Grad na zrnu pšenice

Izgleda da neću ići u Arilje da berem maline. Ne, nisam se uplašio tog napornog posla, već ću, po svoj prilici, da idem u Bajinu Baštu, takođe da berem maline. Tamo će da me vodi Marjan Andrić iz Kremne kod svog rođaka koji je vlasnik malinjaka i imaću, kaže, bolje uslove za berače. E, sad, otkud Marjan iz Kremne u Beloj Palanci?! Eh, otkud. Radio je dugo u Rusiji, a sada u Crvenoj Reci, tu, odmah do Bele Palanke, počinje da gradi ruske kuće brvnare, te sam, iz puke radoznalosti, išao da vidim kako se to radi. Na putu do Bajine Bašte, možda, sa Marjanom, svratim i do Kremne. Moža tamo čujem da li i dalje važi Tarabićevo proročanstvo da ćemo ostati za pod jednu šljivu… Ah, maline, maline, čudne li voćke! Astronomi koji su proučavali jedan džinovski oblak u središtu Mlečnog puta otkrili su da bi on mogao da ima ukus maline, a da miriše na rum?! Tragajući dalje za aminokiselinama u svemiru - a one su glavna komponenta za stvaranje života - naučnici su otkrili prisustvo etil-formata, hemijske supstance koja određuje ukus malina! A postoji i malina kvarcit, ona je grimizne boje. Postoji i aleksandrit koji je, na prirodnom svetlu, tamnozelene boje, a pod osvetljenjem daje ružičastu boju maline. Rusi ga nazivaju „kamenom dobrog zračenja“, a vrlo je delotvoran pri isceljivanju, smirivanju i osvežavanju nervnog sistema. Ali, i u buđenju optimizma i duhovnih uvida, a samim tim, i u podizanju samopouzdanja. Povezuje se uz krunsku čakru u čoveku… Nego u subotu mi je iz Niša došao moj Putin sa njegovom Kaćušom i sinovima. Nismo ni reč progovorili o Ukrajini, ali smo zato razglabali kako to da su Nemanjići ostavili Srbima da slave Vrbicu, Cveti, pa i stari srpski kalendar po kome smo danas u 7531. godini. A dozvolili su im da farbaju i jaja, doduše, nešto kasnije, u 16. veku. Mora da je otpor hrišćanstvu bio veoma jak kada je Srbima dozvoljeno da slave i praznuju stare običaje i da se sećaju stare vere. A onda je Putin, iznenada, promenio temu da bi mi rekao: „O tebi razmišljam danima, a znam da pišeš studiju u kojoj tvrdiš da je Gilgameš iz sremskog Surduka. E, pa, evo ti jedna ideja koja ide uz tu tvoju tezu. Čitajući pažljivo Ep o Gilgamešu shvatio sam da je Mojsije od Gilgameša prisvojio Deset božijih zapovesti!“ Tu poskočih sa stolice. Jer, ako je Mojsija iz Mojsinja kod Čačka, usvojila ćerka dunavskog faraona, uzevši ga iz pletene korpe koja je plovila Moravom, onda je sve jasno. I Herodot je pisao da se „Nil uliva u Dunav“, a kod Mojsinja je, na značajnom arheološkom lokalitetu, nađen, pored ostalog, „egipatski ženski nakit“. K. G. Jung, moj guru iz Švice, dodaje: „Sve to govori da je Prvi Egipat bio ovde i da se protezao egejskim putem koji je vodio od Dunava do Soluna. Mojsije je kao glavni inženjer radio na melioraciji Dunava za potrebe dunavskih faraona, koji se još slave u vlaškim narodnim pesmama. A kada je Mojsije digao pobunu protiv dunavskih faraona, tada je i prisvojio Deset božjih zapovesti od Gilgameša iz Surduka.“ Nego Aleksandra mi je poslala na Vajber prilog o Blagotinu. A ovaj grad, kraj Trstenika, star 8.000 godina, imao je najstariji urbanistički plan na svetu. Arheolog dr Svetozar Stanković je, čak, pronašao taj plan, precizno ugraviran, na modelu zrna pšenice! Blagotin je bio uređeno ekonomsko naselje sa ulicama i hramom na centralnom trgu, a bio je i religijski centar. Moja Crna zato kaže: „Kada sve ovo o Blagotinu znaš, kako onda da se uživiš u proslavu Isusovog vaskrsenja? I, baš me zanima kako li se zvao bog koga su u Blagotinu pre osam hiljada godina slavili? A zanima me i da li su se i tada brale maline?“