Uzaludno čekajući izvinjenje

U NIN-u od 5. maja 2022, u tekstu pod naslovom NIN ne obmanjuje, samo štiti ugroženi javni interes, redakcija nastavlja da obmanjuje svoje čitaoce, a sve u ime brige za „ugroženi javni interes“. Javni interes bi, pre svega, nalagao da mediji ne iznose neistine i da ne manipulišu čitalačku publiku. U tekstu Softveri za izvlačenje para (NIN od 21. aprila 2022) koji je i bio povod za moju reakciju, NIN je insinuirao da grupa preduzeća izvlači pare iz zdravstvenog sistema Srbije. U toj grupi se pominju Nites iz Beograda i Nites iz Praga. Za jednog „od stvarnih vlasnika Nitesa“ NIN je lažno proglasio mene i tekst dekorisao mojom slikom. (Ovo implicira i da grupa Nitesovih kompanija ima više vlasnika, od kojih su neki stvarni, a neki nestvarni.) Londonska filijala Nitesa, čiji sam jedan od dva direktora, nema nikakve veze s ugovorima ili operativnim poslovanjem Nitesovih filijala, pa ni filijale u Beogradu, niti je to u delokrugu posla londonske filijale. U tom kontekstu bilo bi neukusno i neprofesionalno da komentarišem navode iz teksta. (Pomenuo sam doduše „insinuacije i nategnute konstrukcije“ vezane za taj tekst, a verujem da je svaki neutralni i pažljiv čitalac to mogao da dokuči iz načina na koji je tekst konstruisan.) Moj tekst je bio posvećen isključivo eksplicitnoj laži o mom „suvlasništvu“ koja je NIN-u poslužila da me proglasi za jednu od ključnih personae dramatis svoje paškvile. Sada saznajem da je NIN, tobože, hteo da se izvini zbog te „greške“, ali sam ih ja, eto, preduhitrio svojim tekstom i doveo ih u stanje pravednog gneva, pa su na izvinjenje zaboravili. Glavni urednik kaže: „I nameravali smo da se njemu (Katiću) i čitaocima javno izvinimo zbog te greške, ali je on u međuvremenu optužio NIN da smo sve `izmislili` ili je za nas `neko drugi to izmislio`“.  Ja nigde nisam napisao da je NIN „sve“ izmislio. Čemu ta nova laž, osim da se umesto izvinjenja nastavi s ponavljanjem starih insinuacija? U mom tekstu piše da je NIN izmislio moje suvlasništvo kako bi mogao da objavi moju sliku i da me poveže s tekstom. NIN-ov odgovor ne daje objašnjenje kako je do „greške“ došlo, kada je to NIN otkrio da je pogrešio, odakle su stigli podaci o mom „suvlasništvu“, niti kakva saznanja ima o mojoj ulozi u navodnom „izvlačenju para“. Ili kraće, zašto me je NIN stavio u tekst? NIN je morao da se izvini zbog uplitanja mog imena i to na bazi pogrešnih podataka. Redakcija ima adresu moje elektronske pošte - to je ista adresa na koju mi NIN šalje molbe za intervju ili molbe za članak. Izvinjenje je moglo doći i privatno (glavni urednik me poznaje) a potom i javno. Izvinjenje je moglo biti objavljeno još u prošlom broju jer sam svoju reakciju poslao uredništvu znatno pre nego što NIN zatvara broj. Da su iz NIN-a hteli da upute izvinjenje i da su me o tome obavestili, povukao bih svoj tekst. Umesto toga, NIN se oglasio s nedeljom zakašnjenja kako bi čitaoci zaboravili šta je u mom tekstu zaista pisalo. NIN se u svojoj „reakciji na moju reakciju“ nije izvinio ni meni ni čitaocima, ali je priznao da nisam „suvlasnik“ Nitesa. A potom se NIN setio da sam svakako ili bar nekako odgovoran, ali ne više kao suvlasnik, već kao direktor londonskog preduzeća koje je vlasnik beogradskog Nitesa. Ne znam da li je reč o neznanju ili zlonamernosti NIN-ovih novinara. Nitesove filijale su deoničarska društva i kao sva preduzeća tog tipa one su samostalni poslovni subjekti, odgovorni za svoj rad. Za njihov rad ne odgovaraju holding kompanije. Uzgred, holding kompanije su uvek finansijske kompanije. S obzirom na to da NIN ne zna kako to funkcioniše, objasniću kroz primer. Ako NIN obmanjuje svoje čitaoce, tada se reakcija na tekst ne šalje direktoru NIN-ove holding kompanije u Švajcarskoj, već se šalje NIN-u. Isto pravilo važi i ako se podnose tužbe. Dakle, osim želje NIN-a (ili nekog drugog) da me kako bilo ubace u priču, ne postoji nikakav drugi osnov za moje istaknuto mesto (sa sve slikom) u NIN-ovom tekstu. Glavni urednik kaže kako sam „zaboravio“ da pomenem da su mi iz NIN-a poslali dva upita u vezi s tekstom koji su spremali, pa ih NIN u svom odgovoru nadugačko citira. Nisam pomenuo upite jer su već pomenuti u prvom NIN-ovom tekstu. Na te upite sam odgovorio jednom porukom i ona je u prvom tekstu NIN-a i citirana. Tom prilikom sam gospođu Petrušić uputio na javne kompanijske registre koji daju precizne odgovore na sve što je gospođu Petrušić interesovalo. To što novinari NIN-a nisu u stanju da pročitaju ili rastumače ono što u registrima kristalno jasno piše, svakako nije moja krivica. Svoju nekompetentnost NIN pokušava da sakrije nesretnim vađenjem – eto, mi smo ga lepo pitali, on nam nije lepo odgovorio, pa je otuda i on kriv za „grešku“. Nije posao onoga koga klevetate da vam u tome još i pomaže i daje besplatne lekcije o osnovama korporativnog poslovanja. Ako je bolji, ili bar naivniji deo moje duše i mogao poverovati da je sve bila nenamerna greška i da ću dobiti bezrezervno izvinjenje, prevario sam se. Javni interes se ne štiti na način na koji NIN to radi – insinuacijama, konstrukcijama, manipulacijama, pa čak i lažima. Nebojša Katić