Filip Korać finansirao SNS

Nikada osuđen, čak ni optužen, ali označen u spisima BIA i MUP-a kao jedan od vodećih kriminalaca, Filip Korać, zapravo je finansirao Srpsku naprednu stranku (SNS). Ovo je za NIN potvrdio Dragan Ilić, poznat po nadimku Limar, funkcioner SNS-a u podavalskim selima na Voždovcu u Beogradu i predsednik Mesne zajednice Beli Potok. Na pitanje da li je Filip Korać pomagao SNS-u za izbore 2012, Ilić je odgovorio: „Jeste, oni su tu nešto tamo u Ripnju, malo su finansijski pomogli.“ I dodao: „Pomagao je dosta, koliko ja znam. I pre mene je pomagao.“ Postavili smo i pitanje da li su Filip Korać i njegov otac Vukašin Korać članovi SNS-a tamo gde je on nadležan, a Ilić je odgovorio: „Filip nije, a Vukašin jeste.“ Na dodatno pitanje od kada je Vukašin član SNS-a, Ilić je odgovorio da je stariji Korać već bio u stranci kada je on preuzeo mesni odbor. Naprednjacima, dakle, nije smetao novac Koraća kao što im nije smetala ni biografija NIN-ovog sagovornika i njihovog funkcionera Dragana Ilića Limara. Naime, Iliću se sudilo u beogradskom Specijalnom sudu kao pripadniku organizovane kriminalne grupe Željka Maksimovića Make zbog ubistva policijskog generala Boška Buhe 2002. Postupak za ubistvo generala Buhe do danas nije okončan. Uostalom, sa Ilićem je prilikom lokalne svečanosti u Belom Potoku bila i tadašnja državna sekretarka MUP-a i kadar SNS-a Biljana Popović Ivković, o čemu svedoči njihova zajednička fotografija. I kao što im je bilo poznato ko je Ilić, tako su naprednjaci znali i da je Korać blizak Luki Bojoviću čija kriminalna reputacija nije sporna. Bojović, koji je bio pripadnik paravojske Željka Ražnatovića Arkana, ima bogat krivični dosije sa više presuda, ali i neobičnih okolnosti kao kada ga je februara 2000. pomilovao tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović zbog presude od tri meseca zatvora za napad na policajca. Ubrzo nakon toga, kada je 5. oktobra promenjena vlast, istražitelji počinju da se bave zemunskim klanom i ime Bojovića se ponekad provlači u izveštajima o presretnutoj komunikaciji i tajnoj pratnji, ali je tada označen kao neko ko nije bitan. Korać se tada skoro i ne pominje. Odmah nakon ubistva premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. prilikom pretresa vile Milorada Ulemeka Legije pronađena je vojna legitimacija Bojovića. Tada Bojović postaje interesantniji policiji. Tokom 2004, kada se u Beogradu i Srbiji dešavaju brojna mafijaška ubistva, protiv Bojovića i ljudi oko njega je pojačan tajni nadzor. Tada počinje da se u izveštajima o pratnji i presretnutoj komunikaciji pojavljuje ime Filipa Koraća. On tada nije bio u najbližem krugu oko Bojovića koga označavaju kao novog vođu zemunskog klana. Bojoviću i „zemuncima“ koji su ranije bili osuđeni zbog ubistva premijera i drugih zločina zemunskog klana suđeno je zbog tri ubistva iz 2004. Tužilaštvo za organizovani kriminal je 2010. optužilo Bojovića za ubistvo Branka Jeftovića Jorge, kao i za pokušaj ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka, pri čemu su poginuli njihovi telohranitelji Dejan Živančević i Milutin Jovičić. Optužnica je podignuta nakon što je Sretko Kalinić, glavni ubica zemunskog klana još iz doba Dušana Spasojevića Šiptara, priznao ubistva i Bojovića označio kao vođu. Zločine je priznao i Miloš Simović, nekada treći čovek klana dok je njime rukovodio Spasojević, ali je tvrdio da Bojović sa tim nema veze. To su uradili nakon što je Simović pucao na Kalinića u Zagrebu juna 2010. Kalinić je uhapšen u Zagrebu i kasnije izručen Srbiji, a Simović je priveden istog dana kada je ušao u Srbiju. Ranije u martu te 2010. kod zagrebačkog jezera pronađeno je telo Cvetka Simića koji je važio za jednog od glavnih operativaca zemunskog klana koji je navodno preuzeo Bojović. Simićevo mesto je moralo da bude popunjeno nekim od ljudi u koje je Bojović imao poverenje. Nakon promene vlasti, 2015. Kalinić i Simović su osuđeni, a Bojović oslobođen. Vrhovni sud je naknadno 2018. utvrdio da je Bojović nezakonito oslobođen 2015, jer nisu uzeti u obzir neki dokazi protiv njega, ali takve odluke nemaju pravne posledice. Nakon te 2004. Bojović je pod čestim nadzorom. Kako nezvanično za NIN kažu policajci koji su učestvovali u tome: „Bojović je bio neverovatno oprezan. Koristio je isključivo telefonske govornice za komunikaciju, a često je menjao takozvane `štekove` stanove u kojima se krio.“ Prismotra se nastavila i kada je ubijen Berto Jovanović avgusta 2006. na Dorćolu u Beogradu. Tada je presretnuta i komunikacija Filipa Koraća sa žrtvom zbog novčanog duga. Za ubistvo Jovanovića do danas niko nije ni osumnjičen, ali je Korać od tada postao interesantniji policiji. Oko Bojovića se steže obruč i on je čak svojoj porodici u Beogradu saopštio da je otišao u Španiju. Nije bilo tako, jer je uhapšen septembra 2007. u Višnjičkoj banji u Beogradu, kada ga je posetila supruga koja je došla iz Španije. Tajnim nadzorom je otkriveno da je Filip Korać učestvovao u dovoženju Bojovićeve supruge, što nije krivično delo. Pored silnih sumnji Bojović biva osuđen na 15 meseci zatvora zbog falsifikovanja dokumenata i posedovanja oružja i već sledeće 2008. godine biva privremeno pušten iz zatvora nakon čega napušta Srbiju. Za Bojovića javnost nije čula do februara 2012. kada je uhapšen sa trojicom saradnika u Valensiji u Španiji. Tome je prethodila akcija iz Beograda nakon dojave i saradnje sa španskim istražiteljima krajem 2011. Bojović ubrzo biva osuđen u Španiji na tri godine zbog falsifikovanja dokumenata i 10 godina za nezakonito posedovanje oružja (za istu vrstu dela u Beogradu je 2008. osuđen na 15 meseci zatvora, koje nije odležao do kraja) kao i na još pet godina za kriminalno udruživanje. Izrečena mu je ukupna kazna u Španiji od 18 godina zatvora, dok je u Srbiji 2015. pravosnažno oslobođen. Te 2012. i Filip Korać postaje ozbiljnija meta tajnog nadzora. Međutim, već u maju 2012. dolazi do promene vlasti koja postavlja nove prioritete. I sam Korać pokazuje veštinu, jer je u najmanje dva slučaja razotkrio tajnu policijsku pratnju. Jednom kada je razotkrio celu tajnu pratnju u jednoj beogradskoj kafani i još jednom kada je prišao policajki takođe obučenoj u civilnu odeću, koja ga je pratila na Aerodromu „Nikola Tesla“. Za Filipa Koraća se nije čulo sve do ubistva Aleksandra Stankovića koga su zvali Sale Mutavi, oktobra 2016. Stanković je, kao što je poznato, bio vođa Janjičara i nakon ubistva vođstvo je preuzeo Veljko Belivuk - Velja Nevolja. Stanković je bio osuđen nakon hapšenja 2010. zbog vođenja grupe uličnih narko-dilera. Sa promenom vlasti čak mu je 13 puta odlagan odlazak u zatvor u koji na kraju nije ni otišao. Privilegije je do hapšenja februara 2021. uživao i Belivuk, koji je nastavio praksu da fizičkim napadima sprečava skandiranje protiv Aleksandra Vučića. Takođe su pojedini pripadnici Janjičara obezbeđivali inauguraciju Vučića 2017. Korać je u formi informativnog razgovora u drugoj polovini 2017. saslušan u policiji u okviru istrage ubistva Stankovića. To je tada potvrdio za medije i njegov advokat Dragoslav Miša Ognjanović, koji je zastupao i Bojovića, a koji je ubijen u julu 2018. U decembru iste 2017. izbila je opšta tuča na južnoj tribini Partizanovog stadiona gde dolaze najvatreniji navijači. Režimski tabloidi krivili su za to Koraća. U izveštaju BIA iz 2018, čiju je sadržinu KRIK objavio, piše da je „Filip Korać, predvodnik jedne od najopasnijih kriminalnih grupa koja deluje u međunarodnim okvirima, inače blizak saradnik Luke Bojovića“. Navodi se i da je navodno organizovao napad na tribinu Partizana da bi preuzeo narko-tržište. Tribinu su tada suvereno držali Janjičari pod vođstvom Belivuka i Aleksandra Vidojevića zvanog Aca Rošavi, koji je više puta fotografisan sa Danilom Vučićem, punoletnim sinom predsednika Srbije. U izveštaju BIA koji je objavio KRIK piše: „Obračuni dva najjača kotorska kriminalna klana intenzivirani su prevashodno zbog preuzimanja prevlasti u poslovima krijumčarenja i trgovine narkoticima.“ I iz tog izveštaja proizlazi da sukob daleko nadilazi kotorske grupe i da su oni koji se spominju kao predvodnici državljani Srbije. Korać je tako označen kao navodno ključan pripadnik škaljarskog klana, dok su Janjičari nakon hapšenja Belivuka februara 2021. označeni kao podgrupa kavačkog klana. Ono što su primetili novinari KRIK-a ali i mnogi drugi, policijskom i pravosudnom progonu su bile izložene osobe koje su vezivane za takozvani škaljarski klan. MUP-om su tada rukovodili Nebojša Stefanović i Dijana Hrkalović koja je i lično bila uključena u neke akcije hapšenja „škaljaraca“. Faktičku i formalnu kontrolu kao sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti imao je Aleksandar Vučić. Protiv Filipa Koraća je 11. januara 2019. pokrenuta istraga zbog podstrekivanja na ubistvo Blaža Đurovića marta 2018. u Beogradu. Zanimljivo je da je istragu povelo Više tužilaštvo u Beogradu, koje mnogi iz pravosuđa označavaju kao produženu ruku vlasti, a ne Tužilaštvo za organizovani kriminal koje je nadležno za takve slučajeve. Kao neposredne ubice Đurovića optuženi su Darko Vesković i Nemanja Ivanov, koji negiraju delo, a suđenje je daleko od kraja. Mediji bliski vlasti objavljivali su da će jedan od njih prihvatiti status zaštićenog svedoka, priznati delo i za njega navodno optužiti Koraća kao podstrekača. To su, međutim, obojica optuženih demantovala. Za Koraćem je zbog navodnog podstrekivanja na ubistvo Đurovića bila raspisana i crvena Interpolova poternica. NJegova odbrana je u Interpolu inicirala postupak za ukidanje poternice i procedura je počela. Zatim je Više tužilaštvo u Beogradu krajem 2019. odustalo od daljeg gonjenja Koraća, o čemu je obavestilo Interpol, pa je ukinuta i poternica. Korać je opet bio slobodan čovek. Pre toga, kako je KRIK utvrdio, postojale su dve krivične prijave protiv njega. Zbog bacanja petardi januara 2012. na beogradskoj Autokomandi, reagovala je policija, a prema njihovoj prijavi vređao ih je Korać. U prijavi su ga teretili da je ometao policajce u održavanju javnog reda i mira. U julu 2016, postupak je obustavljen jer je tužilaštvo odustalo od optužbi. Druga prijava je podneta krajem januara 2013, kada je grupa ljudi u kojoj se nalazio Korać napravila nered u beogradskom restoranu „Užice“. Prekršajni sud obustavio je ovaj postupak zbog zastarelosti. Zanimljivo je da su se ovi postupci okončali u korist Koraća pre nego što je pao u nemilost sadašnje vlasti. Nakon što je Korać krajem 2019. postao slobodan čovek, reagovao je i predsednik Srbije. Vučić je januara 2020. rekao: „Samo ga se svi plaše kao najopasnijeg čoveka, jednog od dvojice, trojice najopasnijih ljudi u našoj zemlji... A neću da vam pričam da je glavni snabdevač drogom, svuda sve, ni za šta nije kriv, super, super... Kad ga imate za umešanost u ubistva, i sad znam da ću da budem kritikovan, neko će da se pojavi u tužilaštvu da kaže: ’Pa da, ali nisu procesne pretpostavke u potpunosti ispunjene i ne možemo da damo status svedoka saradnika čoveku koji kaže da mu je Filip Korać platio ubistvo i da je on bio taj koji je to uradio’.“ Korać je od tada retko spominjan sve do hapšenja Belivukove grupe februara 2021. i objavljivanja fotografija masakriranih žrtava. Na telu jedne žrtve ispisano je „Korać p..ka“ i ta fotografija je poslata suparničkoj strani kojoj navodno pripada Korać. Od tada nije spominjan dok se nije saznalo da se od kraja aprila ove 2022. nalazi u zagrebačkom zatvoru. On se predao sa svojim hrvatskim advokatom. Advokat Gordan Preglej, branilac Koraća u Zagrebu, rekao je za N1 da njegovog klijenta nije uhapsila policija, kako su mediji preneli, već da se on dobrovoljno prijavio jer je želeo da se reši krivični postupak koji se protiv njega vodi, kako tvrdi u predistražnom procesu, zbog falsifikovanja ličnih isprava. „Priča je napumpana, zato što je reč o njemu, ali to je bagatelni postupak, takvih je na stotine dnevno. On je neosuđivan, normalno se kretao, zato mislim da se nijedan drugi postupak u drugim zemljama ne vodi protiv njega“, rekao je Preglej. Kako NIN saznaje, Korać je bio na meti u okviru akcije koju je pokrenuo Evropol da se kontrolišu dokumenta i isprave koje koriste osobe povezane sa organizovanim kriminalom. Zbog ove evropske akcije srpsko Tužilaštvo za organizovani kriminal je formiralo radnu grupu koja je pokrenula akciju sa kolegama u Hrvatskoj. On je navodno tajno boravio u Zagrebu 2017. i izvadio lažni pasoš i ličnu kartu na kojima je bila njegova fotografija, ali ime Slobodana Koralije – srpskog državljanina rođenog u Hrvatskoj, kako je objavio hrvatski Jutarnji list. Korać je 11. maja 2022. izveden pred hrvatsko tužilaštvo na saslušanje, ali kako NIN saznaje nije iznosio odbranu. NJegov advokat Preglej je rekao da očekuje da će optužnica protiv Koraća biti podignuta do kraja maja. U srpskom Tužilaštvu za organizovani kriminal postoje predistražni postupci gde se spominje Korać. Ostaje da se vidi da li će uskoro biti pokrenuta i neka istraga. Belivuk je na saslušanju rekao da je član SNS-a. Korać je očito bio finansijer. Ako su tačni navodi policije i BIA o sukobu ovih grupa, da li to znači da je u toku u stvari unutrašnji sukob kriminalnog krila SNS-a? Vuk Z. Cvijić