NIN ne obmanjuje, samo štiti ugroženi javni interes

Reagujući na tekst Softveri za izvlačenje para, objavljen 21. aprila, g. Nebojša Katić je optužio NIN da „obmanjuje svoje čitaoce“. Priznajem, NIN jeste pogrešio, jer je Katić direktor, a ne suvlasnik Nites Adrija limitida i Nites grup limitida iz Londona. I nameravali smo da se njemu i čitaocima javno izvinimo zbog te greške, ali je on u međuvremenu optužio NIN da smo sve „izmislili“ ili je za nas „neko drugi to izmislio“. Nažalost, ništa nismo izmislili, mada bi za sve, naročito za poreske obveznike, koje su ugovori Ministarstva zdravlja sa Nitesom do sada koštali oko 24 miliona evra, bilo bolje da jesmo. A upravo zaštita javnog interesa jedini je razlog zašto smo se i bavili poslovima Nitesa, koji i u Češkoj ima firmu, u kojoj je do 7. aprila ove godine izvršni ili operativni direktor bio Bojan Kisić, brat aktuelne ministarke rada Darije Kisić i muž bivše ministarke pravde Nele Kuburović. Za firmu u kojoj je direktor, Katić tvrdi da je to „finansijska filijala“ Nitesa u Londonu. Ništa sporno, reklo bi se, da se baš ta „finansijska filijala“ (Nites grup limitid), u srpskom APR-u ne vodi kao jedini, stoodstotni vlasnik beogradskog Nitesa, koji je, zahvaljujući i poslovima sa državom, za samo četiri godine, od 2017. do 2020, uvećao prihode sedam puta (sa 544,6 miliona na 3,5 milijardi dinara), a profit 14 puta, sa 27,4 na 375,7 miliona dinara. Optužujući NIN, Katić je „zaboravio“ da pomene da mu je 15. aprila u 19.48 (šest dana pre nego što je objavljen tekst Softveri za izvlačenje para), novinarka Sandra Petrušić poslala mejl sledeće sadržine: „Poštovani g. Katiću, za sledeći broj NIN-a pišem tekst o javnim nabavkama izrade i održavanja platformi zdravstvenog sistema Srbije i činjenici da je od 2016. na svim tenderima dobila grupa ponuđača koju su činili Telekom Srbija, MedIT Beograd i naizmenično Nites Beograd i Nites iz Češke. S obzirom na to da mi se vaše ime pojavilo kao jednog od direktora Nites grup limited, interesuje me da li je ta firma povezana sa beogradskim i češkim ograncima Nitesa i da li ste upoznati sa činjenicom da ove dve ekspoziture posluju sa državom na tenderima za koje je Centar za primenjene evropske studije ocenio da `predstavljaju primer podele tržišta između ponuđača kao jednog oblika nameštanja ponuda, ali i favorizovanja privrednih subjekata bliskih vlasti?“ Istog dana, u 20.33 poslala mu je još jedan mejl: „Poštovani g. Katiću, daljim uvidom u dokumentaciju nametnula su mi se još dva pitanja. U APR-u je 6. maja 2019. registrovana promena, po kojoj se kao jedini, 100 odsto vlasnik Nitesa Beograd, umesto britanskog Nites Adrija limitida upisuje Nites grup limitid. Da li je tačno da ste, uz Borislava Bačevića, državljanina Češke, vi jedan od dvojice vlasnika i direktora i koji je razlog (ako jeste) za partnerstvo sa g. Bačevićem? I zašto ste se odlučili da u decembru 2019. povećate osnovni kapital Nitesa sa nešto više od 152.600 na 20 miliona dinara? Da li je za povećanje osnovnog kapitala iskorišćen deo neraspoređene dobiti iz prethodnog perioda?“ Umesto da odgovori na ta pitanja, Katić je sutradan poslao kratak mejl, čiji smo sadržaj integralno objavili i u „spornom“ tekstu od 21. aprila. To što je on naknadno, a ne odmah, demantovao da je suvlasnik londonske „finansijske filijale“ Nitesa ne opravdava naš previd, ali da smo zaista hteli, kako tvrdi, da obmanemo javnost svakako mu ne bismo slali pitanja sa molbom da i nama i čitaocima razreši sve dileme. I to je jedina greška u „spornom“ tekstu. Sve ostalo je, nažalost, surova istina, čiju cenu još uvek plaćamo. I ko zna dokle ćemo plaćati. Bez obzira na to da li je g. Katić imao bilo kakvu ulogu u sklapanju tih, po javni interes spornih ugovora, što, istine radi, u „spornom“ tekstu niko nije ni tvrdio. Kao što smo naveli i da Agencija za borbu protiv korupcije smatra da nije sukob interesa to što je izvršni direktor češkog ogranka Nitesa bio brat jedne aktuelne i suprug jedne bivše ministarke. Doduše, citirali smo advokata Rastka Naumova, saradnika Centra za primenjene evropske studije: „Ukoliko bi nadležni hteli da saberu dva i dva, otvorio bi se prostor za reagovanje brojnih organa, a ovde osim DRI-a malo ko reaguje.“ Dok nadležni ne počnu da sabiraju, posao medija je da pišući o sumnjivim poslovima bar pokušaju da smanje štetu i zaštite javni interes.