Čovek koji nije bio tamo

Ne navodim koji grad i sud su posredi, broj predmeta, ime „čoveka“, niti imena policajaca i postupajućeg sudije, mada propisi ne brane objavu toga. Jer, javnost nije apriori isključena u sudskim postupcima, već samo kada postoji poseban interes (čuvanje tajne, zaštita morala ili maloletnika). Ne želim ni da prejudiciram sudsku odluku, već da ispričam priču o „malom čoveku“ koji se pred državom pokazao velikim. Gde to „čovek“ nije bio? Sećate li se ekoloških protesta krajem prošle godine? Da, neki ljudi zaista jesu blokirali saobraćajnice širom zemlje, ali pričam o čoveku koji nije bio na protestu a dobio je novčanu kaznu. Čak nije imao nikakve veze sa organizacijom protesta, niti je ikoga pozivao na iste, tako da ne može biti govora ni o nekom „podstrekavanju“. Policija ga tereti da se za vreme protesta zadržavao na kolovozu čime je onemogućavao odvijanje saobraćaja. U prekršajnom nalogu piše da je prekršaj otkriven neposrednim opažanjem kriminalističkih policajaca, čak četvorice njih. Kao dokaz navedena je službena beleška nekog petog?!? A nalog je opet, izdao neki šesti, drugog dana i na drugom mestu. Inače, „čovek“ tog dana nije učestvovao u blokadi bilo kog puta, već je bio na svom poslu, o čemu postoje dokazi. A saobraćajnicu koju je navodno blokirao samo je prešao i to na pešačkom prelazu, nakon protesta. Dok je u parku u društvu poznanika davao intervju u vezi sa saobraćajnim problemima u svom gradu, prišla su im neka četiri „sumnjiva“ lica sa kapuljačama preko glave, koja su najviše ličila na šabačke „zanatlije“. Znate, one što čekić nose sa sobom, čisto ako zatreba nešto iščekićati na licu mesta. Nisu se predstavili, ali su zato tražili lične karte. I to bi bilo to, da par dana kasnije poštom ne stiže prekršajni nalog za plaćanje kazne. Revoltiran, „čovek“ je potražio zaštitu od suda, jer nije reč o novcu, već o principu i pravdi. Jer, ako ovo pusti da prođe, šta je sledeće? Ovde ću zanemariti to što činjenični opis iz naloga ne odgovara onome što je tačno, i za šta postoje dokazi. A čak i da je „čovek“ bio tamo, ono za šta se tereti uopšte nije prekršaj ni po propisima o bezbednosti saobraćaja ni onim o javnom redu i miru, niti krivično delo. Ne zanima me ni što je ceo postupak izdavanja prekršajnog naloga nezakonit, jer kriminalistička policija nije nadležna za bilo kakvo postupanje u vezi sa saobraćajem, a nalog nije sastavljen i uručen na licu mesta. Ni što sama policija svojim postupcima dokazuje da prekršaj ne postoji. Naime, ako službeno lice ne preduzima zakonom propisane radnje radi otklanjanja neke nepravilnosti (recimo normalizacije saobraćaja), onda po njegovoj oceni nema problema, što znači da ne postoji ni prekršaj. Ima još toga, a svaki razlog pojedinačno dovoljan je da se postupak obustavi. Širi stručni komentar istog naslova objavio sam na Pravnom portalu, pa koga interesuje više nek čita tamo. Dakle, zanemariću sve, baviću se samo najvećim apsurdom. U postupku pred sudom saslušani su svedoci koji jesu bili na protestu i izjavili da „čovek“ nije bio tamo. Ali policajci i dalje tvrde da stoje iza onog što su napisali. Dobro, da vidimo iza čega. Na jednom saslušanju „čoveku“ je predočeno da je sudu kao dokaz dostavljena službena beleška. E sad, beleška nije isto što i zapisnik koji se obavezno sastavlja kod saobraćajnih prekršaja, ali nebitno. Problematično je to što ako je beleška dokaz prekršaja morala je biti dostavljena uz nalog da bi se o njoj moglo izjasniti. Pošto nije, to automatski podrazumeva povredu prava na odbranu. Sva sreća, sud je izdao kopiju beleške, pa time sud nije učinio isto. Ali, sud odlučuje ne samo o prekršaju iz naloga nego i o zakonitosti samog naloga i postupku njegovog izdavanja, a ovo je formalno-procesni nedostatak... Ali, da zanemarimo i to. Ono što je čudno, beleška nema nikakav broj (samo datum), što bi morala imati kao svaki službeni dokument. Drugo, nema nikakav pečat, ni delovodni, što bi značilo da je zavedena negde. U najmanju ruku taj dokument izgleda sumnjivo, ali sud ga prihvata kao ispravan. Odlično, znači možemo se pouzdati u ono što piše u njemu. U belešci na početku piše da su je sastavila dvojica kriminalističkih policajaca, dok u potpisu stoje njih petorica, što opet nije ono što piše u nalogu. Međutim, od pitanja ko je belešku sačinio, važnije je o čemu, dakle njen sadržaj. A to je tek zanimljivo. U belešci jasno stoji da su za vreme blokade ulica uočena neka lica koja su igrala kolo na pešačkom prelazu i da je to snimljeno od strane medija. Navedeni su podaci za „igrače“ kola od kojih nijedan nije „čovek“. Piše i da je legitimisanje izvršeno nakon prestanka blokade, i gde je izvršeno, a da su tada u društvu tih „igrača“ bili „čovek“ i još jedna osoba. Znači, policija sama potrđuje da „čovek“, nije izvršio kazneno delo koje mu se pripisuje, već da je nakon spornih dešavanja, na drugom mestu bio u društvu „izgrednika“. Zašto mu je onda izdat prekršajni nalog? Ako se krene tako, svako ko bilo kada samo prođe pored nekog učinioca prekršaja ili izvršioca krivičnog dela (na ulici, u prodavnici...) u ozbiljnom je problemu. Biće okarakterisan kao saizvršilac. Šalu na stranu, ovde je neko pogrešio, i to mnogo. Nebitno ko, onaj ko je pisao prekršajni nalog ili onaj ko mu je izdao naređenje za to. Poenta je da „čovek“ nije učinio ništa kažnjivo, a da je sud to već trebalo da primeti i da postupak do sada okonča. Umesto toga, postupak se vodi mesecima, traći se vreme i suda i svih ostalih. A to košta, ako ništa drugo. Inače, na veb-portalu koji policija navodi zaista postoje tekst i snimci ovih događaja, na kojima se vidi da „čovek“ nije igrao kolo. Bar on nije uspeo sebe da prepozna, ali ako policajci kažu da jeste... Sve ovo je ukazano sudu, pismenim putem, uz fotografije i druge dokaze. Avaj, postupajući sudija nije čak ni pročitala navode pisane odbrane dostavljene mesecima ranije. Što će reći, nije se ni upoznala sa predmetom, a vodi postupak koji je, ako se poštuje zakon, već morao biti završen. Da ne pominjem što bi o saznanjima iz postupka trebalo obavestiti nadležno tužilaštvo. Jer, ovde u najmanju ruku postoje osnovi sumnje da je dat neki lažni iskaz odnosno izvršena nekakva zloupotreba službenog položaja, zbog zastrašivanja, ne bi li „čovek“ prestao sa kritikama. Naime, on se profesionalno bavi saobraćajnim problemima. NJegov rad je priznat i na nacionalnom i međunarodnom nivou, ali na lokalnom umesto pohvala ima jedino probleme. Tvrdim, glavni problem kod nas nije korupcija, već neznanje i nesposobnost. Onaj ko zna, ko je diplomu stekao na častan način i do položaja došao na osnovu znanja i rada, poznaje svoje obaveze i prava, siguran je u sebe i ne plaši se da radi svoj posao, jer zna da ga zakon štiti. Stoga nije podložan bilo kakvom uticaju (pa ni novca), niti pritiscima (stvarnim ili umišljenim). Oni drugačiji, doneće pogrešnu odluku ili će razvlačiti postupak unedogled jer nemaju hrabrosti da iskažu svoj, na zakonu zasnovan stav, koji ne mora biti podudaran stavu izvršne vlasti. A nagomilavanje nerešenih slučajeva stvara plodno tlo za korupciju, jer tamo gde sistem ne radi, mora se nekako „podmazati“. Šta reći na kraju osim: „Oj Srbijo među šljivama!“. Izvinjenje Oskaru Daviču, ovaj prekrojeni stih upotrebio sam kao prilošku odredbu za metaforično mesto na kome ćemo se nalaziti još dugo, po svemu sudeći. Mene sveukupno najviše podseća na humorističku TV seriju Avenija 5, o turističkom svemirskom brodu koji je „malo“ skrenuo sa kursa i luta svemirom. A šta god njegova posada da učini u cilju skraćenja, vreme planiranog povratka se dodatno povećava. Onda se ispostavi da lepo izgledajuća „profesionalna“ posada ne upravlja brodom (da su to glumci), već je vođen programom koji pišu ljudi koji sede u nekom budžaku ispod palube. Za to vreme oko broda orbitiraju fekalije i tela mrtvih članova posade i putnika koji su ispali iz broda, što se vidi kroz prozore, a to veoma brine vlasnika kompanije koja organizuje putovanje. I on smisli ingeniozno rešenje, da oboji sve to laserima, da se gleda nešto šareno. I putovanje tako traje... Za kraj reći ću samo, bojenje nečega ne menja njegovu suštinu. Zato svima nama zajedno želim mnogo sreće, jer izgleda da nam samo sreća može pomoći. Nenad Jevtić diplomirani pravnik i saradnik Pravnog portala