Zviždač u doba postistine

Preostalo je još da Piti Patel, britanska ministarka unutrašnjih poslova, stavi svoj potpis, pa da sve bude spremno za ekstradiciju najpoznatijeg svetskog zatvorenika. DŽulijan Asanž može da se žali, ali sasvim su male šanse da bi mogao da izbegne izručenje Americi. Kada se bude našao pred tamošnjim sudom počeće drugi deo sage o slobodi medija, izražavanja, pravu, pravdi i još koječemu, koja je počela pre dvanaest godina optužbama za seksualni odnos bez kondoma, a mogla bi se završiti kaznom od 175 godina zatvora, koliko se procenjuje da bi zahtevalo američko tužilaštvo. Eksperti tvrde da to ne bi bilo baš tako, ali da je izvesno da se sprema doživotni zatvor u to retko ko sumnja. Najzad, tolike godine potere za jednim čovekom ne bi bile potrošene da se od početka nije smatralo da je izdajnik koji je obelodanio najskrivenije tajne američkih vojnih operacija, a potom i političkih i ekonomskih aranžmana svetskih vlada. Kada je 2006. osnovao Vikiliks kao sajt sa sedištem na Islandu, Asanž je omogućio uvid u dokumenta koja su mu stizala sa svih strana, uglavnom iz nepoznatih izvora, ali, ispostaviće se, sa tačnim podacima. Od avganistanskog rata, zatvora Gvantanamo, rata u Iraku, preko sukoba u Siriji, do američkih predizbornih kampanja i internih dokumenata CIA, kao i podataka o firmama i pojedincima širom sveta i opštem prisluškivanju, praćenju, sakupljanju podataka, njegova platforma pokazala je šta je sve dozvoljeno i kako se krše zakoni i manipuliše informacijama. To je dovelo do uzbune na svim nivoima, ali i do obrta u kome će se sve ono o čemu su govorili njegovi izvori i pokazala dokumenta koja je objavljivao, biti primenjeno na njega samog. Pravila su se menjala po potrebi, pritisci su bili neprekidni, od samog početka, kada je proglašen za izdajnika i čoveka opasnog po bezbednost, počela je zloupotreba i njegovog privatnog života i svake rupe u zakonu. Pre dvanaest godina iznađen je način da bude optužen za silovanje. Dve devojke sa kojima je sarađivao tokom svog boravka u Švedskoj i sa kojima je, u različitim periodima, bio u intimnoj vezi, iskorišćene su ili su same iskoristile priliku da prijave odnos bez kondoma, što je zahvaljujući komplikovanim švedskim zakonima dovelo do optužnice. Ne bi li izbegao suđenje i eventualni zatvor i potom izručenje, otišao je u London i tamo našao utočište u ambasadi Ekvadora. Odatle nije mogao dalje, a po smeni vlasti u Ekvadoru, nije više mogao ni tu, novoizabrani predsednik Lenin Moreno uskratio mu je gostoprimstvo, pa je 2019. uhapšen i smešten u britanski zatvor. U međuvremenu, njegova saradnica Čelsi Mening, koja mu je, pre nego što je promenila pol, dostavila dokumenta o zločinima američkih vojnika nad civilima u iračkom i avganistanskom ratu, osuđena je na 35 godina zatvora. Ona je pomilovana, ali je više puta pokušala da izvrši samoubistvo. Asanžovi advokati upozoravaju da bi, ukoliko bude izručen, i njihov klijent mogao da izvrši samoubistvo, što je londonski sud uvažio na prethodnom ročištu, ali je situacija sada drugačija. Ni njegovo stanje, ni zatvorski uslovi koji ga očekuju, ni pravo da objavljuje, ni pitanje istinitosti podataka koje je objavio, ni sloboda govora, ništa više nije argument, kada je protiv njega američka vlada, koja tvrdi da je on taj koji je ugrozio živote i da je tako postao državni neprijatelj. Slučaj Asanž obeležio je prethodnu deceniju, a sasvim moguće obeležiće i koju narednu, jer će se na njegovoj sudbini pokazati koliko daleko može da ide istraživanje zločina iza kojih stoje države, kao i koliko su zakoni zaista zaštita građana, i kako ih je moguće tumačiti u skladu sa potrebama međunarodne politike. Ivana Janković