Opasan eksperiment sa državnom maturom

Zaključak Senata Univerziteta u Beogradu od 20. aprila, koji je potom prosleđen Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nedvosmisleno poručuje - Univerzitet u Beogradu nije protiv uvođenja državne mature u obrazovni sistem od školske 2023/2024. godine, ali nije ni za to da ovaj sertifikacioni ispit, koji testira znanje iz srednje škole, zameni prijemni ispit kao kvalifikaciono testiranje kandidata za upis na fakultete. Fakulteti su do sada u skladu s autonomijom univerziteta, koju garantuje Zakon o visokom obrazovanju, sami propisivali kriterijume za upis studenata. Trenutna koncepcija državne mature će ukinuti prijemne ispite. Senat Univerziteta u Beogradu je kao solomonsko rešenje zato predložio paralelno održavanje državne mature i prijemnog ispita u naredne tri-četiri godine kako bi se utvrdila opravdanost i uopšte sprovodivost državne mature kao projekta koji je sa 3,7 miliona evra finansirala Evropska unija. Trenutno rešenje nalaže sastavljanje objedinjene rang-liste maturanata na osnovu rezultata državne mature. Maturanti će prethodno navesti tri studijska programa koja žele da upišu. NJihov plasman na objedinjenoj rang-listi bi odredio njihov budući fakultet, kao i status budžetskog, odnosno samofinansirajućeg studenta. Svršeni gimnazijalci će polagati opštu maturu koju čine srpski jezik i književnost (ili maternji jezik), matematika i jedan predmet s liste opšteobrazovnih predmeta. Učenici koji završe srednju umetničku školu će polagati srpski jezik i književnost, umetnički predmet i jedan od opšteobrazovnih predmeta. Učenici koji završe srednju stručnu školu polagaće srpski jezik, matematiku i teorijski i praktični deo stručnog predmeta. Fakulteti moraju da do 31. avgusta 2022. na osnovu srednjoškolskih nastavnih programa sastave i objave listu opšteobrazovnih predmeta koje će vrednovati za upis na svoje studijske programe. Ako maturant želi da upiše sociologiju, a Filozofski fakultet na listu vrednovanih opšteobrazovnih predmeta uvrsti sociologiju, maturant će za državnu maturu spremati sociologiju. Šta će, međutim, raditi maturant koji je završio srednju školu u kojoj se sociologija učila malo ili nimalo? Ili, šta će raditi, recimo, Arhitektonski ili Pravoslavni bogoslovski fakultet, čiji specifični studijski programi jednostavno zahtevaju prijemni ispit za upis studenata? Odgovori za sada nisu na vidiku. Predviđeno ukidanje prijemnog ispita znači i da će đaci izborom srednje škole praktično odabrati i fakultet koji će studirati i poziv kojim će se baviti. Onima koji s petnaest upišu stručnu ili umetničku školu biće teže, a možda i nemoguće da s devetnaest upišu fakultet koji s njihovim srednjim obrazovanjem nema mnogo veze, jer će morati da pored državne mature spremaju i opšteobrazovni predmet koji u srednjoj školi možda nisu ni mogli da pohađaju. Nejasno je i da li će i kako neko moći da promeni fakultet – recimo, ako na državnoj maturi kao opšteobrazovni predmet položi istoriju da bi upisao FPN, a potom poželi da se prebaci na ETF koji istoriju na upisu uopšte ne vrednuje. Povrh svega, pravno je problematičan i vremenski okvir implementacije državne mature, kako ga predviđaju izmene i dopune Zakona o srednjem obrazovanju od pre šest meseci. Završni ispit srednjeg stručnog obrazovanja polaže se na kraju školske 2022/2023, a đaci trogodišnjih škola isto čine već zaključno sa tekućom školskom 2021/2022. godinom. Zakon će se primenjivati nad učenicima koji su srednju školu upisali dok zakon nije bio ni u proceduri. Ni njihovi roditelji ni oni sami nisu tada mogli da znaju ni za državnu maturu, ni da će im biti oduzet prijemni ispit kao prilika za upis na fakultet. Ovo rešenje ne gazi samo po pravima najmlađih građana Srbije, nego i po Ustavu, koji zabranjuje retroaktivnu primenu zakona. O ovim i drugim lošim aspektima državne mature na narednim stranama NIN-a piše dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Branislav Ristivojević, a pažnju valja skrenuti na još tri stvari. Prvo, kako za NIN napominje Ivan Ivić, profesor psihologije u penziji na beogradskom Filozofskom fakultetu, državna matura koja bi na republičkom nivou bila istovetna za sve direktno diskriminiše đake iz lošijih škola i manje razvijenih sredina. Onaj čije bi znanje u lošijoj školi zavredelo status „vukovca“, a u boljoj trojke, neće imati priliku da prijemnim ispitom poveća svoje šanse da se negde upiše, a kamoli „upadne na budžet“. „Drugi, dublji problem je kvalitet zadataka na državnoj maturi. Škole deklarišu da podržavaju razvijanje generičkih, međupredmetnih znanja – metodologiju korišćenja podataka i istorijskih izvora, recimo - ali se bojim da će državna matura tražiti puku reprodukciju već stečenog znanja bez razumevanja“, kaže sagovornik NIN-a. Dodatna je muka što trenutna koncepcija državne mature naročito diskriminiše đake iz srednjih stručnih škola. Prema PISA testiranju, više od 80 odsto prvaka trogodišnjih srednjih stručnih škola funkcionalno je nepismeno, a procenti su slični i u nekim četvorogodišnjim stručnim školama. Fakultetski udžbenici su takvim učenicima naprosto previše komplikovani, i, umesto da se poradi na poboljšanju njihove funkcionalne pismenosti, državna matura im em traži papagajisanje stečenog znanja, em im otežava upis na fakultete koji možda s njihovom srednjom školom imaju malo dodirnih tačka. U tom smislu se čini kao prirodni nastavak koncepta dualnog obrazovanja. „Dualno obrazovanje se promovisalo kao razvojna šansa Srbije, ali ono ima smisla za mali broj đaka trogodišnjih i, daleko ređe, četvorogodišnjih srednjih stručnih škola skromnijih intelektualnih sposobnosti. Za preostalu većinu je neophodno stvoriti uslove za usavršavanje, što se ne radi. Uz to, učinkovitost dualnog obrazovanja je praktično nemoguće utvrditi, jer se podaci o broju kompanija zainteresovanih za zapošljavanje đaka i podaci o praktičnoj nastavi koju oni pohađaju namerno međusobno brkaju. I u Evropi se dešava da rok trajanja praktičnog znanja tih radnika istekne oko pedesete godine života i onda niti mogu da se prekvalifikuju, niti mogu da nađu novi posao. Zanimljivo je da je uglavnom reč o gastarbajterima i njihovoj deci“, zaključuje Ivić. Pošto projekat državne mature finansira EU, teško je ne pomisliti da joj odgovara fabrička proizvodnja jeftine radne snage za fabrike stranih investitora. Naravno, sve pod okriljem saradljive stabilokratije. Treća problematična tačka tiče se mogućeg uticaja uvođenja državne mature na finansiranje fakulteta. Naime, resorno ministarstvo raspoređuje sredstva državnim visokoškolskim ustanovama na osnovu njihovih stvarnih troškova u odnosu na broj budžetskih studenata i nastavno osoblje. Ako bi se studenti upisivali na osnovu jedinstvene rang-liste, najbolje plasirani kandidati, dakle oni na budžetu, mogli bi da upišu studijske programe na fakultetima koje žele nezavisno od rang-liste željenih studijskih programa. To bi, pak, dovelo do vaučerizacije visokog obrazovanja, gde bi popularni fakulteti imali samo budžetske studente, a oni manje popularni samofinansirajuće ili gotovo nikoga. Samim tim, manje popularni fakulteti bi dobijali manje sredstava od Ministarstva, nezavisno od realnih troškova nastave i zainteresovanih studenata. Resorno ministarstvo do zaključenja ovog broja nije dostavilo odgovore na pitanja NIN-a, tako da je za sada nepoznato i da li će studijski programi privatnih fakulteta biti rangirani zajedno s onima na državnim. Ako je odgovor potvrdan, to bi značilo da će država možda početi da finansira studiranje na privatnim univerzitetima, čiji je glavni izvor prihoda do sada poticao od školarina. Stefan Slavković