervjua bili su objavljeni i u NIN-u. Organizaciona struktura Nites sistema je takva da su i poslovanje, vlasnička i upravljačka struktura sistema potpuno otvoreni i lako se mogu proveriti kroz kompanijske registre tamo gde su Nitesove kompanije osnovane. U sistemu nema ofšor firmi, anonimnih društava ili trast kompanija iza kojih se može sakriti vlasništvo. Isto važi i za tokove novca. Da je NIN zaista hteo da proveri ko je vlasnik, ili ko su „vlasnici“ Nitesa, to je mogao saznati preko interneta za manje od jednog sata, bez velikog napora. Da je to bio stvarni cilj, NIN bi video da Nites ima samo jednog vlasnika i da to nisam ja. Iz kompanijskog registra i uredno priložene dokumentacije to je kristalno jasno, osim ako onaj ko to istražuje nije novinarski šarlatan ili diletant, ili ako ne skuplja informacije po kafanama. Ako je ovako kako ja kažem, a jeste, kako je onda NIN zaključio da sam ja „suvlasnik“ Nitesa? Ili, ako sam ja suvlasnik Nitesa, ko su drugi „suvlasnici“, gde su ta imena u tekstu i zašto ih NIN krije? Šta je izvor NIN-ovih informacija i gde to mene nađoše kao „suvlasnika“? NIN nije pronašao da sam ja „suvlasnik“, NIN-ovi novinari su to izmislili ili je neko drugi to izmislio za njih. Besramna izmišljotina o „suvlasništvu“ je služila kako bi se moje ime i slika pojavili u tekstu sa čijom temom nemam nikakve veze. Zbog čega NIN ovo radi mogu da naslutim, ali za razliku od NIN-a koji svoje slutnje i laži može slobodno da štampa, ja i sa slutnjama moram biti oprezniji kako ne bih bio isto što i NIN. Tragično je u šta su se pretvorile novine duge tradicije i na šta su se sveli NIN-ovi standardi u novinarstvu. Nebojša Katić Odgovor glavnog urednika NIN-a u narednom broju