Maskov hod po žici

Predvidljivost i ličnost najimućnijeg čoveka današnjice teško se mogu spojiti u jednu rečenicu. Ali čak i za Ilona Maska, koji je na Tviteru znao da deli ekscentrične objave poput one da će da otkupi sve akcije Tesle ili anketira pratioce o prodaji sopstvenog udela, retko ko je mogao pretpostaviti da će ući u riskantan posao i nominovati se za jedinog vlasnika ove društvene mreže. Mask je najpre kupio devet odsto akcija Tvitera, da bi veoma brzo otkrio nameru da preuzme čitavu kompaniju i delistira je sa berze. Za razliku od domaćih prilika gde kapitalisti svoje kompanije drže van berze, američki biznismeni se na ovakav korak retko odlučuju i to tek onda kada žele sprovesti ozbiljno restrukturiranje koje ne bi bilo moguće sa vlasničkom strukturom u kojoj postoji mnoštvo interesa. Mask je ponudio akcionarima Tvitera 54,2 dolara po akciji, što je premija od 38 procenata u odnosu na cenu sa zatvaranja od 1. aprila, datuma pre kojeg je bio samo jedan od tviteraša, istina sa armijom pratilaca brojnijom od 80 miliona. Preuzimanje vredno 44 milijarde dolara veoma brzo je od strane čelnika kompanije ocenjeno kao neprijateljsko, da bi ovaj stav bio promenjen svega nekoliko dana kasnije, verovatno kada je uprava Tvitera ostala praznih šaka u nameri da pronađe „belog viteza“ odnosno, barem sa njihovog stanovišta, poželjnijeg kupca. Potpisanim sporazumom o preuzimanju, čije okončanje se očekuje za šest meseci, predviđeni su penali od jedne milijarde dolara za jednu ili drugu stranu u slučaju neuspeha posla. Kada je Mask u pitanju, najveći rizik je obezbeđenje finansijske konstrukcije, što površno gledajući izgleda nadrealno uzevši u obzir vrednost imovine najimućnijeg čoveka današnjice. No, gro njegovog bogatstva čine akcije Tesle koje su zabeležile veliki pad vrednosti na samu najavu novog projekta neprikosnovenog lidera ovog proizvođača e-vozila. Mask je u prijavi za preuzimanje obelodanio da će obezbediti 21 milijardu dolara sopstvenih sredstava, za šta je protekle sedmice prodao akcije Tesle vredne 8,5 milijardi dolara. Ostatak sredstava će obezbediti kombinacijom kredita u čijoj osnovi će biti garancija Tvitera, odnosno založene akcije Tesle. Ovaj deo finansija je i dalje veoma upitan s obzirom na to da su banke nepoverljive prema finansijskim izgledima Tvitera, dok je sam marginski kredit prilično rizičan za Maska jer bi zahtevao zalaganje četvrtine akcija Tesle kojima raspolaže, uz potencijalnu opasnost aktiviranja njihove prodaje u slučaju pada cene. Stoga je prilično izvesno da će deo ove transakcije u nekoj vrsti aranžmana biti i razni investicioni fondovi koje je Mask želeo da izbegne kako bi samostalno kreirao novi razvojni put Tvitera. A šta zapravo Mask nastoji da postigne s Tviterom s obzirom na to da primarni cilj očito nije lukrativne prirode? Ako je to zaista „platforma koja će obezbediti slobodu govora, što je u osnovi demokratskog poretka“, biće potrebno mnogo napora da se savladaju svi izazovi, a njegove najave ne ostanu u domenu fraza misica sa takmičenja u lepoti. I dok je platformu relativno lako „otključati“ za slobodu mišljenja, pravi izazov leži u eliminisanju botova koji su preplavili sve društvene mreže napadajući legalne korisnike iz ekonomskih, političkih ili ličnih razloga. Uspeh ovog problema zavisiće od mogućnosti kompanije da angažuje dodatne resurse na moderiranju i identifikovanju potencijalnih botova, a posebno da drži korak u tehnološkom napretku kako bi sprečila sve veću zloupotrebu dometa veštačke inteligencije i mašinskog učenja. Kompanije će na veća ulaganja biti primorana i od strane nacionalnih regulatora koji sve više stežu obruč oko društvenih mreža u pogledu odlučnijeg kontrolisanja širenja dezinformacija i govora mržnje. Ako se ovome doda povećani odliv mlađih korisnika na društvenu mrežu TikTok i otežano ubiranje marketinških prihoda nakon promene politike privatnosti pojedinih dominantnih korporacija poput Epla, Masku neće nedostajati izazova da načini Tviter „boljim nego što je ikada bio“, kako je najavio prilikom objave namere za preuzimanje. Hodom po žici Mask je već jednom uspeo da kompaniju s ruba bankrota vine u zvezdane visine. Da li će sudbinu Tesle doživeti i Tviter teško je reći, ako se transakcija ikako privede kraju, ali izvesno je da će mu i ovaj put akrobatske sposobnosti biti više nego potrebne. Kakve su prave namere milijardera sa Tviterom Apsolutista slobodnog govora Može li Ilon Mask da ispuni sve ono što je obećao sada kad je postao vlasnik Tvitera i tako uvećao svoj uticaj do razmera koje ćemo tek imati prilike da vidimo. Apsolutista slobodnog govora, kako voli da naziva sebe, milijarder koji već ima Teslu koja proizvodi električna vozila i Spejs X program za rakete, a poseduje još nekoliko firmi, tvrdi da je poželeo da preuzme i ovaj biznis iz pobuda koje ne mogu biti čistije - radi slobode govora. Za dobrobit čovečanstva, dakle, on je potrošio 44 milijarde dolara, da bi zaštitio tu slobodu koja je, kako kaže, temelj demokratije i da bi je zaštitio upravo na mestu gde se raspravlja o najvažnijim stvarima. Da je Tviter mesto moćnije od mnogih drugih nije sporno, uprkos konkurenciji poput Fejsbuka, Jutjuba, Vocapa, Tik-toka i još desetak mreža koje su možda veće ili posećenije ili njihovi korisnici provode više vremena koristeći ih, nema mesta na kome se brže može saznati šta misli onaj krug ljudi koji zaista ima moć. Svako ko se bori za uticaj tu je, uključujući i Maska. On ne samo da je redovni korisnik, već je iskusio i šta se sve može i ne može na toj mreži, bio je blokiran više puta, zbog nekorektnih izjava, a i sam je zahtevao da se blokiraju oni koji su njemu smetali. To će sada biti drugačije, obećava, mnogo bolje, sigurnije, onemogućiće botove, manje se mešati u sadržaj, otvoriti više mogućnosti, između ostalog i povećati broj karaktera. I uprkos svim tim lepim rečima, nisu svi tako sigurni da je sloboda to što nudi nova koncepcija. Čak i u programu za pravopis već je pročitana ideja o većoj kontroli, a da se i ne pominje koliko je puta on sam blokirao korisnike čiji mu tvitovi ne odgovaraju. Ili su možda u pravu oni koji sumnjaju u dobre namere i primećuju da je loše za demokratiju da bogati ljudi poseduju sve što je važno za društvo. „Mask ima biznis koji je dobar za svet, ali nije dobro da nekoliko milijardera ima toliku kontrolu nad našim životom, bez obzira na to da li su dobri ili loši“, rekao je senator Kris Marfi. I nije jedini koji smatra da je upravo opasno po demokratiju da milijarderi poput njega, koji uglavnom igraju po drugačijim pravilima, dodatno akumuliraju moć i to u tehnologijama čija će moć samo rasti, a da pravila još nisu čvrsto uspostavljena. Je li Mask dobar milijarder? Hoće li biti dobar ako, recimo, vrati nalog Donaldu Trampu ili će ga optužiti da podržava govor mržnje? Tviter i Fejsbuk ukinuli su Trampu naloge posle napada na Kapitol januara prošle godine, jer su smatrali da je učestvovao u podsticanju na nasilje. On je, međutim, rešio da napravi sopstvenu platformu, koju je promovisao kao mesto gde se poštuje sloboda govora. Tramp je unapred odbio mogućnost da se vrati na Tviter, čak i ako bi mu novi vlasnik pružio tu mogućnost. „Nadam se da će i moji najveći kritičari ostati na Tviteru, jer to je ono što znači sloboda govora“, rekao je Mask, najavljujući da će biti više slobode i u temama i sadržaju koji će moći da se postavi, da će biti više poštovanja zakona pojedinačnih država u kojima se koristi ova platforma, da će biti manje blokiranja, da će biti više zabave i više poverenja. „Tviter ima izvanredan potencijal“, rekao je on. „I ja ću ga otključati.“ Ivana Janković