Jednačina sa više (ne)poznatih

Mada bi se čitajući samo naslov Sjajna vest za Srbiju, u pojedinim domaćim dnevnim listovima i na portalima, dalo naslutiti kako je MMF zapravo izneo neku sjajnu prognozu za ovdašnju ekonomiju, uprkos sumornoj globalnoj realnosti, istina je u stvari potpuno drugačija. Reč je, naime, o korigovanoj aprilskoj prognozi globalnog, a onda i srpskog ekonomskog rasta za ovu godinu, i to naniže. Nakon Svetske banke koja je pre dve nedelje snizila stopu ovogodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije na 3,2 odsto, zatim i Evropske banke za obnovu i razvoj, po čijoj će najnovijoj projekciji Srbija u 2022. ostvariti privredni rast od 3,3 odsto, pre svega zbog ukrajinske krize i poremećaja u svetskoj trgovini i snabdevanju kakvi se ne pamte još od 70-ih godina prošlog veka, to je pre nekoliko dana uradio i Međunarodni monetarni fond. Prema prognozama analitičara ove međunarodne finansijske institucije, Srbija će umesto prognoziranih 4,5 odsto imati za jedan procentni poen manji rast BDP-a, odnosno 3,5 odsto. Razlozi su gotovo identični onima koje su naveli i Svetska banka i EBRD, a tiču se rata u Ukrajini, ekonomskih poremećaja koje je taj rat izazvao u dobrom delu sveta, a posebno u Evropi, kao i nabujale inflacije koja se zahuktava još od prošle godine, uzimajući sada dodatni zamah. Sa druge strane, ovdašnjim kreatorima ekonomske politike, optimizma ne manjka. Iako bi bilo logično da pomenute inostrane finansijske institucije svoje prognoze koriguju na osnovu informacija koje su dobile od domaćih institucija, ni Ministarstvo finansija, ni Narodna banka Srbije nisu smanjili svoje procene, a time i očekivanja. Naprotiv, u aprilskom izveštaju o makroekonomskoj situaciji, NBS procenjuje da će ovogodišnja stopa našeg rasta biti između četiri i pet odsto, dok većina ekonomista već sada sumnja da bi se to moglo ostvariti. Analitičari Rajfajzen banke, u svom aprilskom ekonomskom izveštaju, naglašavaju da ostaju pri prognozi da će stopa rasta ove godine biti 3,3 odsto „iako su rizici od dodatnog usporavanja rasta prilično visoki, s obzirom na to da značajan doprinos rastu ekonomije ima energetski intenzivan prerađivački sektor“. Drugim rečima, oni su i ranije procenili da će ovogodišnja stopa rasta biti manja od zvanične projekcije od 4,5 odsto, ali još uvek, uprkos rizicima, ne mogu da tvrde da će ona biti manja od 3,3 procenta. Malo je onih koji su skloni da mrače toliko da im ni recesija nije nemoguć ovogodišnji ishod, ali prema rečima ekonomiste LJubomira Madžara, snižavanje prognozirane stope rasta za jedan procentni poen je u ovom trenutku realnost. „Postoje osnovi za smanjenje prognoze jer se u svetu dešavaju potresi koji ne mogu ostati bez uticaja na ekonomiju. Najpre, poremećeni su lanci snabdevanja, a usled velike neizvesnosti logično je očekivati da će investitori zastati sa svojim ulaganjima, čekajući neko razrešenje. Neizvesnost je najveći zastrašivač kapitala i najveći kočničar ekonomskog rasta. Loša vremena u kojima živimo ne mogu biti povoljna po ekonomski rast“, kaže ovaj sagovornik NIN-a. I Saša Ranđelović, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta kaže nam da je „prilično izvesno da će privredni rast biti sporiji nego što je to prognozirano krajem prošle godine“, a razloge za to vidi u problemima koje je izazvao rat u Ukrajini, ali i sve snažnijim inflatornim pritiscima koji udruženo negativno utiču na pokretače ekonomskog rasta. „Rat u Ukrajini će se direktno negativno odraziti na našu ekonomiju kroz dva kanala - prvi je spoljna trgovina, dok je drugi očekivano smanjenje priliva kapitala. Što se spoljne trgovine tiče, pad ruske privrede i logistički problemi sa transportom robe uticaće na pad našeg izvoza u tu zemlju. Ipak, izvoz u Rusiju čini oko šest odsto našeg ukupnog izvoza, tako da će direktne posledice u tom pogledu biti ograničene. S druge strane, ako kriza u Ukrajini bude osetnije oborila privrednu aktivnost u Evropskoj uniji, to bi značajnije moglo da utiče i na našu privredu, jer više od dve trećine našeg izvoza odlazi u zemlje članice EU. Osim toga, rast cena energenata, metala i hrane bi mogao da utiče na rast vrednosti uvoza u Srbiju, što će se takođe negativno odraziti na ukupnu privrednu aktivnost“, objašnjava Ranđelović, dodajući da je drugi kanal negativnog uticaja priliv kapitala. „Gotovo 70 odsto investicija u Srbiju dolazi iz zemalja EU, a u situaciji kakva je sada, usled velike neizvesnosti i pojačanih rizika, može se očekivati da investitori budu oprezniji i uzdržaniji. Osim krize izazvane ratom u Ukrajini, na priliv investicija negativno bi moglo da utiče i zaoštravanje monetarne politike, koje je u SAD već počelo, a u dogledno vreme se može očekivati i u evrozoni, što će uticati na rast kamatnih stopa i smanjenje ponude kapitala. Manje investicija bi se negativno odrazilo na stanje u našem platnom bilansu, jer mi spoljnotrgovinski deficit finansiramo, između ostalog, prilivom kapitala iz inostranstva“, smatra Ranđelović. Ovaj sagovornik NIN-a zaključuje da su rizici da se ne ostvari projektovana stopa ekonomskog rasta veliki, a na pitanje kolika bi ta stopa mogla da bude na kraju godine, odgovara: „To će zavisiti od razvoja krize u Ukrajini. U slučaju skore deeskalacije krize, izbegli bismo dalje usporavanje privredne aktivnosti. Ukoliko pak ratna kriza u Ukrajini potraje ili se produbi, a naročito ukoliko se obistine najave daljeg zaoštravanja energetskih odnosa Rusije i EU, ekonomska kriza u zemljama EU bi se produbila, što bi onda uticalo da i naša stopa rasta privrede bude manja i od tih 3,5 odsto koliko sada prognozira MMF.“. Ono što se, za sada, smatra najvećom mogućom kočnicom srpskog ekonomskog vagona jeste energetska kriza, odnosno situacija u kojoj bismo se mogli naći, igrajući na tankoj žici između Rusije i Zapada. Pa je tako pozitivno to što se, bar se tako sada čini, povoljno rešila situacija sa isporukom sirove nafte rafinerijama u vlasništvu NIS-a Jadranskim naftovodom Janaf, ali tek pošto je Srbija ovaj ustupak zvaničnog Brisela „platila“ glasanjem da se Rusija izbaci iz Saveta UN za ljudska prava. Sa druge strane, majski razgovori zvaničnika Rusije i Srbije, odnosno novi ugovor Gasproma i Srbijagasa oko isporuke gasa i cene po kojoj će ruski partner taj gas isporučivati našoj zemlji, mogli bi imati možda i presudan uticaj na ovogodišnju ekonomsku sliku, jer, kako rekoše i analitičari Rajfajzen banke, prerađivački sektor koji je izuzetno energetski zavisan ima veliki uticaj na privrednu aktivnost. Ratna dešavanja i sa njima povezani politički i geostrateški odnosi mogu da pokvare svaku ekonomsku računicu, pa će, izvesno, od njih zavisiti i ishod majskih dogovora oko cene gasa, a posredno onda i konačan ovogodišnji srpski ekonomski račun. Nenad Jevtović, ekonomski analitičar i direktor Instituta za razvoj i inovacije, kaže za NIN da će upravo ovi pregovori Gasproma i Srbijagasa biti ključni izazov za našu ekonomiju u ovoj godini. On, suprotno mišljenju prethodnih sagovornika, smatra da još uvek nema makroekonomskih pokazatelja koji nagoveštavaju da će stopa rasta BDP-a za ovu godinu biti niža od projektovanih 4,5 odsto, a na najnovije prognoze MMF-a i Svetske banke gleda kao na konzervativne procene, kojima su ove institucije sklone. „Najbolji primer uticaja politike i geopolitike na ekonomske odluke jeste nedavni primer odluke da se Srbiji dozvoli da sirovu naftu doprema preko naftovoda Janaf, a koja je usledila odmah nakon glasanja naše zemlje u UN. Drugim rečima, sve dok Srbija bude u prilici da na ovaj način igra na geopolitičkoj pozornici, rizici da se stopa rasta ne ostvari su manji.“ Jevtović ne negira da postoje ozbiljni ekonomski izazovi i vidi ih, sa jedne strane, u energetskoj krizi, poskupljenju hrane i nabavci repromaterijala, a sa druge i u nezavidnoj situaciji u kojoj se našao EPS. „Ukoliko bi se pregovori u maju završili nepovoljno po nas, odnosno ukoliko bismo došli u situaciju da privreda plaća gas po tržišnim cenama, to bi se negativno odrazilo na privrednu aktivnost i rast. Sa druge strane, moguće je i da bi država, u želji da izbegne taj udar, posegla za subvencionisanjem cene gasa, što bi odložilo te negativne efekte, ali bi ostavilo neke dugove za budućnost. Na naš rast uticaće i privredna aktivnost, pre svega, u Nemačkoj kao najvećoj evropskoj ekonomiji i našem najznačajnijem ekonomskom partneru“, smatra Jevtović, objašnjavajući nadalje da podaci za prva dva meseca ove godine govore da je snabdevanje električnom energijom, gasom i parom, minusu u industrijskoj proizvodnji doprinelo sa 4,8 procentna poena, što samo potvrđuje značaj energetske krize za privredni rast u Srbiji. „Drugi sektori, poput IKT, građevinarstva, turizma, pa i prometa robe na malo, zasad ne nagoveštavaju nikakav pad, pa ne vidim na osnovu kojih tačno podataka su MMF i Svetska banka snizile ovogodišnju prognozu rasta“, navodi ovaj sagovornik NIN-a naglašavajući da konačan skor neće mnogo zavisiti ni od poljoprivrede, odnosno od toga kakva će biti ova agrarna godina. „Teško se može očekivati rodna godina kao što je bila prošla, ali čak i ako prinosi podbace malo, to vidim kao blago negativan, možda čak i neutralan doprinos ovogodišnjoj stopi rasta.“ Čini se da je i sa srpskim budžetom za sada sve u redu, i uprkos velikom deficitu u prva dva meseca, kao posledici povećanih, izbornih, rashoda, a ne smanjenih prihoda, kojima i viša stopa inflacije ide naruku. Vlast, ako drži do obećanja, očekuje i isplata najavljenog drugog poklona mladima, a nisu isključene ni neke druge manje ili više populističke mere. Pritisnuta inflacijom, koja je pre svega uvezena, Narodna banka jeste nakon godina snižavanja referentne kamatne stope, njenim nedavnim povećanjem najavila zaoštravanje monetarne politike, ali i analitičari Rajfajzen banke ovo ne vide kao nagoveštaj loših očekivanja u ekonomiji, nego upravo kao posledicu rasta cena. Čak i da je makroekonomska slika drugačija no što trenutno jeste, čini se da bi prognoze koliki će na kraju godine biti ekonomski rast bile jednako neizvesne, jer u ovakvim okolnostima očigledna je prevaga politike nad ekonometrijom. Petrica Đaković