Janša čeka popravni ispit

Parlamentarni izbori u Sloveniji u nekim aspektima liče na izbore održane u Srbiji 3. aprila. Neke opozicione opcije formirale su načelnu predizbornu koaliciju, ali su na izborima nastupale pojedinačno. Kao glavni krivac za pogoršanje stanja u društvu i državi – nedavni izveštaj Fridom hausa je u „deželi“ zabeležio najveći pad demokratije od svih obuhvaćenih 29 zemalja – imenovan je najmoćniji čovek u zemlji; ne predsednik Borut Pahor, već premijer iz redova Slovenačke demokratske partije Janez Janša. Atmosfera je pretvorena u referendumsku, što je dovelo do visoke izlaznosti, koja je s uobičajenih pedesetak narasla na čak 69 odsto. Ipak, dva izborna dana su se u dve stvari bitno razlikovala: zvanični preliminarni rezultati u Sloveniji bili su poznati u nedelju veče, a glavni vlastodržac je izgubio podršku za formiranje vlasti. Ili, preciznije, drugi su je u dovoljnoj meri dobili. Nesporno glavni pobednik izbora je Robert Golob, elektroinženjer, biznismen i političar koji je pre dvadeset godina obavljao funkciju državnog sekretara u Ministarstvu ekonomije. Od tada se bavio lokalnom politikom, bio saradnik gradonačelnika LJubljane Zorana Jankovića i premijerke Alenke Bratušek, da bi pre tri meseca postao predsednik Stranke zelene akcije, oko koje je u međuvremenu okupio još organizacija i preimenovao je u Pokret za slobodu. Ova partija je na izborima osvojila 34,5 odsto glasova, ili 41 od 90 poslaničkih mesta u parlamentu, što ju je učinilo stožerom buduće vlade, s obzirom na to da su podršku u njenom formiranju već najavile Socijaldemokrate Tanje Fajon (6,6 odsto glasova, ili sedam poslanika) i, u nekim kalkulacijama, Levica Luke Meseca (4,4 odsto, ili pet poslanika). Golobovi budući koalicioni partneri će možda imati predstavnike u Vladi, ali se donekle mogu smatrati gubitnicima, pošto su osvojili manje glasova nego na izborima pre četiri godine – socijaldemokrate će imati tri poslanika manje, a Levica četiri, zbog čega je Mesec najavio da će ponuditi ostavku na mesto stranačkog koordinatora. Ipak, najveći gubitnici izbora će, uprkos zajedno tri poslanika više, biti Janšin SDS i demohrišćanska Nova Slovenija Mateja Tonina. Obe partije su zabeležile neznatan pad podrške, iako se SDS zadržao u za sebe tipičnih dvadeset i kusur odsto glasova (27 poslanika), što ih je sprečilo da ponovo formiraju skupštinsku većinu. Ovakav rasplet bio je donekle očekivan. S jedne strane, oko dvadeset odsto slovenačkih birača tradicionalno menja stranke za koje se opredeljuje, a ti se glasovi prelivaju na novonastale političke aktere. S druge strane, još neko vreme aktuelna slovenačka vlada ima ozbiljnu krizu legitimiteta praktično otkako je u martu 2020. godine nastala. Naime, kada se prethodna vlada pod dirigentskom palicom Marjana Šareca (čija lista sada nije ni prešla cenzus) raspala zbog nesaglasja oko unapređenja zakonskog okvira vezanog za zdravstvo, Janša je brže-bolje formirao novu skupštinsku većinu što su mnogi smatrali političkom pljačkom. Usledili su masovni protesti petkom, pojačani mahinacijama u nabavci zdravstvene opreme u jeku korona-krize, a Janša je u autokratskom maniru neistomišljenike optuživao za protivdržavno dejstvo. Ni korupcija, ni klijentelizam, ni odluka Agencije za borbu protiv korupcije da je ministar ekonomije Zdravko Počivalšek činio ozbiljne prekršaje – što nije povuklo ni političku ni pravnu odgovornost – nisu kumovali ishodu izbora koliko činjenica da RTV Slovenija pod direktnim Janšinim pritiskom isprva nije želela da uvrsti PzS u predizborne debate. Predsednički izbori viđeni su za oktobar, a tada će biti jasnije da li se Slovenija zaista udaljila od Janše ili je reč o prolaznoj fazi. Stefan Slavković