Ni u interesu fakulteta ni u interesu dece i roditelja

Državna matura kao sertifikacioni test znanja maturanata i kao kvalifikacioni ispit kojim se ukidaju prijemni ispiti na fakultetima najavljena je 2005, a modifikovana 2012. i 2013. godine. Izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju iz decembra 2021. je odlučeno da je đaci nekih srednjih stručnih škola polažu na kraju tekuće, a da je svi maturanti polažu od školske 2023/24. godine. Em prilikom upisa srednje škole nisu mogli da znaju da će je polagati, em je primena zakona retroaktivna, što Ustav zabranjuje. Drugim rečima, Srbiju su ka više puta odlaganoj reformi poveli poslanici privremenog saziva Narodne skupštine. I to kakvi! Dvadesetdvogodišnji fizioterapeut i student Megatrenda Nikola Lazić, bivši golman Janko Langura, Vesna Malušić, poznata po opasci da „Skupština ne donosi zakone, već da ih samo usvaja“. Teško da je reč o kremu naprednjačke, a kamoli akademske zajednice. Ipak, trend je tu – kao što je tehnički saziv usvojio uvođenje državne mature u obrazovni sistem posle 17 godina čekanja, tako će ovaj saziv, kojem se takođe ne predviđa dugovečnost, raspravljati o posledicama njenog sprovođenja. Posla će po svoj prilici biti. Senat UB je 20. aprila jednoglasno doneo zaključak prema kojem u naredne tri-četiri godine treba održavati i državnu maturu i prijemne ispite, kako bi se opravdanost i sprovodivost predviđene reforme iskustveno ispitale. Zamisao je da se na osnovu rezultata državne mature, podeljene u tri kolone (gimnazijalci polažu opštu, đaci srednjih umetničkih škola umetničku, a đaci srednjih stručnih škola stručnu maturu) sačini jedinstvena rang-lista kandidata koji će prethodno morati da navedu tri željena studijska programa. Đaci koji polažu opštu i umetničku maturu će osim srpskog jezika i književnosti morati da polažu jedan izabrani opšteobrazovni predmet. Đaci iz umetničkih škola će polagati i umetnički predmet, dok će gimnazijalci polagati i matematiku. Đaci iz srednjih stručnih škola polagaće srpski jezik, matematiku i teorijski i praktični deo stručnog predmeta. Fakulteti moraju da do 31. avgusta na osnovu nastavnih programa srednjih škola sastave listu opšteobrazovnih predmeta vrednovanih na upisu. Plasman kandidata na rang-listi odrediće studijski smer i fakultet, kao i status budžetskog, odnosno samofinansirajućeg studenta. Prodekanka za nastavu Filozofskog fakulteta UB Nataša Jovanović Ajzenhamer za NIN kaže da meritokratsko obezbeđivanje jednakih uslova za polaganje istovetnih testova kao proklamovani cilj državne mature zapravo čini suprotno. „Ukoliko neko želi da upiše psihologiju na našem fakultetu, a završio je, na primer, Hemijsku školu, trebaće mu mnogo više truda i polaganja dodatnih testova koje će možda morati da polaže u drugoj školi, ili čak u drugom gradu. Drugim rečima, to znači da smo đake ’osudili’ na biranje svojih obrazovnih profila već s petnaest godina. Takođe znamo da nemaju sve škole jednake uslove za rad, te je u startu jedan deo učenika apriori u boljem, odnosno lošijem položaju od drugih. Ostala su i otvorena pitanja poput onih kako će se vrednovati diplome iz zemalja u regionu i inostranstva u kojima se ne polaže državna matura, šta je sa starijim učenicima koji posle nekoliko godina pauze žele da upišu fakultet, ili pak promene studije, kako će isti test iz matematike polagati đaci koji su imali šest časova nedeljno i učenici koji su imali samo dva, šta ako zakaže složeni softver koji sve navedene podatke treba da inkorporira i ispostavi konačne rang-liste“, kaže naša sagovornica. Ovako predviđena državna matura u pitanje dovodi samostalnost upisne politike koju fakultetima garantuje Zakon o visokom obrazovanju. Dekan Geografskog fakulteta UB i prorektor za nastavu UB Dejan Filipović za NIN kaže da autonomija univerziteta prema članu 6. ovog zakona između ostalog podrazumeva „pravo na utvrđivanje pravila studiranja i uslova upisa studenata“, te da član 100 definiše da „visokoškolska ustanova svojim opštim aktom utvrđuje kriterijume na osnovu kojih se obavlja klasifikacija i izbor kandidata za upis na studije“. „Može se tumačiti da ovako koncipirana državna matura predstavlja u neku ruku kršenje autonomije univerziteta, ali mislim da je predloženi model UB u prelaznom periodu pravo rešenje kako bi se sagledale sve prednosti i nedostaci predloženog koncepta državne mature, a u isto vreme očuvala autonomija univerziteta da dodatno, kroz klasifikacioni ispit, vrši rangiranje kandidata za upis na fakultete“, kaže Filipović za NIN. Prema rečima Nataše Jovanović Ajzenhamer, fakulteti u suprotnom dolaze u situaciju da im neko spoljno telo šalje spiskove kandidata koji će se upisivati, bez mogućnosti kontrole nad ijednim delom procesa upisa i napominje da je sertifikaciona dimenzija državne mature pitanje za srednje škole i Ministarstvo, ali da njena kvalifikaciona komponenta mora ostati u rukama univerziteta. „Prijemni ispit kakav je sada je veoma složen proces koji podrazumeva više etapa i elemenata, a za kvalitet testova, jednake uslove za sve i transparentnost čitavog toka prijemnog odgovorne su uprave i nastavnici koji rade na različitim fazama upisa. To znači da mi znamo ko i na osnovu koje literature sastavlja i pregleda testove, ko dežura u učionicama tokom samog prijemnog, kako se formiraju rang-liste, kako teče faza žalbi i odgovora na žalbe, itd. U slučaju centralizovane državne mature, fakulteti nemaju potpuni uvid u standarde na osnovu kojih se prave pitanja, niti možemo da prisustvujemo samom polaganju ispita, već sve radi neko spoljno telo“, kaže naša sagovornica i dodaje da je na Filozofskom fakultetu organizovana radna grupa koja je održavala više sastanaka i razgovora na temu državne mature, gde su iznete ozbiljne stručne kritike na račun standarda na osnovu kojih bi se pravili testovi. Filipović tvrdi da trenutna koncepcija državne mature neće uticati na promene u finansiranju državnih fakulteta, koji sredstva od resornog ministarstva dobijaju na osnovu broja budžetskih studenata. Naime, postojala je bojazan da će formiranjem jedinstvene rang-liste kandidata fakulteti sa studijskim programima koje maturanti češće stave na listu želja završiti s više sredstava od manje popularnih. Međutim, svaki fakultet ima akreditacijom definisan broj studenata, Vlada određuje broj budžetskih mesta za svaku školsku godinu, pa tu promene ne treba očekivati. Na pitanje da li će jedinstvena rang-lista na osnovu rezultata državne mature razlikovati privatne i državne univerzitete, naš sagovornik odgovara da, koliko je njemu poznato, razlika neće postojati. To potencijalno ostavlja mogućnost da privatni univerziteti u nekom trenutku postanu korisnici budžetskih sredstava. Na pitanje u čijem je interesu uvođenje ovakve državne mature, Jovanović Ajzenhamer nema odgovor. „Svakako nije u interesu fakulteta, ali nije ni u interesu dece i roditelja. Ovako definisan i postavljen projekat državne mature otvorio je više pitanja nego što smo dobili odgovora, previše je protivurečnosti i nejasnoća, a na kraju će za svaku grešku u sistemu ’platiti’ maturanti. Opasnost od sprovođenja ovakve državne mature je negativna selekcija, jer će u ’trci’ za kandidatima fakulteti spuštati kriterijume, što svakako ne doprinosi kvalitetu visokog obrazovanja u Srbiji. Na kraju krajeva, u interesu je budućih akademskih građana da upišu, studiraju, a možda potom i ostanu na jakom i autonomnom univerzitetu“, zaključuje ona. Možda ipak postoji neko kome nije… Stefan Slavković